Рикеров притисак
Представници званичног Београда и Срба на Космету огорчени понашањем шефа
цивилне мисије
Јоахим Рикер
(Фото Танјуг)
Косовска Митровица – Специјални представник генералног секретара УН на Космету
најновијим потезом о укидању Уредбе бр. 2006/10, касније допуњеном Уредбом
2006/50, поново је уздрмао сваку причу о жељи за повратком српског и
неалбанског живља на територију јужне српске покрајине.
Наиме, Рикер је прекјуче ставио ван снаге Уредбу за чије спровођење је имала
мандат Косовска агенција за имовину а која је требала да решава захтеве који се
односе на приватну непокретну имовину која укључује пољопривредну и
комерцијалну, а тиче се периода повезаних са оружаним сукобом између 27.
фебруара 1998. и 20. јуна 1999. године.
Како је изјавио, одлуку је донео „узевши у обзир то што у спровођењу одлука
Комисије за стамбени смештај и повраћај имовине (Косовска агенција за имовину
је још раније оформила Комисију за решавање захтева) нема заједничког
ангажовања и једногласности свих заинтересованих страна, укључујући Владу
Косова и међународну заједницу.
Мора се признати да иако је ова агенција оформљена марта прошле године и до
сада јој је поднето више од 25.000 захтева, а решено је тек негде 750
случајева, јасно се намеће закључак да нити је међународна заједница нити
косовска албанска политичка структура била вољна да ради по питању повраћаја, у
овом случају скоро стопроцентно српске имовине, односно по питању повратка две
трећине расељених Срба. Ипак, оваква изјава Рикера је у циљу потврде да ни он
али ни представници цивилне мисије нису хтели да се заузму за решавање овог
виталног и једног од основних елементарних људских права, а то је право на
приватну својину, јер да је тако не би само неколико стотина захтева било
позитивно решено и још увек неизвршено.
Најновији потез шефа Унмика квалификује се код представника Срба, али и код
представника званичног Београда, као још један потез у циљу реализовања
етничког чишћења које се десило на простору Космета 1999. и 2004. године, а све
са циљем стварања албанске независне државе.
Председник Координационог центра за Космет Вуко Антонијевић наглашава да је ово
још један недопустив притисак на Србе, а дискриминаторска улога Рикера који,
као и до сада, ради у циљу легализације етничког чишћења и спречавања повратка
Срба.
– Ово је добро смишљен потез јер уколико нема повратка имовине, што је једно од
неприкосновених људских права, онда нема ни повратка. Рикер иде на руку
узурпаторима а и поред тога што се за ових осам година тек који Србин вратио
ово ће допринети да се уплаши преостали српски живаљ, а они који су у расејању
престану да се надају повратку – каже за „Политику” председник Координационог
центра наглашавајући да је ово недопустив потез и преседан и то баш у време
када треба да се реши питање статуса Покрајине, али и да држава мора да реагује
покренувши спорове пред међународним судовима.
Потез Унмика и поновно стављање на страну Албанаца оштро осуђује и Милан
Ивановић, председник СНВ-а северног Косова, који каже да је ово „јасна порука
Србима да се не враћају, јер немају где да се врате али и порука преосталим да
ће Косово добити независност”.
– Шеф Унмика, добро познат албански лобиста, прејудицира статус и директно се
ставља на владавину неправа, директно се супротставља међународном праву и опет
стаје раме уз раме са Ахтисаријем, који је као и Рикер богато награђен од
стране Албанаца, од прљавог новца који се у косовску касу слива од криминала,
продаје белог робља и трговине наркотицима и оружјем – каже Милан Ивановић и
тражи од Београда да упути оштру ноту међународној заједници.
Председник Покрајинског одбора СПО-а и један од чланова Српске листе за Косово
и Метохију Ранђел Нојкић каже да је ово још један покушај Рикера да се пред
почетак разговора између Срба и Албанаца стави до знања свима да је на
албанској страни. – Добро нам је познато – вели Нојкић – да је својевремено,
негде деведесетих, међународна заједница оштро осудила акт који је донела
српска влада о забрани продаје непокретности на Космету, па стога мислим да би
сада међународна заједница требало да реагује након одлуке о суспензији и
привременом стављању ван снаге ове уредбе.
Б. Радомировић
http://www.politika.co.yu/
