http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/ekonomija/glas-javnosti-18-10-2008/jesenji-sok-najavljuje-tesku-2009-godinu
KAKVE EKONOMSKE PRILIKE OČEKUJU GRAĐANE SRBIJE U MESECIMA KOJI DOLAZE Jesenji šok najavljuje tešku 2009. godinu ZEC: Manji izvoz i rast deficita platnog bilansa. PROKOPIJEVIĆ: Inflacija do 12,5 odsto, slede nova poskupljenja. NIKOLIĆ: Kurs evra neće preći 84 dinara. GLIGOROV: Teret stezanja kaiša podneće oni koji žive od plate i penzije. BAJEC: Jačanje evra podiže cene BEOGRAD - Slabljenje dinara, stalna poskupljenja i najave novih promena cenovnika, svetska finansijska kriza koja preti da uspori rast privrede, smanji broj odobrenih kredita i poveća kamate, ozbiljno su zabrinuli svaku porodicu u Srbiju. Ionako tanki kućni budžeti, već uzdrmani povećanjem cena hrane i energenata, ponovo su na udaru. Na sve to, Srbiju u narednoj godini očekuje ozbiljno smanjenje javne potrošnje, koja je problem već godinama. Premijer Mirko Cvetković najavio je tako da će plate u javnom sektoru - profesorima, lekarima, u sledećoj godini biti mnogo manje povećane nego prethodnih godina. Ekonomisti upozoravaju da nas očekuju dalja poskupljenja, pad dinara, rast kamata, manji priliv stranih investicija - teži život. Cena „Fijata“ Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta, kaže da ubuduće možemo očekivati inflatorne pritiske i ekspanziju javne potrošnje, sužavanje kreditnih mogućnosti i rast kamata, kao i usporavanje priliva kapitala. „Takođe će rasti javni rashodi iz privatizacije, kao na primer zbog ‘Fijata’, gde neće biti prihoda, ali će biti troškova“, kaže Zec, dodajući da Srbiju očekuje i manji izvoz i rast deficita platnog bilansa. Ekonomista Miroslav Prokopijević upozorava da će u Srbiji inflacija ove godine iznositi oko 12 do 12,5 odsto i da će cene morati da rastu.“Poskupljenja su neizbežna i najviše ih treba očekivati kod onih proizvoda i usluga koje duže vreme nisu menjali svoje cene, gde će rast biti veliki“, kaže Prokopijević. On nije želeo da prognozira kretanje deviznog kursa, ali smatra da bi bilo logično da dinar oslabi u ovakvoj ekonomskoj situaciji. Prokopijević očekuje i rast rata na kredite, između ostalog i zbog plana EU koji zahteva prikupljanje skoro 2.000 milijardi evra jer će se kapital obezbediti emitovanjem vrednosnih papira, što će neminovno dovesti do rasta kamata. Goran Nikolić, saradnik u Privrednoj komori Srbije, smatra da će realni pokazatelji kao što je bruto domaći proizvod ostati u predviđenim okvirima, u ovom slučaju od sedam odsto, ali da će ekonomska kriza ostaviti posledice i u Srbiji. „Kurs evra neće preći 84 dinara zato što to neće dozvoliti NBS. Očekuje nas manji priliv kapitala, što Srbija može da podnese, osim ako pad ne bude vrlo veliki. Dobra vest za građane koji su uzeli kredit je to da je euribor za nedelju dana pao sa 5,44 na 5,11 odsto, što znači da će i kamate za već uzete kredite takođe otići nadole“, ističe Nikolić. MESO NAJSKUPLJE Meso u Srbiji je najskuplje u regionu, a stočni fond i proizvodnja mesa se stalno smanjuju, upozoreno je juče na sastanku Grupacije klanične industrije Privredne komore Srbije. Godišnje se proizvede 450.000 tona mesa, a potrošnja po stanovniku je oko 40 kilograma, što je najmanje u Evropi. „Zbog nepostojanja strategije države u stočarstvu i loših mera vlade, ova privredna grana je pred kolapsom“, ocenio je predsednik Grupacije klaničara Momir Jovanović, a prenosi Beta. U PKS ističu da je Srbiji prošle godine bilo odobreno da u Evropsku uniju izveze 8.700 tona junetine, a izvezeno je 2.000 tona, dok ove neće moći da se izveze ni polovina te količine. Dobra prilika Vladimir Gligorov iz Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja u Beču kaže da bi trebalo očekivati da će donošenjem novog budžeta za 2009. ekonomska politika postati restriktivna. On ističe da će najveći teret stezanja kaiša podneti oni najbrojniji, jer će smanjenje javne potrošnje ili realnih plata zbog inflacije pogoditi sve one koji žive od plata i penzija. „Korekcija dinara nadole će imati inflatorne posledice. Cilj je da se uz restriktivniji budžet i monetarnu politiku uđe sa većom makroekonomskom stabilnošću u period do kraja godine i sa što manje štete podnesu ove recesione vode iz inostranstva“, kaže Gligorov. Prema njegovim rečima, finansijska kriza u svetu je prilika da se deluje u cilju ostvarivanja makroekonomske stabilizacije, a ako do toga ne dođe, moguća je i ozbiljnija kriza, uz dalje slabljenje dinara i pretnju recesije u realnom sektoru. Savetnik premijera Jurij Bajec ne očekuje nova poskupljenja u javnom sektoru do kraja godine. „Kod poskupljenja gasa i telefonskih usluga glavni problem je što su cene odjednom značajno povećane, što je došlo kao šok. Javni sektor ne sme biti sektor za ublažavanje socijalnih tenzija zbog čega cene nisu u dužem periodu menjane jer sutra će se otvoriti tržište, doći će konkurenti koji će ponuditi niže usluge, a naše kompanije će ih sačekati nespremne“, kaže Bajec. Posledice krize Upitan za uticaj pada dinara na rast cena, on kaže da NBS značajno interveniše poslednjih dana da ublaži pritisak na evro. Pad dinara je posledica finansijske krize u svetu i nervoze, jer se smatra da evro pruža sigurniju zaštitu. „Činjenica da evro jača će imati posledice nešto na rast cena, a u dužem roku na smanjenje uvoza“, kaže Bajec. Autor: __________ Information from ESET Smart Security, version of virus signature database 3532 (20081017) __________ The message was checked by ESET Smart Security. http://www.eset.com Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
