Lice i naličje Ministarstva za dijasporu
Strategija kao podvala
Ministarstvo za dijasporu požurilo da pre prve Skupštine dijaspore usvoji
dokument o odnosu matice i rasejanja bez prisustva predstavnika dijaspore, pa
su o tome odlučivale nevladine organizacije.
Posle višenedeljnih, malo kome poznatih, razgovora sa uglednim Beograđanima i
anonimnim sagovornicima Ministarstvo za dijasporu je 19. maja u Medija centru
održalo Okrugli sto, na temu: „ Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične
države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu“.
Na tom skupu, koji su mediji i gradjani slabo propratili, pa i ljudi iz
rasejanja, učestvovali su predstavnici Ministarstva za dijasporu, ministar za
dijasporu mr Srđan Srećković, sekretar Aleksandra Kojić i državni sekretar
Miodrag Jakšić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije i ministar
za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.
O dijaspori bez dijaspore
Na taj Okrugli sto (sa naglaskom na „očuvanju i jačanju odnosa sa dijasporom“)
nisu pozvani legalni predstavnici dijaspore nego predstavnici nevladinih
organizacija u Srbiji, Čedomir Antić (Napredni klub); Sonja Liht, Slobodan
Marković, Milica Bogdanović i Ljiljana Ubović (Beogradski fond za političku
izuzetnost); Milan Parivodić i Aleksandar Novaković (Moderna Srbija); Miladin
Kovačević i Miljenko Dereta (Građanske inicijative); Marko Blagojević i Zoran
Lučić (CESID); Dušan Janić (Forum za etničke odnose); Srbobran Branković i
Slavka Drašković Jovanović (Kongres srpskog ujedinjenja Srbija); Predrag
Marković (Društvo istoričara Srbije); Aleksandar Čotrić (Republička asocijacija
za negovanje tekovina ravnogorskog pokreta); Živorad Kovačević i Maja Bobić
(Evropski pokret u Srbiji); Radovan Bigović i Andrijana Krstić Mladenović
(Hrišćanski kulturni centar) i Živadin Jovanović (Beogradski forum za svet
ravnopravnih).
Cilj je bio, kako je naglašeno u pozivu, utvrditi stanje i mere koje treba
preduzeti za poboljšanje položaja i zaštitu prava i interesa pripadnika
dijaspore i Srba u regionu, očuvanje nacionalnog identiteta, unapređenje
ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u
regionu, poboljšanje imidža Srbije, kao i jedinstveni nastup naše nacionalne
zajednice pred vlastima stranih država. Dakle, opet utvrđivanje o dijaspori, sa
dijasporom, ali bez dijaspore!?
Bombasta najava bila je, izgleda, potrebna kao pokriće da ministar dijaspore
Srđan Srećković plasira (opet) svoje teze i svoju ličnu strategiju odnosa
matice i dijaspore, jer ruku na srce, pozvani predstavnici NVO malo znaju o
srpskom rasejanju. I drugo, još važnije, ni pozvani predstavnici koji bi
trebalo da imaju veze sa dijasporom, bar po imenu i poreklu, Kongres srpskog
ujedinjenja i Beogradski forum za svet ravnopravnih, već dugo nisu aktivni i
njihov rad je nepoznat u rasejanju.
Rasprava pre Skupštine
Kongres srpskog ujedinjenja, kog u Beogradu predstavlja gospođa Slavka
Drašković, koji (ili koja) plaća istraživački rad Srbe Branković, skoro da ne
postoji, jer je pred gašenjem. A Beogradski forum za svet ravnopravnih, služi u
mnogome za pokriće upotrebe para koje su u rasejanju sakupljene u vreme
Slobodana Miloševića, a da organizacije dijaspore danas nemaju nikakvih
informacija o korišćenju tih milonskih sredsrtava.
Tako se dogodilo da se o strategiji matice i dijaspore raspravljalo pre
Skupštine dijaspore. Čak ni delegati, izabrani da predstavljaju dijasporu u toj
Skupštini, nisu bilo obavešteni. Dakle, bez stava same dijaspore šta ona misli
da treba da budu, bar delimično, temelj strategije „očuvanja i jačanja“ odnosa
sa njom. Jer, ako ministar Srećković pre prvog parlamenta dijaspore donosi
smernice za rad srpskog rasejanja i Ministarstva, bez dijaspore, sa nevladinim
organizacijama, od kojih su pojedine sumnjivog kredibiliteta i još sumnjivijih
namera, nije jasno o čemu je reč, ni koju i kakvu strategiju SPO pokušava da
provuče? Čast predstavnicima NVO, ali neki su, na primer, eksperti za Kosovo i
Metohiju, a ne za dijasporu. A gospodin Srba Branković, „srpski Galup“,
istražuije teme iz dijaspore koje mu naručuje Kongres srpskog ujedinjenja i
istražuje ih u Beogradu, a ne u Nemačkoj, Sloveniji, Švedskoj, Engleskoj...
Gospođa Sonja Liht, predsednik Fonda za političku izuzetnost je izbegla da
pokaže svoje (ne)znanje o dijaspori, pa je samo pohvalila Ministarstvo
dijaspore zbog izrade strategije i dodala da „od toga šta će svet misliti o
nama, zavisi ko će u ovu zemlju doći da investira i koliko će računati na
Srbiju kao ozbiljnog igrača”. Interesantno da predsednica Fonda za političku
izuzetnost nije primetila da su oni, koji su bili tema okruglog stola, i sa
kojima bi trebalo da se „sačuva i ojača“ saradnja, beš oni koji nisu bili
pristni na tom skupu 19. Maja 2010. Nepolitičke organizacije građana Srbije u
respektivnim zemljama Evrope i ostalog sveta.
Djelićeva lekcija Srećkoviću
U takvim okolnostima o dijaspori je govorio samo ministar Božidar Đelić, koji
se založio da se ulaganjem u nauku spreči egzodus mladih i pametnih ljudi u
svet, odnosno u dijasporu. Uz to je Đelić održao lekciju Ministarstvu i
ministru Srećkoviću i rekao da se ne koristi netačnim podacima da se iz Srbije
iselilo pola miliona mladih i školovanih ljudi. Ovu cifru često pominje Vuk
Drašković, lider SPO, stranke koja „drži“ Ministarstvoi za dijasporu. A samo
Ministarstvo ima običaj i da godinama procenjuje da u rasejanju ima 4 miliona
Srba, što, takođe, nije tačno.
- U poslednjih 20 godina iselilo se oko 54.000 devedesetih godina i 17.000 do
19.000 u protekloj deceniji – rekao je ministar Đelić...
I umesto da ministar Srećković čuje predstavnike dijaspore, on se okružio
uglednim predstavnicima NVO i novinarima na kraju Okruglog stola pobrojao
svoje, često korišćene fraze o dijaspori:
- Postoje tri cilja Srbije prema dijaspori. Prvi cilj obuhvata pozicioniranje
naše zemlje kao matične države svih njenih državljana u svetu i regionu,
iseljenika i potomaka, kroz vraćanje poverenja u maticu i poboljšanje njihovog
položaja, ali i jačanje svesti u domaćoj javnosti o njenom značaju. Drugi cilj
je bolja iskorišćenost kapaciteta dijaspore koja je prošle godine u zemlju, po
osnovu deviznih doznaka, poslala 5,5 milijardi dolara, a od demokratskih
promena direktno investirano 550 miliona dolara. Ovi podaci pokazuju i to da,
uprkos ekonomskoj krizi, novac koji dijaspora šalje u maticu nije smanjen.
Treći, u istorijskom smislu veoma važan cilj, jeste očuvanje nacionalnog
identiteta među gotovo četiri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu, jer
je to nemerljivo bogatstvo kojim se malo država i naroda može ponositi – kazao
je ministar Srđan Srećković.
Najžalosnije je, što je ministar za dijsaporu Srđan Srećković rekao da je
dokument o strategiji, koji bi trebalo da Vlada Srbije uskoro usvoji, definisao
odnos države Srbije prema dijaspori i Srbima u regionu, ali i tri cilja,
odnosno mere za njihovo ostvarivanje. Tako je nama u srpskom rasejanju jedna u
Srbiji kadrovik stranka na umoru SPO skrojio strategiju kojom će država na nas
da pazi. Kojom će ministar Srećković, kao direktor firme za igre na sreću samo
da prevrojava (a da mu nije u rukama) novac koji rasejanje šalje svojoj
rodbini. Ali zato će Sreećković, možda uz pomoć napravljenih dogovora sa Javnim
servisom RTS i drugim meijima, da nastavi da tih 5,5 milijardi dolara knjiži
kao „svoje pare“, kao prihod koji Srbija dobija zahvaljujući Ministarstvu za
dijasporu. Savašta!
Napad na srpsko rasejanje
Ovakav Okrugli sto o strategiji matice prema dijaspori i našim međusobnim
odnosima je podvala, ali i napad na srpsko rasejanje, jer je njegova poruka
potcenjivačka, diskriminatorska i jasna. Ovakvim skupom u Medija centru i
sličnim skupovima koje četo organizuje Ministarstvo za dijsaporu, poslata je
još jedna jasna bezobrazna poruka srpskom rasejanju, koja bi, brat bratu
rečeno, možgla da glasi:
- Vi ste bre „getarbajteri“, koje mi ništa ne pitamo, ne pada nam napamet da
prihvatimo mogućnost da vi bolje poznajete zemlje u kojima živite od nas, i
radimo samo ako mi hoćemo! A kada nam nekada (vladi i ministarstvu) treba zbog
evropskih integracija i laganje, možemo da izmislimo i organizacije i brojke,
pa i ljude ako treba...
Čemu onda predstojeće formiranje Skupštine dijaspore, zbog koje je od
Ministarstva za dijasporu, pre početka njenog rada, počeo da se krši zakona o
dijaspori. Čemu trošenje para na intervencije i mešanje Ministarstva u izbore
delegata u nekim zemljama, kada je to izričito zabranjeno pomenutim zakonom?
Ali šta ministra Srećkovića briga za zakone, kad ima ima predstavnike NVO,
Kongres srpskog ujedinjenja, za koji nikako da prizna šta taj Kongres radi i
zašto mu se od ministarstva daju pare, a kad smo kod para, ima Srećkoviš od
skoro i predstavnike Fonda dijaspore Sabora 1999. koji se dijaspori ne obraća,
a morao bi bar da informiše rasejanje o milonima evra, kojima raspolaže!?
Naravno, kao i do sada, ne očekujemo da će ministar i Ministarstvo da odgovore
na ova pitanja srpskog rasejanja, jer, pokazalo se da oni postoje sebe radi, a
ne zbog srpskog naroda u dijaspori, a samim tim nisu od koristi ni Srbiji ni
njenim građanima.
Petar Petrović
28.5.2010.
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2093
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
