http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=49421§ionId=33
BEOGRAD, 19.10.2008
PRESS
PRESS ISTRAŽUJE... Kada će Srbija da otvori tajne arhive
KO SU SRPSKI DOUŠNICI
Od svih bivših komunističkih evropskih zemalja, Srbija se jedina nije
suočila s prošlošću, a Zakon o lustraciji pominje opozicija dok se ne
domogne vlasti
[s1]
s1
Kada su pre nekoliko dana češki mediji otkrili da je i čuveni pisac
Milan Kundera u mladosti bio policijski doušnik, zabrinuli su se srpski
Čvorovići. Možda su pomislili da će jednog dana i Srbija otvoriti tajna
dosijea, a da će građani napokon saznati ko su komšije i prijatelji koji
su ih slali na Goli otok, nameštali im otkaze i bezrazložno ih „cinkarili".
Ne treba da se brinu. Naše istraživanje dovelo nas je do zaključka da se
to neće desiti nikad. I to iz jednostavnog razloga - Čvorovići su i
dalje na zadatku. Od svih evropskih zemalja u kojima je vladao
komunistički režim, Srbija se jedina nije suočila s prošlošću, a Zakon o
lustraciji koji je najavljivala opozicija odlazio je u zaborav čim bi se
dokopala vlasti.
Nemačka za primer
Većina bivših komunističkih država otvorila je dosijee o građanima koje
su vodile njihove službe bezbednosti. Dosijea su otvorena u Bugarskoj
(2006), Češkoj (2003), Mađarskoj (1991), Bosni (2000), Makedoniji
(1998), Poljskoj (2001), Rumuniji (2005), Slovačkoj (2002), Sloveniji
(2003).
- Nemci su to uradili bolje od drugih jer se jedna država uključivala u
drugu, što nigde nije bio slučaj. U širokim masama postojala je ne samo
želja već i svest o potrebi i važnosti razgradnje diktatorskog aparata -
priča Dragan Simeunović.
On kaže da „država ne može postojati bez državne bezbednosti", a da bi
objavljivanje spiska doušnika kod nas bilo jako bolno.
- Politički sektor morao se zadovoljiti transformacijom i stavljenjem
BIA u službu interesa nove politike. Nije bilo racionalno predočiti
spiskove saradnika jer bi nova demokratska služba imala problem da
stekne nove doušnike - zaključuje Simeunović.
Prvi i jedini korak koji je napravljen kako bi se zavirilo u tajna
dosijea bio je sredinom 2001. kada je Vlada Republike Srbije donela
uredbu o davanju građanima na uvid dosijea Državne bezbednosti.
Povlašćeni su pogledali svoje arhive, ali ono što ih je najviše zanimalo
- ko ih je cinkario, ostalo je tajna. Na kraju je Ustavni sud Srbije,
19. juna 2003. godine, ukinuo i tu uredbu, uz obrazloženje da je to
neustavan akt, odnosno da se ta materija može regulisati samo zakonima.
Krajem 2006, na inicijativu SPO-a napravljen je nacrt zakona po ugledu
na nemački, ali ga je radna grupa odbila. Nekadašnji šef beogradske
policije Marko Nicović smatra da se otvaranje dosije neće dogoditi
uskoro jer bi jedan takav korak ugrozio i doušnike i ljude koji su na
čelu države.
Šta je s vojskom
- Dok su bili u opoziciji, pojedinci su insistirali na otvaranju
dosijea, ali sada kada su na vlasti to im apsolutno ne odgovara jer bi
ih ugrozilo. A što se doušnika tiče, oni su ostajali isti. Kako su se
menjale strukture u tajnim službama, novi šefovi su ih samo preuzimali -
tvrdi Nicović.
Zoran Mijatović, načelnik Beogradskog centra Resora državne bezbednosti
do 1998. i zamenik načelnika Resora državne bezbednosti 2001, za Press
kaže da u Srbiji nema potpune demokratije ako ne otvorimo sve dosijee.
- Kada to kažem, ne mislim samo na dosijea koja vodi i Služba javne
bezbednosti već i ona koje vodi Vojska. Apsolutno identično su radili i
DB i Vojska tako da su vojni dosijei izuzetno bogati, kao i policijski.
Ali u Srbiji, pogotovo među ljudima na vlasti, ne postoji želja ni volja
da se tako nešto dogodi jer im to nije u interesu. Jer, otvaranje
dosijea je vrlo složeno pitanje, to nije biblioteka u koju svako može da
svrati i pročita šta ga zanima, već jasno treba da se precizira kome su
dostupna i u koje svrhe mogu da se koriste - naglašava Mijatović.
Nekada visoki funkcioner Državne bezbednosti Božidar Spasić smatra da se
otvaranje tajnih dosijea kako to građani očekuju nikada neće odigrati
„jer bi to izazvalo neverovatne lomove u društvu".
- Iz iskustva znam da su žene govorile protiv muževa, deca protiv očeva,
kumovi protiv kumova. S obzirom na to da je služba državne bezbednosti
Srbije bila najjača na prostoru bivše Jugoslavije, to znači da bi se
otkrilo nekoliko hiljada tajnih agenata, od kojih su neki sada aktivni u
politici i javnom životu - tvrdi Spasić.
[DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ]
DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ
Mićunovićev dosije - 12.000 stranica
U Srbiji se već godinama samo nagađa o tome koliko su tajne službe
„naštancovale" tajnih dosijea o građanima i drugim svojim „klijentima",
pa se, prema nekim istraživanjima, išlo u rasponu od 100.000 do 400.000
ličnosti pod obradom.
Direktor arhiva Srbije Miroslav Perišić, kome je BIA predala ukupno
64.327 dosijea, kaže da samo dosije Dragoljuba Mićunovića ima 12.000
stranica.
Spasić spada u grupu od nekoliko hiljada građana koji su imali pravo da
pogledaju svoj dosije, u kome su imena ljudi koji su ga pratili bila
precrtana crnim markerom.
Operativna obrada
- Dosije se čita u prisustvu jednog policajca i ne smete da ga kopirate,
iznesite i pričate šta u njemu piše. To je frizirani dosije na 600
stranica, gde je bilo pisalo s kim spavam, ručam, kako živim, šta vozim.
Bio sam veoma razočaran i smučilo mi se kada sam video čime su se bavili
- otkriva Spasić i objašnjava:
- Svaki građanin naše zemlje koji ima dosije mora da zna da je on
takozvana operativna obrada službe i da služba po svom internom zakonu
prikuplja svaku informaciju o njemu, pa makar ona bila o tome da li je
taj čovek izašao da kupi hleb. Da bi to saznala, policija koristi
nekoliko metoda - tajno vas prisluškuje, posmatra, fotografiše, a pre
svega, ima agenta koji vas „cinkari". E, našu javnost najviše interesuje
ko je cinkaroš. To će se teško otkriti, možda tek u pojedinačnim
slučajevima, i to najmanje za 50 godina - zaključuje naš sagovornik.
[s2]
s2
Profesor fakulteta političkih nauka smatra da na ovom tlu još živi
uverenje da je saradnja s državnom bezbednosti patriotski čin.
- Razumljivo je da takve svesti nema u zemljama bivšim članicama
istočnog bloka niti bi se ona mogla ičim braniti. Otuda i zahtev da bi
bio red da se prvo objave imena onih koji su radili ili rade za neku
stranu obaveštajnu službu i time i državu, pa tek onda onih koji rade za
svoju. I na kraju, može se verovati da je nemali broj ljudi koji su
aktivni u politici i odlučuju o svemu, pa i o pitanju reforme sektora
bezbednosti, i sam nekada bio deo bezbednosnog sistema i da zato nema
interesa da se tu išta bitnije otkriva - zaključuje Simeunović.
MREŽA DOUŠNIKA
U Istorijskom arhivu Beograda danas se nalazi više od 22.000 dokumenata
koje je pre nekoliko godina predala Državna bezbednost. Tu su personalna
dosijea nekih od najvažnijih ljudi predratnog Beograda, među kojima i
dosije Dragoslava - Dragog Jovanovića, tvorca srpske tajne policije.
Press je imao uvid u njegov dosije, gde se nalazi spisak predratnih i
doušnika Gestapoa. Objavljujemo ih prvi put:
Srpski obaveštajni centar u Zagrebu
dr Ivan Mažuranić, Ivan Meštrović, dr Ritin, dr Šrkulja, dr Dežman,
Milan Ćurčil (najvažnija kulturna i politička imena Hrvatske, prim. aut.)
Stranke u Srbiji, konfidenti tajne policije
n Radikalna stranka
Dragiša Cvetković (kasnije predsednik vlade)
redom ministri - Momčilo Ninčić, Nikola Uzunović, Boško Jeftić, pa dalje
Velja Vukićević, Boško Jeftić, Sreta Sretenović, Pera Taletov, dr Niko
Perić,
n Iz Demokratske stranke
Voja Marinković, Manojlo i Miloje Sokić, Kosta Komanudi, Aca Mijović,
Dragutin Jovanović Lune, Svetozar Pribićević...
Agenti Gestapoa
- Stevan Klujić, direktor ustanove „Zemlja i rad", navodno novinar
- Miodrag Savković, čuveni direktor ZOO vrta
- Dušan Teodorović, profesionalni agent Gestapoa, ima stan i sto u
Ruskom caru
Porodica Dinjaški, Đura Sarapa, Mile Kuzmanović, Velmar-Janković, Tasa
Dinić, Milan Brkić, Kazimir Magašić...
Stranke traže uvid, a dosijea su tajna
Srđan Srećković, SPO - SPO je jedina politička stranka koja se zalaže za
otvaranje dosijea. Kada god smo pokrenuli tu inicijativu, nikad nismo
dobili podršku drugih stranaka.
Dragan Todorović, SRS - Nama je potpuno svejedno da li će se dosijei
otvarati jer, da su postojali podaci o nekom iz SRS-a, to bi odavno bilo
objavljeno.
Borislav Pelević, SNS - Srpska napredna stranka zalagaće se za otvaranje
tajnih dosijea. Da se vidi ko je ko.
Miloš Aligrudić, DSS - Za otvaranje tajnih dosijea potrebno je napraviti
kvalitetne propise koji bi regulisali tu oblast. Ovde su se vodili
dosijei o svakom, o sumnjivcima, ali i ljudima koji su bili politički
nepodobni.
Vladan Batić, DHSS - DHSS je prva stranka koja je zvanično predala
Skupštini zakon o otvaranju dosijea tajnih službi 2003. godine. Ali nema
političke volje da se on usvoji, jer mnogo viđenijih saradnika Udbe ima
u većini stranaka.
Branko Ružić, SPS - Mi nikad nismo bili prepreka otvaranju dosijea
tajnih službi. Nemamo razloga da se bojimo i budemo protiv toga.
Očigledno da od 5. oktobra do danas nema političke volje da se to
pitanje reši.
Vesna Trivan, DS - Do zatvaranja ovog izdanja proveravala stav svoje
stranke.
Strane agenture
Šef policije dalje navodi brojne strane agente, kompletnu oficirsku
kliku na plati kod Britanaca koji su organizovali puč 27. marta, na čelu
s Borom Mirkovićem, engleskim obaveštajcem, italijanske konfidente,
uglavnom pukovnike iz vojske, doušnike u crkvi i agente šefa kabineta
patrijarha Varnave.
Kao službu koja im je napravila najveće probleme navodi Italijane jer su
posle aktiviranja planova na Balkanu poslali prave plejboje u Beograd i
tako se infiltrirali u beogradsko visoko društvo. „Poznato je da je
njihov vojni ataše, inače glavni špijun u Beogradu, spavao sa ženom
predsednika vlade Milana Stojadinovića u kadi punoj šampanjca. Eto to su
nam radili", navodi Jovanović.
Komunisti
Što se tiče komunista, Dragi Jovanović kaže da je bila praksa da postaju
doušnici, ali ih u izveštaju navodi pod pseudonimima: Buha, Klonfer,
Mali, Žuća.
- U sećanju mi je Ratko Mitrović koji je i pred Gestapoom i kod nas odao
sve veze u Banatu. - Jeste li vi kroz javnost proturili vest o herojskom
držanju Ratka Mitrovića?
- Dopuštam tu mogućnost, pošto je to bila jedna od policijskih metoda.
Islednik nastavlja pitanjima o Đuri Strugaru, Vukici Mitrović,
Vladislavu Ribnikaru, majci Mirjane Marković Veri Miletić, posle čijeg
hapšenja je nastala najveća provala komunista u Beogradu.
Na kraju, koliko ljudi je radilo tek za strane službe, najbolje vidimo
iz originalnog izveštaja šefa SOE iz Beograda Džona Tejlora, koji 27.
marta šalje poverljiv telegram Čerčilu:
„Od kako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000
funti sterlinga. Novac je, uglavnom, otišao na finansiranje
Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja, uključujući i
nagrade za povremene manje sabotaže. Pohvalu zaslužuje i Benet koji je
otkrio Trifunovića. Isto tako, želeo bih da naglasim da treba da
pohvalimo Hanau koji je imao Tupanjanina kao glavnog aduta. Nažalost
potplaćivanje nigde nije uspelo kao u Srbiji".
E, sad zamislite šta je danas...
M. MAJSTOROVIĆ
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
