Осам Владимирових година у Кремљу (1)
Стабилан раст, веће зараде, мања незапосленост, ниска инфлација, предузетнички полетна и раздужена земља – то је непорецив салдо којим би морао да почне сваки непристрастан осврт на Путинов државнички учинак, па и тај поводом осме годишњице председниковог преузимања Русије. Тај рок управо истиче. Владимир Путин је уведен у Кремљ кроз врата владе, у настојању Јељцина и групе нових магната („олигархије”) да се избегне ризик слободних избора. Именован је за премијера (8. августа 1999). Дума ће то потврдити већ следеће недеље, а 31. децембра – Борис Јељцин, први до тада икада демократски изабран председник Русије, опростиће се од суграђана изјавом да се повлачи и да следе рани избори. Одржани су марта 2000. Соба шефа државе у Кремљу могла је импоновати новом станару, али каса Русије била је празна. Још није био прошао шок-ефекат „црног августа” (1998), који је изразио најдубљу економску кризу руске новије историје. Организам економије показивао је да је жив. Међутим, толико. А и то је у већој мери било заслугом девалвације него ревитализованих функција економије. Људи – новостворена сиротиња тек минуле „приватизације” били су права слика руског стања. Осећај понижености. цео текст <http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=42538> Осам Владимирових година у Кремљу (2) Потчинивши „олигархију”, Путин је прибавио велику задовољштину совјетски васпитаном менталитету руског биралишта. „Пустио је крви крвопијама богаташима”, пљачкашима Русије. Друго, вратио је Русима у речник „отаџбину” – оно високо вредновано имагинарно, редовно плаћано жртвама. То му је донело поене. Даље, том менталитету је био туђ појам „грађанина”, уколико се није радило о „совјетском грађанину”, што је нешто друго. Али њега, пак, није било у политичким причама Гајдара и Јавлинског. „Ситуајен!” Где му је могло бити места у руском поимању јединке и простора. „Људска права”! У инерцији безначајности јединке у бескрају државе, као створеном да се њиме ваљају само „масе”? На месту које није држава грађана, него бескрај државе савладаван увек у људским таласима – Монгола, козака, црвених, белих... Одсецањем глава. Куршумима. А сада, на том истом месту, одједном – „грађанин!” Једна глава. Заштита државе индивидуалном грађанину. А шта је тај на брзину промовисан руски „грађанин” могао Березовском? Да му пружи нос, како би га овај вукао наоколо око Кремља. Дакле, за борбу с „јељцинистима” и „олигархијом” Путин је морао имати јачег савезника. цео <http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=42539> текст http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=T1191085194
