Извор : Новине „ПРАВДА“ , 01-02.11.2008.
Момир Лазић Ходам сад као зомби Човек може да умре, нестане, полуди, убије се. Свашта може да му се деси, али иза њега остане писани траг да је постојао. Међутим, када живе људе једноставно избришете, онда је то више од убиства. Онда су то живи мртваци. Нико и ништа. Свак' може да их пљује. Могу да липшу као пси на улици. Можеш данима умирати на рате и нико ти неће помоћи, јер ти не постојиш. Када год се властима ћефне, могу те протерати. Јер, ко си ти? Ти си човек који не постоји. Тако је „братска и демократска" Словенија једноставно избрисала из списка живих, веровали или не, 130.000 својих грађана. Ти људи не знају ни ко су, ни шта су, јер без докумената не постоје. Оно што је најтрагичније, половина од ових, некада грађана Словеније, су Срби. Понављам још једном - Срби. Читав град Срба тумара по Словенији. Нико су и ништа. Живи мртваци. Понеки умиру без хране и лекова. Налазе их смрзнуте испод мостова. Већу пажњу Словенци посвећују заштити паса него „избрисаним" Србима. Жалили се ти Срби Савету Европског парламента. Ове већ „познате демократе" које „обожавају Србе", кратко одговориле да је то „унутрашња ствар" Словеније. Види молим те! Када сахрањују живе Србе онда је то унутрашња ствар Словеније, а када отимају Косово и Метохију, то није унутрашња ствар Србије, већ Европе. Црна ли си Европо, да црња не можеш бити. И ти говориш о људским правима. И ти се бусаш да ствараш бољи живот. Ма, ти си Европо једна обична фукара која гледа да напуни своје џепове туђом муком. Теби је стало до људских права као до лањског снега. То што радиш Србима јесте чисти расизам. То је више од злочина. Наша власт ћути. Баш је брига што су тамо неки Срби избрисани у једној „демократској" земљи. Па Србија је, а они то добро знају, из те Европе већ одавно избрисана. Наши политичари служе Европи и тако учествују у брисању свог народа. А ви, моји Срби, који већ полако и у властитој земљи све више нестајете, јер вас бришу „вајни спаситељи демократије", ћутите. Као да они тамо „избрисани" Срби нису наша браћа. Као да се то тамо дешава неком другом народу, а не нама. Не знам само колико су пута Тадић и компанија ово питање поставили у Бриселу, Стразбуру... Е, па сада похрлите у словеначке маркете, робне куће. Гушите се од онога што продају у нашој Србијици, како би они „избрисани" што лакше умирали без икаквих права. Ово је срамота какву свет одавно није видео. Брука над брукама. Имам осећај да је ово што се десило Србима у Словенији, огледна парцела за нас у матици. Неки дан посетио ме комшија. - Дај Лазићу, да дрмнем неку „отровницу". Чуо сам да сакупљаш податке о Србима у Словенији. Тамо ми је брат, рече и заплаче као љута гуја. Тресе се и наставља: - Ово су Хитлерове методе, а говоре о фашизму у Србији. Срам и стид да је сваког политичара у Србији. То што преживљавају Срби у Словенији, горе је од логора. Срби су у „дежели" канте за шутирање - изјада се, испи ракију и оде. Гледам га док одлази. Мислим, колико ли смо себе понизили. Газе нас као стоку. А ви и овог јутра похитајте у „Меркаторе". Дајте им и задњи динар, а наши земљаци као живи мртваци тумарају словеначким улицама. Помозите им тако да се што пре реше наше браће. Нећемо дуго чекати ред да и у Србији будемо „избрисани". Већ смо отписани.
