Извор : Новине „ПРАВДА“ , 01-02.11.2008.
Исидора Бјелица А, ко је сместио овом Србину? Можда неко ко није драматург по професији може да пуши сав овај „бул шит" који нам се свакодневно медијски сервира, али искрено мени се окреће стомак од оволико лабавих конструкција, јер је дара сада дефинитивно превршила меру и вређа чак и просечан IQ Срба. Сада је Хрватима јако згодно да се за њихова убиства оптужи неки Србин и ето, баш преко једног необавезног телефонског разговора кума Сретена Јоцића алијас Јоце Амстердама, генијалним когнитивним методом се закључило да то убиство има везе са њим?! Као доказ за ову будалаштину неки хрватски геније се сетио да је Пуканић некад писао нешто лоше о Јоци (сиц!). А да ли се тај Поаро сећа како је Пуканић све писао о Санадеру и о коме је, уосталом, све Пуканић лоше писао, почевши од пола хрватске, српске, црногорске владе па до сопствене жене? Списак оних које је Пуканић прозвао подразумева много озбиљније драматуршке конструкције и фаце којима је Пуканић био камен око врата и претња по властиту егзистенцију и живот, а не Јоца, преко кога је дотични једном покушао да дигне тираж... Али, наравно шта се друго могло очекивати него да ће неки Србин бити крив за сва срања у „лијепој њиховој"? Срби су - како смо чули на домољубној прослави поводом „Олује" - сами криви што су истерани из Крајине, па је природно да се сада нађе и адекватан Србин одговоран за то што се Загреб претвара у Бејрут. Као што смо сервилно услужили сваку хрватску профукњачу која је дошла да тезгари по Србији, тако је наша полиција одмах попушила ову сасвим сумануту конструкцију и сервилно се ставила домољупцима на располагање. Баш као што се понизно ставила на располагање и америчкој администрацији, па је младог Миладина Ковачевића због студентске туче скембала у бајбок и прети му се казном од 14 година (човече!), за кога ће на крају доказати да је одговоран и за Кенедијево убиство. За то време нико није ухапшен (нити ће бити) због мучног убиства Панића на демонстрацијама. Мање-више сва хапшења у Србији су политичке природе. Овде се не хапси онај који је покрао, који је тукао, који је убио, него онај за кога је згодно да му се политички пришљамчи да је то урадио. Све је у Србији потпуна фарса, од тога како је реконструисано убиство покојног премијера (у то више не верује чак ни његова рођена мајка), до наводних обрачуна са разноразним мафијама - од просветне, фудбалске до грађевинске. И док су главни пљачкаши народа на слободи и глуме угледне бизнисмене, дотле се несрећни народ замајава хапшењем којекакве бораније. Са таквим драматуршким конструкцијама скоро ни један случај од оних који се обрађују пред српским корумпираним судом не би прошао ни пријемни на ФДУ, али зато то мирно пролази као српска стварност. Да ли ћемо икада сазнати ко је заиста убио Ђинђића и срушио Шилерову? Ко је мазнуо милијарде од пљачкашких тендера? Ко је из прошле владе добио милион и по од шиптарске мафије? Ко је заиста прави шеф грађевинске мафије? Ко је убио Даду Вујасиновић а ко Славка Ћурувију? Ко је покрао народне милионе евра?! Хоћемо, али у месецу лимбургу оне године кад уђемо у Европу... Зрењанински градоначелник, Миладин Ковачевић, Сретен Јоцић, иако наизглед потпуно неспојиви, и људи из различитих филмова и жанрова заправо су актери у једном те истом филму који би могао да се назове „А ко је сместио овом Србину?". Проблем је што се тај филм прави од наше лове, од лове опљачканих грађана ове земље који се перманентно лажу, обмањују и замајавају.
