ŠTA KAŽU ODBRAMBENI DOKUMENTI SAD: VAŠINGTON PLANIRA NOVE RATOVE
četvrtak, 13 maj 2010 13:51 Džek SMIT 0 Comments и 0 Reactions <http://www.standard.rs/vesti/36-politika/4533-ta-kau-odbrambeni-dokumenti-sad-vaington-planira-nove-ratove-.html#disqus_thread> Kada je ministar odbrasne SAD Robert Gejts rekao da „uspeh u budućim ratovima zavisi od uspeha u ratovima koje danas vodimo“, nije precizirao koje je „buduće“ ratove imao u vidu, ali se u izveštaju Pentagona navodi da je pobeda SAD u Iraku i Avganistanu tek „prvi korak ka postizanju strateških ciljeva“ Izjave administracije Baraka Obame i potezi koje ona preduzima u poslednje vreme ukazuju da će se vojna aktivnost SAD u svetu i dalje povećavati. Sudeći prema saopštenjima i raspoloživim dokumentima, budućnost Amerike je rat, i to širih razmera nego ikada do sada. Kada govorimo o izjavama i potezima, imamo u vidu Četvorogodišnji pregled odbrambene politike (The Quadrennial Defense Review; QDR), Pregled stanja nuklearnog potencijala (The Nuclear Posture Review), Izveštaj o balističkoj protivraketnoj odbrani (The Ballistic Misisle Defense Report), a takođe i samit o nuklearnoj bezbednosti u Njujorku 11-12. aprila, kao i sadašnju (3-28. maja) Konferenciju učesnika Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Dodajmo tome još i rat koji se vodi na Bliskom Istoku i u Centralnoj Aziji, a takođe odluku Pentagona da „optimizuje“ odbrambeni budžet za 2011. godinu. Autori Četvorogodišnjeg pregleda odbrambene politike (QDR), objavljenog u februaru 2010. godine, sugerišu da Americi prete opasnosti sa najrazličitijih strana. I zato je potrebno ulagati milijarde dolara u ratove koji se već vode i one koji su predviđeni, kako bi se zaštitila opsednuta otadžbina. U Pregledu o stanju nuklearnog potencijala govori se da je cilj SAD zapravo svet bez nuklearnog oružja. Ali bez obzira na deklarativno smanjenje svojih arsenala, Pentagon povećava nuklearni potencijal i govori da je spreman da primeni razorno „konvencionalno sredstvo nuklearnog zadržavanja“, koje je sposobno da uništava cilj na svakoj tački zemljine kugle u roku od jednog sata. Pored ostalog, taj dokument, objavljen u aprilu 2010. godine, ostavlja Sjedinjenim Državama pravo na munjevitu uzvratnu reakciju u slučaju nuklearne opasnosti, a takođe i na korišćenje nuklearnog oružja ne samo za zadržavanje nego i za ofanzivne operacije. Dokument takođe prvi put predviđa korišćenje nuklearnog oružja protiv nenuklearne države (Iran) u slučaju potrebe. Paralelno s tim, Obama odlučno nastavlja ratove koje je započela Bušova administracija i pojačava vojnu premoć SAD u svetu. TRI PRIORITETA SAD Četvorogodišnji pregled odbrambene politike – to je dokument Ministarstva odbrane SAD na 128 stranica, koji se pravi pod kontrolom Kongresa svake četiri godine i kao takav predstavlja prognozu vojne aktivnosti SAD u naredne dve decenije. Komisija od 20 eksperata, koju imenuju Pentagon i Kongres, analizira dokument i predlaže amandmane, koji odražavaju „nezavisno“ gledište. Jedanaest članova komisije, uključujući predsednike bivšeg ministra odbrane Viljama Perija i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Stivena Hedlija, brane u toj komisiji interese vojno-industrijskog kompleksa. Iako Pentragon i razmatra neophodnost priprema za eventualni Treći svetski rat, a takođe i druge vrste konflikata, novi izveštaj uglavnom obuhvata bližu budućnost i ne odnosi se na dugoročne perspektive. Od prioriteta koji su označeni u izveštaju tri su vredna posebne pažnje. Prvo, neophodno je uspeti u ratovima koji se vode u Avganistanu, Pakistanu, Iraku, Jemenu i svim ostalim regionima na koje su se usmerile SAD posle 11. septembra 2001. godine. Prezentujući izveštaj 1. februara, ministar odbrane u dve poslednje administracije – Bušovoj i Obaminoj – Robert Gejts - istupio je sa važnom izjavom: „Uspeh u budućim ratovima će zavisiti od uspeha u ratovima koje danas vodimo“. Ministar nije precizirao koje je „buduće“ ratove imao u vidu. Dalje se u izveštaju tvrdi da je pobeda SAD u Iraku i Avganistanu tek „prvi korak ka postizanju strateških ciljeva“. Drugo, ako su SAD u prošlosti težile da ratuju u dva velika rata istovremeno, novi izveštaj predlaže da se fokusiraju na još veći broj vojnih operacija. Administracija Baraka Obame izjavljuje da je „neophodna moćna sila, sposobna da zaštiti interese SAD pred licem mnogobrojnih opasnosti uključujući one koje dolaze istovremeno od dve neprijateljske države“ (...). „Plus“ u toj shemi podrazumeva široke „antiterorističke operacije, poput one koja se izvodi u Avganistanu. Drugi podrazumevani ciljevi su Al Kaida, a takođe „nesposobne“ države slične Somaliji i sasvim odbrambeno sposobne zemlje koje ne žele da se potčine Americi – Iran, Koreja i, najverovatnije, Venecuela. Treće (apsolutno je očigledno iako se ne priznaje otvoreno u izveštaju), u Obaminoj administraciji smatraju da su Kina i Rusija ta dva potencijalna agresora za okršaj sa kojima bi Vašington trebalo da se priprema. Na kraju, SAD, čije stanovništvo čini 4,45 odsto stanovništva zemljine kugle, ulaže u ratove i pripreme za ratove više nego sve ostale zemlje zajedno. Budžet Pentagona, koji je utvrdio Obama za 2010. godinu, iznosi 680 milijardi dolara, ali je u realnosti dvostruko veći imajući u vidu troškove Vašingtona za nacionalnu bezbednost, nuklearno oružje, izdržavanje 16 obaveštajnih agencija i, pored svega ostalog, kamate na vojne dugove. RAST VOJNOG BUDŽETA Vojni rashodi SAD godišnje premašuju bilion dolara. U svom januarskom (2010) obraćanju naciji Obama je govorio o neophodnosti da se u cilju štednje zamrznu neki vladini programi, ali u taj spisak nije uvrstio rashode Pentagona za nacionalnu bezbednost. Sam Obama javno pozdravlja ogromne investicije u vojne operacije SAD. Po njegovoj odluci, u 2011. finansijskoj godini Pentagon će dobiti 708 milijardi dolara (ne računajući 33 milijarde odobrene u Kongresu koje će biti potrošene za „napredak“ u avganistanskoj kampanji), i to premašuje rekordni budžet Bušove administracije za 2009. godinu (651 milijarda dolara). Danas se vojna aktivnost SAD proširuje na ceo svet. Kako se ističe u Četvorogodišnjem pregledu, SAD je supersila sa globalnom odgovornošću. Oko 400 hiljada američkih vojnika dislocirano je na objekte širom planete. Pentagon širom sveta ima oko hiljadu vojnih baza (uključujući one koje se nalaze neposredno u zonama vojnih konflikata), moćne flote u svakom okeanu, globalnu avio-mrežu, vojne satelite u kosmosu, kao i nuklearne rakete u stanju povećane gotovosti uperene na gradove potencijalnih protivnika i njihove vojne objekte. Sadržina izveštaja potvrđuje da ni na jednom od gore navedenih objekata odbrana neće biti oslabljena, već će postati snažnija (nedavno je Pentagon otvorio šest novih baza u Kolumbiji) na račun puštanja u eksploataciju novih ofanzivnih sistema kao što su Prompt Global Strike. Izraz „široki spektar vojne dominacije“, koji su smislili neokonzervativci 90-ih godina i koji je prihvatila leksika administracija Džordža Buša, razumljivo, nije uključen u izveštaj za 2010. godinu, ali ipak očuvanje i pojačavanje dominantnog položaja u svetu ostaje prioritet za Pentagon. Imajući u vidu da je jedina koja otvoreno izjavljuje da namerava napad na SAD polumitska Al-Kaida, razumljivo je da je vojna moć bez presedana SAD orijentisana na drugi cilj. U našem poimanju taj drugi cilj je da se pojača vojna mašinerija Pentagona i samim tim omogući da SAD sačuvaju pozicije globalnog hegemona, a da pri tom bude dužna do guše preživljavajući pad u proizvodnji i nezgodna vremena u unutrašnjoj politici. Autori Četvorogodišnjeg pregleda zabrinuti su zbog toga što neke strane države ograničavaju pristup svojim strateškim objektima, a to može značiti da takve zemlje, poput Kine i Rusije, stvaraju supersavremeno oružje koje je poredivo sa onim koje poseduju SAD i da su sposobne da spreče napredovanje američkih snaga na putu kojim Pentagon želi da krene. Na primer, Kina stvara i instalira sve veći broj raketa srednjeg dometa i krstarećih raketa, zatim nove borbene podmornice, opremljene najsavremenijim oružjem, razvija sistem vazdušne odbrane, elektronski sistem vojnog opremanja, kompjuterizovani sistem napada i mere protivkosmičke odbrane. Da bi se suprostavio toj tendenciji u Kini i bilo gde drugde, Pentagon planira sledeće: „Razvijati i dalje sisteme za uništavanje. Koristiti prednosti u podzemnim operacijama. Poboljšati vojne potencijale i infrastrukturu. Garantovati pristup kosmičkom prostoru i korišćenje njegovih mogućnosti. Povećavati pouzdanost sistema obaveštavanja i monitoringa. Uništavati špijunske sisteme protivnika i aktivirati snage SAD u inostranstvu“. Istovremeno SAD opkoljavaju Kinu, a takođe Rusiju protivraketnim sistemima, sposobnim da u slučaju američkog napada blokiraju uzvratni udar. Pukovnik avijacije Kine Cao Ksju, priznati vojni strateg, nedavno je pisao da se „Kina nalazi u komprimiranom protivraketnom prstenu, koji počinje u Japanu i prostire se preko Južnog kineskog mora do Indije i završava u Avganistanu“. Apsolutno je jasno da će Kina biti na čelu američkog spiska „potencijalno neprijateljskih država“. Mada se Rusija pominje u Četvorogodišnjem pregledu odbrambene politike SAD u znatno blažem ključu nego 2006. godine, ona ipak figurira u istom redu sa Kinom. Ona zauzima drugo mesto na spisku potencijalnih neprijatelja SAD iz reda krupnih država. Hoće li se izbeći rat? To zavisi od toga kako će u toku narednih dve decenije teći prelazak u višepolarni svet. Članak se objavljuje u skraćenom obliku sa sajta alternet.org Alternet.org/FSK Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://www.standard.rs/vesti/36-politika/4533-ta-kau-odbrambeni-dokumenti-sad-vaington-planira-nove-ratove-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
