Inspekcija treba da zatvori Klinički centar - tvrdi Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije, i poziva Tomicu Milosavljevića da podnese ostavku
Ministar napustio brod ostavio putnike da tonu Sonja Vlajnić Klinički centar Srbije izgleda kao da nije teritorija Republike Srbije, kao da je van njenog pravnog sistema. Sadašnja uprava nije sposobna da vodi ovu ustanovu i pozivamo ih da podnesu ostavku. Ovim rečima Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravstva, poveo je zaposlene u KCS u štrajk upozorenja, koji je 12. maja okupio oko 800 „belih mantila“ ispred upravne zgrade. Među njima je bilo srednjih i viših sestara i tehničara, spremača, ali i profesora univerziteta. - Zapanjujuće je koliko se zakona krši u ovoj kući. Otkrili smo da neke medicinske sestre i spremači deset godina rade na određeno. Zakon kaže da rad na određeno vreme može da traje najviše godinu dana, i to ako se iznenada poveća obim posla, kod sezonskih radova ili poslova sa vremenskim ograničenjem. U KCS nema ničega od toga, reč je samo o kršenju prava - naglašava Mrkić. Tokom štrajka čulo se da u KCS nedostaje 600 sestara, što je kasnije potvrdio i direktor Đorđe Bajec, kad je priznao da jedna sestra u noćnoj semeni neguje 30 nepokretnih pacijenata na ortopediji! Po zakonu, objašnjava Mrkić, ustanova koja nema dovoljno kadrova ne bi smela da obavlja zdravstvenu delatnost i inspekcija bi trebalo da je zatvori! U KCS se, po njegovim rečima, stvari vremenom sve više urušavaju: kad neko ode u penziju, na njegovo mesto se ne prima novi radnik. - S takvom kadrovskom politikom došlo se dotle da na ortopediji nedostaje gotovo polovina sestara. Zdravstvena inspekcija je reagovala samo u koronarnoj jedinici intenzivne nege Urgentnog centra, gde je situacija bila kritična, pa je naloženo da se prime nove sestre. Uprava KCS ne nalazi način da zaposli dovoljno profesionalaca, a problem nam pravi i Komisija za racionalizaciju Ministarstva zdravlja. Ljudi izgaraju na poslu, što ostavlja posledice na njihovo zdravlje i kvalitet života, ali i na pacijente. Razumem da su teška vremena, ali štednja ne sme da vodi ka urušavanju zdravstvenog sistema, da zbog nje građani nemaju adekvatno lečenje, negu, dijagnostiku i rehabilitaciju. Takve greške u sistemu plaćaju se životima i invaliditetom - naglašava Mrkić. Jedan od razloga štrajka je što uprava KCS nije učinila više na suzbijanju korupcije. Većina zaposlenih, tvrdi sagovornik NT, čestiti su profesionalci, ali postoji grupica mešetara koju bi trebalo energično razbiti. Teško je bez dokaza reći ko je to, objašnjava Mrkić, ali može da se kaže da je reč o specijalizacijama kojih u KCS nema dovoljno i da uprava nikad nije bila rešena da ih razbije. Veliki problem je i dopunski rad, gde postoji strahovita socijalna nepravda. U KCS se leče i pacijenti na lični zahtev, koji ne žele da budu na listi čekanja, kao i bolesni iz Crne Gore, Republike Srpske, Distrikta Brčko... Oni ili njihovi zdravstveni fondovi plaćaju usluge. - Ranije se od tog novca svim zaposlenima delilo deset odsto stimulacije, što je u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Nova uprava je polako počela da ukida stimulaciju za sve zaposlene, da bi je na kraju sasvim ukinula. Sada su za dopunski rad plaćeni samo lekari, ali ne i sestre koje pacijenta neguju, tehničari koji rade magnetnu rezonancu, laboranti, spremači... Tako je vrhunski hirurg i akademik na Klinici za digestivnu hirurgiju za tri meseca od dodatnog rada zaradio 550.000 dinara, a medicinska sestra koja sve vreme radi s njim samo 2.500! U redu je da stimulaciju dobije vrhunski hirurg, ali zašto ponižavati sestru koja je takođe dala maksimum? Dobila je 240 puta manje novca, a sve češće ljudi ne dobiju ni toliko - tvrdi Mrkić. Direktor KCS Đorđe Bajec primio je štrajkače i obećao da će uložiti napor da se vrati nadoknada za dopunski rad za sve radnike. Priznao je da nema dovoljno zaposlenih i rekao da će smeniti direktora pravne službe jer, kako kaže, nije znao da se toliko krši zakon. Problem je, naglašava Mrkić, što bi za efikasno rešenje problema u KCS uprava morala da se konfrontira sa Ministarstvom zdravlja. - Kadrovska politika u zdravstvu je koalicioni dogovor. Možete da budete vrhunski stručnjak, da se vaši radovi objavljuju u najčuvenijim stručnim časopisima na svetu, ali nećete biti ništa ako nemate partijsku knjižicu. Na mesto koje vi zaslužujete doći će neko sa knjižicom, ili ko je ljubimac. Tako je u KCS pomoćnik direktora Službe apoteke i centralnog snabdevanja gospođa sa srednjom grafičkom školom. Čak su i u SFRJ ljudi koji nisu članovi partije mogli da dođu na čelo nekih odeljenja ili OUR-a. Danas to ne može, na rukovodećem mestu mora da bude čovek iz partije na vlasti. Tako u rukovodstvu svake bolnice u Srbiji imate preslikanu koalicionu sliku s republičkog nivoa - kaže Mrkić, i nastavlja: - To je najgora kadrovska politika jer ne dobijamo najbolje ljude, već politički angažovane. Demokratija je u Srbiji izvršila samoubistvo. Ponašanje ministra zdravlja je kap koja je prelila čašu. Zar nije mogao da se solidariše s građanima? Moja supruga je dva puta operisala diskus herniju na KCS i evo je, hoda i živi. Milosavljević mi liči na kapetana koji je prvi i jedini ušao u čamac za spasavanje, a putnike ostavio da tonu sa brodom. Predugo je već na tom mestu i vreme je da podnese ostavku. Može zdravstvo da bude organizovano na mnogo bolji način. Bojim se samo da na njegovo mesto ne dođe neko gori, a takvih je dosta. Naš sagovornik otkriva da je u zdravstvenim ustanovama u Srbiji teže stanje nego u KCS, ali da ljudi trpe i ne podižu glas. Po njemu, sindikat se zasniva na svesti, solidarnosti i jedinstvu, čega u Srbiji gotovo da nema: - Ljudi se plaše da će izgubiti posao, u stanju su psihičke katatonije, a u zdravstvenim ustanovama nema snage koja bi organizovala zaposlene. Ne može narod da se desi sam od sebe. Mora da postoji organizacija koja će da ga pokrene, da kaže: „Idemo ispred vas, radimo po zakonu, a vi koračajte za nama. Snosimo odgovornost za sve što se dogodi, vi ste zaštićeni.“ Tad bi se ljudi trgli iz strašne letagrije koja vodi u depresiju, a depresija u samoubistvo. Ovakva apatije dovešće do biološkog nestanka nacije. Ako se budeš plašio celog života, šta ćeš raditi pet sekundi pred smrt? Vredi li živeti ako ćeš ceo život da provedeš u strahu? Reprezentativan je onaj ko pokrene radnike Novi sindikat zdravstva postoji od 2001, a već dve godine čekaju da im se na republičkom nivou utvrdi reprezentativnost. - U KCS smo uveliko reprezentativni jer su od 7.000 zaposlenih, više od 3.500 naši članovi. Članstvo kod nas nije automatsko, već nam ljudi prilaze i potpisuju pristupnice. Država je raspustila Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti jer je godinu i po dana bio u blokadi. U Grčkoj vas niko ne pita da li ste reprezentativni, već koliko ste ljudi izveli na ulicu i kolika je vaša snaga. Reprezentativan je onaj ko uspe da pokrene radnike u Srbiji - kaže Živorad Mrkić. Zaklanjanje iza krize Živorad Mrkić otkriva da su inicijalni pregovori sa upravom KCS trajali dva i po sata. Ranije su zaposleni svom direktoru dopisima pokušavali da skrenu pažnju, ali je on reagovao samo na trećinu primedbi: - Sada je sve na upravi i ne priznajemo stalno zaklanjanje iza ekonomske krize. Možemo da krenemo u opšti štrajk, a možemo i da potpišemo sporazum sa štrajkačkim odborom. Bajec kaže da nije imao jasan uvid u događanja i da je odlučan da reši probleme. Verujem da će biti dogovora ako je to njegov iskren stav, da počnemo da čupamo Klinički centar iz blata. Roštilj i pivo umesto demonstracija - Kad dođemo na temu radničke, građanske i ljudske svesti, padnem u duboku depresiju. Za 1. maj ljudi su roštiljali, pili pivo, pekli jaganjce. Dok se širom Evrope plakalo od suzavca, u Srbiji se plakalo kad vetar nanese dim roštilja u oko. Radnici u EU demonstriraju iako nemaju mizerne plate kao u Srbiji, nemaju 700.000 gladnih! Čak deset odsto građana je gladno, a mi smo roštiljali, boli se noževima i opijali na dan kada se u Čikagu 1886. ginulo da bismo danas radili osam sati. Umesto da tim ljudima odamo poštu i izađemo na ulice, kao radnici od Pariza, Atine, Moskve, čak do Bangladeša, mi smo piknikovali. Kao da je u Srbiji ustanovljena nova religija, pa se nekom božanstvu prinose žrtve za 1. maj. Na Fruškoj gori je bilo 300.000 ljudi. Da je samo deset odsto njih bilo u Beogradu ili Novom Sadu, napravio bi se dobar protest. Poslednji generalni štrajk, kad je na ulicama bila cela Srbija, bio je 2001, a pre toga 1926. - ističe Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/224/
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
