Bližimo se podeli Kosova Autor: Katarina Preradović | 05.08.2007 - 00:01
Posle saznanja da neće biti odluke u SB UN, evropski i američki članovi SB, članovi Kontakt grupe, odlučili su da dodatne pregovore povere trojci koju čine Moskva, Vašington i Brisel, pre svega da bi u upravljanje pregovorima uvukli Moskvu. To je jedini stvarni razlog. Ideja je da Moskva direktno podeli odgovornost s ostalima u dodatnim pregovorima i da se suoči s njihovim rezultatima - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. - Očekivanja od tih pregovora su skromna. Na ovaj način bi teret odgovornosti za rezultate tih pregovora u jednakoj meri bila podeljena između Vašingtona i Brisela, na jednoj strani, i Moskve, na drugoj. Posle pregovora koje je vodio Ahtisari, sticao se utisak, pogotovo u Moskvi i Beogradu, da on nije dobro uradio posao. Na ovaj način Brisel i Vašington pokušavaju da pokažu Moskvi da se ne radi o Ahtisariju, nego o tome da nikakvi rezultati pregovora, nikakav kompromis, ne mogu da se očekuju ni ako bi Putin lično vodio pregovore. Videćemo kako će izgledati ta dodatna četiri meseca šatl diplomatije… Kako gledate na izbor nove trojke za pregovore i mislite li da je je izbor Volfganga Išingera za predstavnika EU povoljan za Srbiju? Nije od značaja ličnost pregovarača, koliko njegov mandat i instrukcije. Za mene je ovo dodatni signal da Nemačka, imenovanjem svog diplomate, ostaje trajno zainteresovana za vodeću ulogu u odlukama koje EU donosi na Balkanu, a EU na taj način dobija i vodeću ulogu u odnosu na Moskvu i Vašington. Dakle, odluka se u stvari donosi u Berlinu, koliko god da nam se činilo da je to neki drugi kraj sveta. I to je sasvim u skladu s realnošću. Na Balkanu ne odlučuju ni Amerikanci ni Rusi, nego Evropa, u Evropi, Nemačka. To treba da prihvatimo i da iskoristimo dobre i dugogodišnje lične odnose premijera Koštunice s kancelarkom Angelom Merkel, odnosno predsednika Tadića i DS s drugim koalicionim partnerom u vladi Nemačke, SDP. To je realnost i ne treba tražiti druge realnosti u Evropi. Naš ključni partner u ovom procesu je Nemačka, zatim EU. I kako se tu budemo dogovorili, tako će biti. U tom kontekstu, Išinger je pravi čovek na pravom mestu. Tvrd stav Rusije iznenađuje mnoge čak i u Srbiji. Čime objašnjavate ovakvu doslednost Rusije i ima li naznaka da će ruska strana ipak popustiti pred pritiscima SAD? Ne, nema razloga da Rusija odstupi u bilo kom trenutku za mandata Putina i Buša. Ne treba to očekivati u narednih godinu dana, koliko je Putin predsednik. Možda ni kasnije. Jednostavno, stvari su se promenile na svetskoj mapi. Rusija je u velikom rastu, ekonomskom i političkom, SAD su u ozbiljnom padu kredibiliteta posle poraza u Iraku, a EU je podeljena i u sebe zagledana. U takvim okolnostima nema razloga da bilo ko očekuje drugačiji stav Rusije. Dakle, pitanje je samo da li ostali partneri, SAD i EU imaju snage da rešenje traže mimo Rusije, što znači mimo SB UN. U ovom trenutku, ova administracija SAD, zbog ogromnog evropskog pritiska da to ne radi, nema tu snagu. Ima li, prema vašoj proceni, srpska delegacija plan B u slučaju da pregovori opet ne daju rezultate i šta bi to moglo biti? Da, ima. Vlada Srbije je svesna da čak i ako dođe do proglašenja samostalnosti Kosova, i ako to čak i EU prizna, onda smo u stvari istog trenutka podelili Kosovo, jer nema izgleda da se sever Kosova u bilo kom trenutku integriše u ostatak. I ne treba potcenjivati Vladu Srbije u ovom procesu. Ali s druge strane, ne treba očekivati da ozbiljan pregovarač u bilo kom trenutku, osim u poslednjem, pominje plan B. Da li je opcija podele Kosova moguća i ima li signala da bi međunarodna zajednica pristala na to? Sve oko čega se Beograd i Priština dogovore, i to potpišu, u skladu je s helšinskim završnim aktom, pa i podela. Prečica do podele je proglašenje samostalnosti. Duži, elegantniji put jesu pregovori. Ipak, Vlada Srbije to neće pominjati, jer onoga trenutka kada ona tako nešto pomene ona je kompromitovala svoju pregovaračku poziciju o integritetu Srbije i zato će, ako do toga dođe, ta ideja morati da bude plasirana od drugih, možda, u nekom trenutku i od kosovskih Albanaca. Verujete li da postoji jedinstvo u srpskom timu? Mislite li da ipak, postoje razlike u stepenu spremnosti na kompromise između Tadića i Koštunice? U vezi s Kosovom razlike ne postoje. Postoji strah od odgovornosti za ishod, i on je jednako raspoređen. Samo radikali ne strahuju, jer ne učestvuju u procesu. A ni Tadić ni Koštunica nisu doprineli situaciji u kojoj se nalazimo i zato je šteta što na bilo koji način trpe političke posledice. Sada smo tu gde smo, i šteta je što se ogromna energija demokrata iz Srbije na ovaj način troši i u izvesnoj meri se troši i podrška njima. A pred njima su tek ozbiljni poslovi u vezi s reformama u Srbiji, u vezi s pridruživanjem EU. Kolike su šanse da dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i pojedinačnog priznavanja pojedinih zemalja? Ako ne bude kompromisa, a meni se čini da smo daleko od njega, onda je to jedna od mogućnosti. Ipak, za tako nešto je potrebna odlučnost i saglasnost EU, a nismo ni blizu toga. U takvoj situaciji, čak i ako bi SAD priznale Kosovo, to ne bi imalo toliki značaj i ne bi promenilo stanje na terenu. Samo odluke EU u ovom delu sveta menjaju realnost. U ovom trenutku u EU nema ni pola članica koje su spremne na tako nešto. Međutim, do kraja godine to može i da se promeni. I to zavisi od toka ovih dodatnih pregovora i od držanja svih učesnika. To je njihov drugi značaj. Prvi je uvlačenje Moskve u proces i podela odgovornosti između Moskve, Vašingtona i Brisela. Drugi je okupljanje evropskih 27 zemalja oko jedinstvene pozicije. Videćemo koja će to pozicija biti. Kakva će, po vašoj proceni, biti konačna sudbina Kosova i u kom roku će se rešiti? Kosovo ni posle dodatnih pregovora neće biti čvršće vezano za Srbiju, nego samo labavije i labavije, i tako do kraja. A u tom procesu sever će ostati gde je, a to je direktna i apsolutna vezanost za Srbiju u svakom smislu, bez obzira na pravnu definiciju statusa. Međutim, što se roka tiče, u ovom trenutku moj je utisak da konačnih odluka o statusu neće biti do izbora nove administracije u Vašingtonu 2008. godine http://www.blic.co.yu/politika.php?id=9917
