Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, o partnerstvu sa Nemačkom, povratku naših naučnika iz sveta i pravosudnoj reformi
Preko Nemačke najbrže u Evropu Mensur Šačić Trodnevna poseta Nemačkoj potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, zaduženog za evropske integracije, ima za cilj da pre svega ojača poziciju Srbije u najjačoj državi Evropske unije. - Hoćemo da pokažemo da nije cilj Srbije da živi o trošku nemačkih poreskih obveznika, što je važna tema ovog trenutka u Nemačkoj, nego da je cilj Srbije da bude produktivna i da bude zemlja sa kojom se može i raditi, a u kojoj se može i zaraditi. To je cela filozofija partnerstva, a ne podaništva s jedne strane, ili pak relacije između jakih i slabih država koje se ponekad vide unutar EU - kaže u razgovoru za NT Đelić. Da li Vi vidite Nemačku kao jedini pravi most za Evropu? - Nemačka je, sa nekoliko drugih zemalja, naš ključni partner unutar EU. Nemačka vlada za bilo kakav bitniji pomak unutar EU, a to uključuje i proširenje i kandidaturu Srbije, mora da traži prethodno odobrenje od parlamenta i zbog toga ću danas (sreda, 5. maj) izlagati pred Evropskim komitetom nemačkog Bundestaga. - Jedan aspekt su evropske integracije, a drugi, u kome Srbija već danas daje doprinos Evropi, jeste borba protiv organizovanog kriminala zbog kojeg pate i deca na ulicama Berlina, Hamburga i Štutgarta. Mi želimo da podignemo odnose sa bezbednosnim službama Nemačke na onaj nivo koji imamo sa američkim i sa engleskim, i da tako već sada damo svoj doprinos EU u borbi protiv organizovanog kriminala. Što se tiče tog ekonomskog dela posete, tu je nekoliko pitanja koja su uvek na stolu: najpre, o ulaganju u Elektroprivredu Srbije, što je jedan od nainteresantnijih poslova za Nemačku? - Samo je polovina hidropotencijala Srbije iskorišćena, a to je najisplativiji i najefikasniji obnovljivi izvor energije. Naša zemlja je potpisala memorandum o razumevanju sa kompanijom RVE, da se na Drini izgrade kapaciteti za proizvodnju između 200 i 400 megavata, u zavisnosti od toga da li će se postići dogovor i sa Crnom Gorom. Imamo plan na Moravi od 200 megavata i postoji mogućnost izgradnje velike hidrocentrale na Đerdapu koja bi mogla maksimalno da isporučuje do 4 x 600 megavata. To bi bio kapitalan projekat? - To je jedan veliki projekat, ali on ni na koji način ne najavljuje privatizaciju EPS. Nema niti će biti planova da neko uđe u kapital EPS-a, osim građana Srbije koji su dobili besplatne akcije. Ovo su specifični projekti sa specifičnim pravnim licima, čiji će suosnivači biti RVE i EPS. RVE je među finalistima dobro poznatog tendera za izgradnju dve termocentarale od po 700 megavata. Krupna tema je prodaja „Telekoma“, a za kupovinu je zainteresovan „Dojče Telekom“. - Razgovaraćemo u Berlinu oko mogućnosti da energetika i telekomunikacije budu ta dva sledeća velika sektora gde će se u mnogo većoj meri pojaviti nemački kapital i nemačka tehnologija. Od suštinskog je značaja i za političku i za ekonomsku budućnost naše zemlje da ima što je moguće prisnije odnose sa centralnom ekonomskom snagom našeg kontinenta. Odnosi između država se ne zasnivaju na romantizmu, nego na zajedničkim interesima. U interesu je Srbije da Nemačka ima interes u Srbiji. Šta još očekujete od posete Nemačkoj? - Jaču podršku da naša kandidatura bude prosleđena komisiji što je moguće pre, jer se do danas Nemačka još nije odredila prema tom pitanju. Očekujem, takođe, da se oko ekonomije stvori realna slika. Da ciframa i činjenicama pokažemo da Srbija veoma odgovorno vodi svoju ekonomiju i da smo mi pre drugih otišli ka MMF-u, da smo sproveli teške reforme poput zamrzavanja plata i penzija, pre nego što se to ispostavi kao jedini izlaz. Da ne budemo predmet špekulacija u međunarodnoj štampi da li ćemo bankrotirati ili ne. Srbija je već pre dve godine, uz veliko odricanje sopstvenih građana, došla do te situacije. Prošle godine smo bili jedina zemlja u svetu kojoj je OECD povećao rejting. To je poruka koja ne prolazi nezapaženo u Nemačkoj. Kao visokopozicionirani član Demokratske stranke, kako vidite sve bolji rejting Srpske napredne stranke? - Od nekih 15 izbora, sa izuzetkom dva, svuda je pobedila Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerima. Izuzeci su samo Zemun i Voždovac. Uveren sam da će tako biti i dalje. Nedavno je Zorana Mihajlović Milanović, koja slovi kao sručnjak za energetiku, postala novi član SNS, a za njom i Vladimir Cvijan, sekretar Predsedništva, koji je bio na mestu preko koga je prolazilo mnogo važnih informacija... - Gospođa Milanović je želela da radi u mom kabinetu, ali moram da kažem da je u to vreme imala veoma izražene antiruske stavove s kojima ja nisam mogao da se složim. Pitam se da li je eventualno reč o novoj politici Srpske napredne stranke. Verovao sam i tada, kao što verujem i sada, da jedan deo budućnosti naše zemlje jeste strateško partnerstvo s Rusijom, koje ima, naravno, kao centralnu tačku energetiku, ali, nismo našli zajednički jezik. - Što se tiče gospodina Cvijana, malo je čudno da neko ko kaže da nije bio u jednoj političkoj partiji mada izgleda možda jeste bio, govori o suštinskim problemima o kojim bar za sada nije dao ni delić dokaza. Njegove najžešće primedbe usmerene su na reformu pravosuđa? - Verujem da će uz viznu liberalizaciju i druge elemente evropskih integracija, i razvoj infrastrukture, ova pravosudna reforma trajno, na pozitivan način, obeležiti način rada ove vlade. Primedbe koje je napisala Evropska komisija vrlo su ozbiljne? - Evropska unija je ponudila saradnju. I do EU su stigle kritike iz određenih krugova i ona je veoma zainteresovana pre svega zbog toga što se zna da najveće probleme novih članica generiše nereformisano sudstvo. Nigde nikada nijedan evropski zvaničnik nije rekao da treba odustati od te reforme, nego je cela priča bila da se ona sprovede što je moguće bolje i mi se sa tim slažemo. Ukoliko ima individualnih grešaka one moraju biti ispravljene. - Kad gospodin Cvijan govori da je gospođa Malović član pravosudne mafije, treba da zna da se ne događa prvi put u ovoj zemlji u poslednjih deset godina da onoga ko se bori protiv mafije, kao što je to bio slučaj sa Zoranom Đinđićem, neko pokuša da proglasi mafijašem. Zbog toga gospođa Malović ima našu nepodeljenu podršku. - Razaznali smo namere, vidimo koji su to krugovi koji pokušavaju da obezvrede ovu ključnu reformu, zasto ponovo pokušavaju da uspostave veze između kriminala pravosuđa i politike. Mi to nećemo dozvoliti i imaćemo podršku Evropske unije na tom putu. Koliko privredni sektor ulaže u nauku? Izgleda, veoma malo? - Zbog toga ćemo u ovom ciklusu davati podsticaje firmama koje investiraju tako što ćemo davati direktnu podršku onima koji zaposle ljude sa doktoratima. Naša ideja nije da svi sa doktoratima rade u institutima na fakultetima. Zato pravimo Fond za inovacionu delatnost, koji će početi da radi od leta. Zato razgovaram sa EU i našim susedima da napravimo tehnološki fond zapadnog Balkana koji dobro napreduje, trebaće nam još godinu dana da ga napravimo. - Imaće kapital od 100 miliona evra, na to će doći još pola milijarde duga i to je već značajno sredstava za razvoj tehnoloških firmi ovde na zapadnom Balkanu, a istovremeno podsticaj da „Majkrosfot“, „Hjulitpakard“, „Simens“, da sve te firme dođu i razvijaju svoje pogone u Srbiji. Šta očekujete od svih tih poteza? - Ovo što radimo treba da promeni način na koji živimo, da nađemo potrebnu snagu velikih tehnoloških giganata sveta da rade za nas, a ne protiv nas tako što nam uzimaju najtalentovanije ljude. To je lakše reći nego uraditi, ali, ovo je bitka 21. veka. Nacije koje u ovom ne uspeju tavoriće, nacije koje u ovom uspeju biće pobednici. Nadam se da će i Srbija biti među njima. Možda je malo „izlizano“, ali kad je o ovim temama reč nezaobilazno je pitanje o stanovima za naučnike? - Bio sam protiv toga da se iz naučnog budžeta grade stanovi. Ali, pre svega zbog toga što domaći naučnici i oni iz dijaspore koji bi da se vrate, stalno govore da bi za njih mogućnost dobijanja stana na iznajmljivanje ili za kupovinu pod veoma povoljnim uslovima bio veoma važan motiv za ostanak u zemlji, ili za povratak iz sveta, ministarstvo je moralo da reaguje i obezbedi još pola milijarde evra koje se pripremaju za tehnologiju i nauku, za infrastrukturu, dovoljno novaca za 1.000 nekomercijalnih stanova. Iznajmljivanje bi koštalo od 100 do150 evra mesečno. Imamo pet lamela u bloku 32b, u Beogradu, jedna će biti izgrađena ove godine, 300 porodica očekuje to već pet godina. Gradićemo i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Kako biste rezimirali posetu SAD? - Potpisali smo sporazum kakav je dosad sa SAD potpisalo jedva tridesetak zemalja. Posle toga sam dobio desetine mejlova naših naučnika iz Amerike. A oni su prva ciljna grupa za ovaj sporazum. Naši ljudi, koji tamo rade kao naučnici, sada imaju državni okvir unutar koga mogu da se potpišu sporazumi između univerziteta, instituta, firmi. Regulisana su i pitanja intelektualne svojine. Zar dosad nije mogla da se uspostavi takva saradnja? - Ova poruka ima i politički i naučni značaj. Ona pokazuje da je Srbija sada prihvatljiv, poželjan partner, što do ovog potpisivanja nije bilo jasno baš svima unutar EU. Odmah je bio organizovan i susret sa predsednikom Američke naučne fondacije, koja ima godišnji budžet od sedam milijardi dolara. Gospodin Arden Bement, predsednik, predložio je da razradimo zajedničke projekte. Sreo sam trojicu od četvorice predsednika akademija. Dogovoreno je da ćemo na proleće sledeće godine imati veliki skup u Beogradu. To će biti najviša naučna delegacija u istoriji naših odnosa. Tu će biti i naučnika poreklom iz Srbije? - Očekujem bar stotinak naših naučnika iz inostranstva, i zbog toga nam treba godinu dana da organizujemo jedan takav skup. Tada treba da se potpiše i serija konkretnih sprazuma o saradnji, koji će biti finansirani, jer naravno Amerika ništa ne radi da ne finansira. Sada imamo i određeni budžet unutar američke administracije za ovo sprovođenje. Ono što je bitno i na čemu smo mi insistirali jeste dogovor da će svi koji budu radili unutar ovog sporazuma imati vizne olakšice. Kako SANU i naši naučnici gledaju na taj sporazum? - Imamo jaku podršku naše naučne zajednice i cela formula ovog sporazuma je da sklopimo partnerstvo sa ključnim američkim institucijama i naučnim i tehnološkim firmama, da imaju partnere u Srbiji umesto da gledamo pasivno kako nam uzimaju najbolje ljude, jednog po jednog. U kojim granama nauke Vi očekujete da nas Amerika povuče napred u nauci? - Biomedicina, zato što tu imamo neke od naših najboljih naučnika u Americi, informacione tehnologije, nanotehnologije... Šta je sa finansijskom potporom? - Od ovih već potpisanih 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom, na već ovih alociranih 23 miliona evra iz bespovratnih sredstava EU za infrastukturu naših fakulteta za nauku i tehnologiju, mi ćemo u junu potpisati sa guvernerom za banke za razvoj Saveta Evrope još nekih 100 miliona evra za naučnotehnološku infrastrukturu. Već kandidujemo nove projekte iz bespovratne pomoći EU u budžetu za sledeću godinu. Sveukupno, idemo ka tom cilju od pola milijarde evra koje je zadao predsednik Tadić. Milijarda evra za pet godina - U Beogradu 23. maja imaćemo skup koji se još nije desio u našoj zemlji - kaže Đelić. - Ja sam jednostavno pozvao sve naučnike Srbije. Uz prisustvo predsednika Borisa Tadića, jednog broja visokih stranih zvanica, pozvali smo svih 8.600 naših naučnika ali i dobar deo naše privrede i stranih partnera da predstavimo ono što će tada biti obelodanjeno, a to je novi ciklus finansiranja iz budžeta naših naučnih i tehnoloških projekata. - To nisu velike sume, ali ipak to će biti nekih 600 miliona evra u sledećih pet godina. Dodajmo na to i ovih 500 miliona evra za infrastrukturu, Srbija će uložiti za sledećih pet godina više od miljardu evra za razvoj svoje nauke i tehnologije. - Naš cilj je da taj novac prvo, snažno utiče na promenu privredne strukture naše zemlje. Povratak Cernu - Gradimo tri kampusa za informacione tehnologije. Prvi će biti onaj koji je davno započet na Zvezdari i koji evo sada trune. Na nekih desetak hektara nići će Tehnološki park. Već sada pregovaramo sa američkim firmama i drugima da lociraju tu jedan broj svojih pogona. Šta je sa Evropom, i u Evropi ima dosta naučnih i tehnoloških projekata. Koliko može da se poveća učešće naših naučnika u njima? - Na projektu velikog sudarača čestica angažovano je oko 40 naših naučnika. Oni su tamo u neregulisanom statusu. Očekujemo do kraja godine odluku da Srbija, posle izlaska Jugoslavije iz Cerna 1964. godine, ponovo postane pridruženi član sledeće godine. To je naš cilj, ali Evropa nije samo Cern. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/218/
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
