10.09.2009 Петар ИСКЕНДЕРОВ
Србија: распарчавање земље, консолидација исламизма И док руководство Србије упорно промовише план њене регионализације, наметнуте од стране Европске уније уз игнорисање српских историјско-културних реалитета, у региону се доследно и истрајно реализује други сценариј. Под плаштом дискусија о стварању „еврорегиона“ у Србији, радикални исламисти моделирају за њу будуће уређење фундаменталистичке државе. О томе какву су будућност припремили за Србију и друге балканске државе идеолози исламских екстремиста, сведоче резултати процеса који је окончан 8. септембра у београдском суду. Четворица вахабита, оптужених за припремање терористичких аката и других „радњи уперених против устава“, осуђена су на различите временске затворске казне – од 4 до 8 година. Како је истрага утврдила, они су планирали извођење терористичких аката у граду Нови Пазар – центру историјске области Санџак са претежно муслиманским становништвом, који се налази на југу Србије у граничном подручју са Црном Гором и Босном и Херцеговином, као и за извршење „других насилних аката са циљем да се међу грађане Србије посеје атмосфера страха“. Радило се, поред осталог, о извођењу терористичких аката на градском стадиону у Новом Пазару у време фудбалских утакмица, које се традиционално одржавају у присуству већег броја гледалаца. Индикативан је списак материјала, одузетих од ухапшених вахабита. Сем веће количине оружја, муниције и експлозива, тамо фигурирају компјутерски дискови са снимљеним сценама убистава америчких војника у Ираку и Авганистану, и руских војника у Чеченији. Чак штавише, према сведочењу београдског судије Милана Ранића, чланови групе су „прошли обуку у пилотирању авионима, а такође су успоставили и одржавали комуникације са својим истомишљеницима у Босни и Херцеговини, Македонији, Албанији, Грузији и Сирији“. То омогућава да се изведе закључак о томе, да су арена за терористичке нападе требало да буду не само стадиони и полицијске станице у Новом Пазару. Тим пре што је у јулу београдски суд већ осудио на дуготрајне казне затвора још једну групу од 12 исламиста, оптужених за тероризам. Уз сав значај изречених судских одлука, оне пре свега дају нове основе за забринутост. Од четворке осуђених 8. септембра у сали суда налазила су се само двојица терориста: другој двојици пресуда је изречена у одсуству. А основни проблем сагледава се у томе, што напори српских правосудних органа (хапшење исламиста у априлу 2007. године заслуга је претходне српске владе на челу са премијером Војиславом Коштуницом) има локални карактер и сами по себи не могу решити проблем исламског фундаментализма на Балкану. Јер изван контроле Београда фактички остаје не само Косово, које је постало један од кључних сегмената јединственог вахабитског фронта, него и јужне српске општине са мешовитим српско-албанским становништвом. Већ дарована локалним албанцима од стране српске владе најшира права самоуправе лишила су државне правозаштитне органе могућности да тамо макар прате ситуацију. Што се тиче других региона Балкана, који су већ захваћени фундаменталистичким мрежама – Албаније, Босне и Херцеговине и Македоније – процеси који се тамо одвијају фактички су измакли контроли светске заједнице, која се брине само о томе како да да минимално демократски карактер локалним изборима и те државе задржи од ургентног распада по етничком, религиозном или клановском обележју. Да се појасни суштина проблема исламског екстремизма и тероризма на Балкану делимично ће помоћи разговор аутора овог чланка са једним од водећих српских стручњака у области међунационалних односа у региону, председником Економског савета Демократске странке Србије, послаником српског парламента Ненадом Поповићем. У кабинету Војислава Коштунице он је био на руководећим функцијама у владиним координационим органима за питања Косова и Метохије, као и јужних српских општина Прешево, Бујановац и Медвеђа. По његовим речима, прикупљена од стране правозаштитних органа информација омогућава да се са сигурношћу говори да на Балкану постоји јединствени центар за реализацију планова стварања у региону терористичке државе екстремиста и наркотрговаца. Главна покретачка снага тог процеса су радикално расположени албанци као најорганизованији у војно-политичком смислу етнос Европе. Међутим, међународне и европске организације уместо тога да се боре против те заиста реалне опасности, транжирају проблем на поојединачне сставне елементе који, како тврде, поред осталог у НАТО и Европској унији, никако нису повезани једни с другима. У тумачењу светских „центара моћи“ и мдијима под њиховом контролом, списак тих задатака изгледа овако: што скорије међународно признавање независног статуса Косова, значајно проширење културно-националних права албанаца у јужним српским општинама, регионализација Србије по европском узору (разматра се, поред осталог, могућност издвајања у посебне самоуправне регионе са максималним правима Прешева, Медвеђе и Бујановца, као и горе поменутог Санџака), још шире ангажовање македонских албанаца у рад централних органа власти те бивше југословенске републике, супростављање „српском национализму“ у Босни и Херцеговини итд. А о томе да су све те појаве и процеси суштина карике једног ланца стварања на Балкану муслиманске фуундаменталистичке државе, која контролише регионалне и светске финансијске токове, шверц наоружања и наркотика, по правилу се и уопште не говори. Или се опасности од тако нечег проглашавају пропагандом српских националистичких снага у Београду, Косовској Митровици и Бања-Луци. А у разговору са аутором овог чланка наметнуту влади Србије од стране Запада концепцију регионализације, председник Извршног комитета Српске напредне странке Милан Бачевић овако је окарактерисао: „Као странка ми смо против регионализације у оном облику, у каквом је она замишљена. Када се говори о регионализацији са стручног аспекта, онда Српска напредна странка и ја као човек који се бави тим питањем, могу казати следеће: економски аспекти регионализације прихватљиви су и потребни, чак неопходни свакој држави, независно од тога која се странка налази на челу те државе. Међутим, овакав облик регионализације, какав је наметнут Србији, не може донети Србији ничег доброг“ . Јасно да јасније не може бити... __________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института за славистику РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2458
