”Anđeo” izbrisao vekove
V. C. S. - D. Z. - I. M, 18.05.2010 21:00:25
Sve mi se činilo da je reč o nečijem tuđem životu. Jednostavno, nisam mogao da
verujem da mi se to dešava, baš kada sam mislio da su sve nedaće prošle.
Razmišljao sam kako da organizujem život, nadajući se nekom premeštaju iz
kolektivnog centra, a onda sam odjednom bio primoran da se borim sa opakom
bolešću. Ovo je sudbina Bogdana Zavišića (56), koji se kao dvostruki izbeglica
obreo u Kolektivnom centru ”Selova”, nadomak Kuršumlije. Tu je saznao da je, u
međuvremenu, dobio rak debelog creva. U maju 2008. godine operisan je u
prokupačkoj bolnici, da bi samo desetak dana kasnije, zbog neuspešne operacije,
još jednom završio na operacionom stolu.
Stalno se, iznova i iznova, pita šta je prouzrokovalo bolest:
- Prostorije tehničke škole u kojima smo bili smešteni u Srbici, na Kosmetu,
nalazile su se preko puta stanice policije koja je često bombardovana. Zato
verujem da me je, pored stresa, satrlo i bombardovanje - objašnjava Bogdan.
Kako život ponekad ume surovo da se poigra, njega je posle dve operacije
debelog creva zadesila i nova nesreća - rak jetre, koji ju operisao samo mesec
dana posle drugog zahvata.
Udar po severu
Bogdanova priča je tipičan primer onoga sa čim se svakodnevno sreću kosovski
lekari. Jedan od njih je i dr Nebojša Srbljak, predsednik nevladine
organizacije ”Milosrdni anđeo”, koji je bio na čelu tima kosovskomitrovačkog
zdravstvenog centra koji je pratio posledice bombardovanja. Srbljak tvrdi da je
porast malignih oboljenja na ovom području u odnosu na 1999. toliko porastao da
se može govoriti o pravoj epidemiji:
- Do rata smo imali 10 obolelih na 300.000 stanovnika, a sada imamo 20 na
60.000 - kaže Srbljak. - Posledice su najčešće kod muškaraca, posebno onih koji
su direktno bili izloženi dejstvu uranijuma, a to su pripadnici 21.
mehanizovane jedinice, koja se kretala na potezu Peć - Đakovica, odnosno bila
na Košarama. Ova jedinica je bila sastavljena od stanovnika severa KiM, i oni
su prvi počeli masovno da obolevaju.
Od raka obolevaju svi, pa i deca. Tako je jednom dvanaestogodišnjaku nedavno
odstranjen tumor na štitastoj žlezdi. Za prvih šest meseci prošle godine, u
Kosovskoj Mitrovici dijagnostifikovano je više od 2.000 novootkrivenih
slučajeva.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, muškarci u centralnoj Srbiji pre
bombardovanja najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate,
mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Između 1999. i 2005. sve je više bolesnih
od svih ovih vrsta kancera, osim raka želuca. Tako je, recimo, stopa
učestalosti raka prostate porasla za neverovatnih 60,3 odsto, raka bešike za
36,6 odsto, debelog creva i rektuma za 28,6 odsto i pluća za 15,5.
Kod žena najčešći su maligni tumori na dojci, kolonu i rektumu, grliću
materice, plućima, telu materice i želucu. Od bombardovanja naovamo porastao je
i procenat žena obolelih od ovih vrsta tumora, izuzev raka grlića materice, gde
je stopa učestalosti smanjena za 3,5 odsto. Tako su stope učestalosti raka
debelog creva i rektuma porasle za 24,6 odsto, pluća za 23,7 odsto, tela
materice za 17,1 odsto i dojke za 6,8 odsto.
Posle rata, ali tek posle tri godine, srpski timovi počeli su da rade
dekontaminacije terena na pet lokacija (od 12 gađanih), od kojih nijedna nije
bila na Kosmetu. Ne zna se prava istina čime je sve, i koliko, kontaminirano
Kosovo.
Po rečima dr Milojka Kovačevića, direktora laboratorije za zaštitu od zračenja
i zaštitu životne sredine Instituta ”Vinča”, koji je na dve lokacije bio vođa
tima, čišćenje terena od projektila sa osiromašenim uranijumom trajalo je od
2002. do 2007. godine. Osim stručnjaka ”Vinče”, učestvovali su i pripadnici
Vojske, jedinice za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, i dr Radomir Kovačević
iz Instituta za medicinu
rada i radiološku zaštitu.
Tajna na Kosovu
Prva lokacija bila je u Crnoj Gori, a potom su pretraživani Reljan u opštini
Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji opštine
Bujanovac.
- Ove lokacije su detaljno očišćene, ali nije isključeno da je na terenu ostalo
još projektila ili košuljica. Vreme njihovog poluraspada je do 4,5 milijardi
godina, pa ako su ostali, neće skoro prestati da zrače - upozorava Kovačević.
On dodaje da su saznanja da se koristi osiromašeni uranijum u ”Vinči” imali još
pre kraja bombardovanja. U Institut su već tada na analizu stigli prvi
projektili, kakve su dobijali i tokom rata u Bosni. Uranijumska punjenja bila
su dimenzija 196 sa 16 milimetara i teška 300 grama.
Lokacije su obeležili prema informacijama koje su dobili od NATO, mada se
ispostavilo da njihovi podaci nisu sasvim pouzdani, pa su na nekim mestima
pronašli osiromašeni uranijum, iako koordinata nije bilo na mapi.
Zanimljivo je i da nijedan od projektila nije pogodio pravi cilj. Milojko
Kovačević naglašava da su bombarderi gađali releje i predajnike, ali su ih
promašivali i pogađali lažne mete.
- Avioni, koji ispaljuju 4.000 metaka u minuti, služe kao pratnja pešadiji, pa
su dejstvovali tamo gde je OVK napadao na zemlji. Problem je što je čišćenje
terena počelo kasno, tri godine posle bombardovanja, a u međuvremenu su padale
kiše, snegovi, duvali vetrovi i to razneli - naglašava ovaj stručnjak.
Bomba ispod zemlje
Kada su počeli da rade, dekontamineri gotovo ništa nisu pronašli na površini,
već ispod zemlje. Ali, kako tvrde stručnjaci, nije bilo dovoljno samo pokupiti
penetratore koji nisu eksplodirali, već i podići i stručno odložiti ceo jedan
sloj zemljišta, a za to nije bilo para. Takođe, problem je što posle tog
čišćenja nikada nije rađen naknadni monitoring.
Inače, uranijum prvo ide u vodu, koja na suncu isparava, pa onda u vazduhu
stvara uranijumske okside. Tako se pravi aerosol koji se raznosi okolo i
taloži. Veoma je opasno ako je neko u direktnom kontaktu sa ovim elementom, jer
je samo jedan miligram toliko otrovan da potpuno razori bubrege. Ako se udahne
mala doza, u plućima se stvara pravi izvor radioaktivnog zračenja. Ukoliko je
čovek otporan i zdrav, ove čestice ne prodiru dalje od sluzi koja štiti ćelije
pluća. Ali, ako je neko načetog zdravlja ili osetljiv, uranijum lako stiže do
pluća i to je začetak raka.
Dr Ana Jovićević, direktor Službe epidemiologije Instituta za onkologiju i
radiologiju Srbije, podseća da u svetu svake godine od neke forme raka oboli 12
miliona ljudi, a oko sedam miliona umre. Taj broj se stalno povećava, i
predviđanja su da će se do 2020. godine cifra udvostručiti. Ona dodaje i da se
iz godine u godinu sve više zahuktava i epidemija kancera u zemljama u razvoju,
u koje spadamo i mi, a pošto se 80 odsto slučajeva otkrije tek u uznapredovaloj
fazi, smrtnost je visoka.
- Svake godine imamo oko 32.000 novoobolelih od kancera, a oko 20.000 umre.
Muškarci boluju najviše od raka pluća, debelog creva i prostate, a žene od raka
dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Svake godine registruje se i 300
novoobolele dece.
Mnoga od njih su sa Kosova i Metohije. Prema podacima koje smo dobili iz
gračaničke bolnice, najveći je porast raka pluća, pa debelog creva, dojke,
jetre, tumora mozga, reproduktivnih organa, kostiju, bubrega i mokraćne bešike.
Samo, u Gračanici, faktore rizika ne traže u pušenju, kao u svetu, već u -
radijaciji.
OTROV GUTA KRV, RAZARA KOSTI
Prema rečima dr Radomira Kovačevića uranijum je duplo otrovniji od olova i
žive, a njegovo radijaciono dejstvo je direktno kancerogeno. Kroz telo ga
prenosi krvni sistem, odnosno eritrociti i proteini plazme:
- Vezuje se za skelet i zauzima tačno mesto gde se nalazi kalcijum. Da li će se
posledice pojaviti brzo ili posle nekoliko decenija, zavisi od individualnih
svojstava organizma. Kada pogodi somatsku ćeliju, najopasnija posledica su
maligna oboljenja. Ali, ako promena pogodi ćeliju germinativnog epitela
(jajnu), posledice se prenose na potomstvo.
SAMO RUSI POŠTUJU KONVENCIJU
Bio sam predsednik Društva za zaštitu od zračenja i još tada smo apelovali da
se zabrani upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, pozivajući se na
Ženevsku konvenciju - kaže Milojko Kovačević iz Instituta ”Vinča”. - Ali
vojske, dodaje, ne mare za to. Sve velike sile imaju uranijumsku municiju, jer
je efikasna i jeftinija od takozvanih srebrnih metaka, koji košuljice pune
volframom. Jedino Rusija koristi volfram, dok Amerika, Francuska, Engleska,
Brazil i Pakistan prave uranijumske bojeve glave
http://tinyurl.com/3744zbp
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
