Prvoslav Davinić, nekadašnji ministar odbrane Srbije i Crne Gore Ko je uzeo 20 miliona provizije?
Petak - 21.05.2010 Bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić penzionerske dane provodi u porodičnoj kući u Sremčici, u sređivanju dvorišta i pripremi odbrane u slučaju „satelit“. Međunarodna arbitraža presudila je da Srbija mora da plati 36 miliona evra izraelskoj kompaniji „Imidžsat“ za zakup satelita koji je navodno ugovoren, a nije realizovan. - Nije osnov za arbitražu moj potpis već intervencija tadašnjeg ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića da se postigne neki dogovor sa izraelskom stranom. O tome se pregovaralo više meseci, od oktobra 2005. do marta ili aprila 2006. godine, ali sporazum nije potpisan jer su Izraelci nudili manju proviziju od one koju su neki sa naše strane tražili - kaže Davinić za „Alo!“. - Na koga tačno mislite? - Od jedne prijateljske obaveštajne službe saznao sam o kojoj se sumi radilo i ko je bio u pitanju, ali to je usmena informacija koju ne bih mogao da dokažem pred sudom. Ne znam ko je i šta pregovarao, ali sam čuo da je zapelo oko toga ne samo šta će zvanično da se dobije, već i nezvanično. - Recite nam bar o kojoj je sumi reč? - Radi se o oko 20 miliona evra. - Ali, arbitraža je presudila... - Presuda arbitraže je skandalozna jer pokazuje da je jedan akcionar izraelske kompanije kao posrednik u razgovorima sa našom stranom trebalo da dobije proviziju od osam miliona evra, a zemaljska stanica za prijem satelitske slike koštala bi šest miliona evra. Dakle, čista zarada izraelske firme bila bi 30 miliona evra. Satelit je već u orbiti i izraelska strana nije potrošila nijedan evro dodatno radi nas. Zašto je onda sud dosudio punu cenu kada ništa nismo dobili. Ostaje da se vidi ko stoji iza ovoga, a neko sigurno stoji. - Ko je taj akcionar? - Džefri Štajner. - Ko je izabrao njegovu firmu „Kamira krik“ da posreduje? - On nije zvanično posredovao, već se predstavljao kao prijatelj Marovića, Tadića, naše zemlje i tadašnjeg komandanta NATO Džonsa. Čak nam je rekao da je obezbedio američku podršku za korišćenje tog satelita i u privatnu posetu Maroviću u Budvu doveo je generala Džonsa. Predstavio ga je kao prijatelja koji će podržati sve to što on nama predlaže, ali se ispostavilo da Džons nije ni znao zašto je tamo bio jer je došao više turistički. Ali, to je sve proizašlo na arbitraži, nismo to znali unapred. - Kada ste saznali za Štajnerov interes? - Tek na arbitraži. Ali, na arbitraži su Izraelci rekli da je ministar Dinkić kontaktirao s njima sa sugestijom da se nađe neki sporazum i da se o tome razgovaralo, pa ništa nije dogovoreno i da je to pružilo osnovu da se ide na arbitražu jer bez tih razgovora nije moglo da se utvrdi da postoji obavezan ugovor. - Ali, u to vreme je Dinkić bio ministar finansija Srbije, a ne SCG, koja je ušla u razgovore sa Izraelcima? - Pa Savet ministara SCG ga je dva puta upozorio da ne pregovara jer to može da znači postojanje nečega što ne postoji. Za te opomene postoje pismeni dokazi. On se oglušio o to. - Mile Isakov tvrdi da je u razgovorima sa Izraelcima pominjana svota od 22 miliona evra, a ne 45. Koliko je koštao satelit? - Cena koja je uneta u nacrt ugovora bila je 44,9 miliona, a ono što su oni predlagali je bio kompenzacioni posao. Možete da nađete izjave ministra Dinkića da se razgovaralo o tome da se za 22 miliona kupe vatrogasna vozila i neke prskalice. Tu nije postignut sporazum upravo zbog toga što je neko ispod ruke tražio još novca od Izraelaca. - Ko je to tražio? - Ne mogu da pominjem imena jer ne mogu da dam pismeni dokaz. - Kažete imena. Znači li to da je reč o više osoba? - Tu je bilo više ljudi koji su kontaktirali s izraelskom stranom i o tome su poverljivo razgovarali. Mogu odmah da vam kažem da uopšte nije reč o Tadiću, Labusu i Maroviću. Ovde se radi o ljudima koji su bliski Vladi Srbije i koji su bili u mogućnosti da o tome pregovaraju. Radi se o troje ljudi. Pet delegacija pregovaralo pre mene - Na osnovu kojih procena se uopšte došlo do zakupa satelita? - Pet delegacija Generalštaba i Ministarstva odbrane je tokom 2002. i 2003. posetilo Izrael i o tome razgovaralo. Zatim je „Imidžsat“ održao prezentaciju rada satelita kojoj su prisustvovale sve naše službe, na prvom mestu bezbednosne i ljudi iz Generalštaba. Oni su procenili da je to nešto što nas interesuje, a Vrhovni savet odbrane je zauzeo stav da je SCG takva tehnologija potrebna i da Ministarstvo odbrane nastavi da radi na realizaciji. - Ali, niste imali saglasnost da potpišete? - Slažem se s tim. Meni je dat nalog da pregovaram i da izdejstvujem da se posao zaključi. Posao nije zaključen jer ga nije potvrdio Savet ministara. Marović i ja smo u Parizu predstavnicima izraelske kompanije rekli da nemamo sredstva i da će ugovorna strana da bude „Jugoimport“, što je odlučio VSO. Taj nacrt je potpisan samo kao potvrda da je to ono o čemu se pregovaralo, a što bi trebalo da se kao formalan ugovor zaključi sa „Jugoimportom“. Lažno svedočenje - Šta vi mislite, zašto smo izgubili na arbitraži? - Zbog lažnog svedočenja direktora prodaje izraelske kompanije Naoma Zafrira. Imali su još jednog svedoka, a to je naš profesor Stevan Lilić. Taj Zafrir je imao interes da kaže da je ugovor potpisan, iako je to bio nacrt ugovora o namerama, ali ne znam koji je bio interes profesora Lilića da kaže da je po našem pravu obavezujuće nešto što ministar potpiše, iako je tekst potpisan u jednom primerku i na engleskom jeziku. Po našem pravu, to bi moralo da se podnese organu koji je o tome raspravljao na verifikaciju, a to je pravna služba Saveta ministara. Ratko Femić http://www.alo.rs/politika/27388/Ko_je_uzeo_20_miliona_provizije
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
