Cija je sramota?
Ili otvoreno pismo onima koji moraju da znaju Poštovana gospodo, Tadicu, Cvetkovicu, Tijanicu.., clanovi vlade Republike Srbije i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija... Nadam se, (ali nisam siguran) da mi necete zameriti što vam se u 68-oj godini svog života (od kojih 43 provedenih u rasejanju) obracam do sada možda najdužim (pisacu ga u nastavcima) i sigurno neobicnim, otvorenim pismom. Ne osecam potrebu da biram reci kojima cu opisati ono o cemu deo vas, možda, nema saznanja. Oni, kojima su poznata dešavanja koja su uzrok da vam se obracam na ovaj nacin, možda ce se zastideti, mada u to ne verujem. Da su neke vaše kolege, politicari i urednici televizijskih i novinskih redakcija, imali osecaj za stid, ne bi danas postojao razlog za ovo pisanje. A, ne pišem vam zbog mene, jer uz dužno izvinjenje, coveka koji uskoro ulazi u osmu deceniju života, a živi ga petu deceniju hilljadama kilometara daleko od vas, ne muci neka posebna brige o vama, a prihvatam i normalnim da se i vi ne interesujete za pojedinca. Ali zašto vas ne interesuje istina i potencijal više od tri milona vaših gradana, koji žive izvan granica matice, to je rebus od cijeg rešenja u dobrom delu zavisi buducnos Srbije sa Kosmetom. I da ne propustim, ne pišem vam sigurno zbog moje dece, cija je majka Švedanka i rodeni su u Švedskoj. Njihov i moj život ne zavisi ni u cemu od vas ili, još manje, od nekog nekulturnog i iskompleksiranog politicara u Srbiji. Na naš život u Švedskoj ne utice ni neki od medija, u meni i dalje neizmerno dragoj Srbiji, i njihovih redakcija, dugorocno i kontinuirano varanje javnosti o srpskom rasejanju. Pišem vam prvenstveno zbog onih u Srbiji, koji zavise od vas, a iz tog razloga ili straha, vam ne pišu. I zbog njihovih rodaka izvan Srbije. Sedim za kompjuterom zbog onih više od 700 000 koji nemaju primanja koja bi im bar omogucila da svaki dan budu siti, a njihovim novcem vi placate (ne)rad nekog navodnog ministarstva. Omogucujete i visoke plate urednika u nekim medijima, cija je politicka, ili neka druga obaveza, da šire laže o navodno „novom“, boljem odnosu matice i rasejanja. Ništa tu, gospodo, nema novog, a sigurno ne boljeg. Naprotiv. Lepršavi baloni o demokratiji, navodne transparentnost u radu vladinih institucija i kobajagi poštovanje prema dijaspori, od koje godišnje dolazi i do 15% sredstava u budžet države Srbije, kako cesto govori ministar Sreckovic, zaudara. Vonj se oseca cak i kada je ta magla u njima, koja ih diže u visine, dugo neprovetrena, medijalno cuvana i zatvorena. Od vas ne tražimo da istovremenim ubodom ciode odjednom, u sve balone laži i prevara, istovremeno nas oslobodite svega toga što ne miriše. Neizdrživo i štetno bi se zagadila okolina i tamo i ovamo. Ali je neosporno, i bilo bi konstruktivno, da konacno upotrebite vašu Ustavom i zakonom dobijenu moc i da ih, zbog interesa gradana Srbije, prizemljite. Balon po balon. Deo nas iz rasejanja ce vam u tome pomoci tako što cemo cinjenicama i dokazima da vam otkrijemo koji od njih najviše, i dugo, talasaju, lepršaju, i smrde. Priznajem da i ja“talasam“ i da talasam dugo. Ali za razliku od njih, cinim to uvek sa nekim novim povetarcem, koji dolazi sa neocekivanim telefonskim pozivom ili u primljenoj elektromskoj pošti, poslatoj od nekog (a mnogih) iz rasejanja ili iz matice. Najcešce sa istim pitanjem: DOKLE? Pišem vam zbog njih jer ne mogu da se pomirim sa bezobrazlukom da se nesmetano nastavlja sa ponižavanjem miliona zemljaka, prvenstveno onih koji u mnogim zemljama širom sveta bitišu, a žive za Srbiju. Aman, zaman, gospodo, neki politicari i neki urednici, nekih medija!? Zar vam nije dosta prevara i laži? I zašto, šta vas je to tako, i toliko dugo paralisalo da ne reagujete? Da li se zaista nadate i verujete da ce vaša deca sutra razumeti zašto se danas bavite režiranim neistinama, uglavnom onih koje su na štetu države Srbije? Da li mislite da cete zaista biti, i ostati vaše dece ponos, kada njihova deca, vaši unuci i unuke, godinama ne budu imala bolje sutra? A, jedan od uzroka tome je vaše licemerstvo, narcizam, egoizam, pa moram da napišem kako osecam, i vaš pojedinacni idiotizam? Da li ima logike da iz budžeta siromašne Srbije Ministarstvo za dijasporu (citaj ministar Sreckovic) daje bogatim „ujacima iz Amerike“, srpskoj organizaciji iz ove zemlje, hiljade i hiljade evra, a oni neku crkavicu, nekom studentu, a neke medije tu i takvu orgsnizaciju predstavljaju kao humanitarnu? Gde je tu humanost kada, slikovito receno, desetini hiljada gladnih u Srbiji, uzmete iz ruku parce masti i hleba, a onda nekolicini date (vratite) isto parce hlaba, bez masti? Mislite li zaista da je normalno i prihvatljivo da urednik vodecih novina u Beogradu navede Ministarstvo za dijasporu kao nosioca jedne humanitarne akcije, a zna da je to laž. Za istraživanje licnosti u „Lazi Lazarevicu“ (bolnica za psihicki nestabilne) je kada isti urednik iz, od njegovog novinara napisanog clanka, izbaci ime organizacije dijaspore iz našeg rasejanja, inicijatora te akcije, što nekome nije po volji ili ta organizacija, ili njen predsednik, ili što nije iz Amerike?! A od te organizacije i njenih clanova, uplacena je cetvrtina od ukupne sume koja je pristigla iz sveukupnog srpskog rasejanja? Da li je transparentnost i „bolja saradnja matice i rasejanja“, kada ministarstvo ne odgovara na pitanja o mnogim, izuzetno darežljivim „poklonima“ ministra Sreckovica? O novcu koji je dat i isplacen nekome i necemu, a da taj neko ili to, nema nikakve veze sa dijasporom, pa cak i ne postoji, onako kako je navedeno? Odnosno postoji, ali u netacnom i režiranom informisanju medija i modifikovanim saopštenjima na portalu ovog ministarstva. Ili ne objašnjava zašto je pripremao neistinu, i varao poslanike u Skupštini Srbije i njenu javnost, citajuci u direktnom TV prenosu, sa predhodno napisanog spiska, imena organizacija dijaspore sa kojima je, navodno diskutovano o zakonu, tokom pripreme tog zakona o dijaspori?! Mnogi razumeju razlog zašto ministarstvo ne odgovara na ta pitanja! Ali retko ko može da razume da to „naše“ ministarstvo odredenim organizacijama i medijima u rasejanju ne odgovori ni na pitanje: da li ce ove godine biti održani Vidovdanski dani dijaspore u Beogradu ili ne? Vi ste, gospodine Tadicu, više puta naglasili da Srbija poštuje svoje ljude, ma gde oni živeli!? A o papagajskom ponavljanju tih Vaših reci o „poštovanju dijaspore“, od ministra Sreckovica i da ne govorimo! Da li je to poštovanje, gospodine Cvetkovicu, ili je to, Borise i Mirko, i vaša i naša sramota (koju smo mi u više navrata i dugo pokušali da ocutimo) kada su na portalu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, objavljene adrese organizacija i medija naše dijaspore, ali koje su skoro deceniju stare, netacne i nevažece!? Ej, ljudi, pa da li takvog i tolikog poštovanja ima još negde u svetu? Pitam to danas Vas, jer je ministar Sreckovic još pre godinu dana odgovorio i konstatovao da je to „mali propust“ koji je okarakterisao kao „beznacajnu sitnicu koje ce se odmah ispraviti“. Možda se u glavi ovog ministra, od mnogih napornih i repriziranih putovanja, posebno u Rumuniju gde ima oko 22 do 23 000 Srba, nešto poremetilo, pa je znacenje reci „odmah“, nesvesno zamenio sa „vecno“? I nemojte mi reci, vi koji budete citali ove redove, da sam ja bezobrazan što ne pazim kojim se recima VAMA obracam i da bi trebalo da pokažem dužno poštovanje prema vama? Kada ste vi pokazali vaše dužno poštovanje prema istini i vašim gradanima, onima koje ste strpali u nešto što nazivate „poštovanom srpskom dijasporom“? Kada ste, i kako ste zaslužili, to poštovanje na kome stalno insistirate? Vi nikako da shvatite (ili shvatate, a ništa necete da ucinite da tako ne bude) da osnov za poštovanje necega ili nekoga nije politicka titula ili necija laž (i o vama i o drugima), vec ucinjeno i dokazano. I od vas, i od nas! 'Ajde da jednom pocnemo od neceg normalnog, recimo od toga što je u normalnoj državi logicno, ako u njoj postoji demokratija, profesionalnost medija i transparentnost, koja je propisana zakonom respektivne države. Da bi ste razumeli cinjenice i cifre, koje cu navesti u sledecem nastavku ovog feljtonskog pisma, bilo bi dobro da, ko bude imao vremena, procita pitanja koja su postavljena Ministarstvu za dijasporu? A da li ce neko od vas naci za shodno da odgovori sada, sutra ili nikada, (tekst je poslat i na vaše e-mail adrese) zavisi od vašeg vrednovanja „novog odnosa matice i rasejanja“ i potrebe medusobnog poštovanja. Nikola Janic, Predsednik Srpskog saveza u Švedskoj [email protected] Iduce nedelje: Cifre, slike i reci – dokazi sramote! _____ www.koreni.net <http://www.koreni.net/> www.janic.se <http://www.janic.se/>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
