Kakva će biti politika Vilijama Hejga, ministra spoljnih poslova i nove
britanske vlade prema Balkanu?
Britanija jača uticaj na Balkanu
i guši Republiku Srpsku
Piše: Milan Dinić
Velika Britanija je prošle nedelje dobila novu vladu. Ovo je prva
koaliciona vlada još od 1945. godine. Nakon četrnaest godina dominacije
laburista, konzervativci, pod vođstvom Dejvida Kamerona, ponovo su na čelu
zemlje.
Svet je sa velikom znatiželjom pratio formiranje nove vlade, posebno
kada je u pitanju buduća politika prema Evropi. Tradicionalno evroskeptični
konzervativci su se u izbornoj kampanji zalagali za što autonomniju britansku
politiku, čuvanje funte po svaku cenu i referendum o svakom važnijem pitanju
koje se odnosi na EU.
Da konzervativci drže do svojih obećanja videlo se i po prvoj izjavi
koju je dao Vilijam Hejg po imenovnaju na mesto ministra spoljnih poslova. On
je tom prilikom izjavio da će voditi "karakteristično britansku spoljnu
politiku" i ponovio rečenicu iz predizborne kampanje da "nije došao na vlast
kako bi nadgledao propadanje Britanije“. Međutim, više pita u toku kampanje,
Hejg je takođe rekao da je EU veoma važna za Britaniju, pa čak i to da će vlada
konzervativaca imati vodeću ulogu u EU
Prema oceni britanskih analitičara, veruje se da će liberali Nika Klega,
koji su za jačanje veza sa EU, uspeti da umire oštre istupe desnog krila
konzervativaca o pitanjima vezanim za buduću spoljnu politiku Britanije koja
će, iako dosta više kritički raspoložena, i dalje biti u saglasju sa EU.
Postavlja se pitanje kako će se nova konzervativna vlada odnositi prema
Balkanu.
U izjavama koje je preneo BBC, uglavnom se smatra da Balkan neće biti
visoko na listi prioriteta nove britanske vlade i da će politika ostati na
kursu sličnom sadašnjem. Tako nešto je potvrdio i britanski ambasador u izjavi
za srpske medije.
U izjavi za nedeljnik "Svedok", Predrag Simić, profesor Fakulteta
političkih nauka, smatra da neće doći do velikog zaokreta u britanskoj spoljnoj
politici, ali da će se stavovi britanske politike, ipak, mnogo glasnije
saopštavati.
- Britanija je važan član međunarodnih organizacija i verujem da će
ostati u njihovim koordinatama. Nova britanska vlada ostaće saveznik SAD, ali
ne bez svog stava.
Na naše pitanje kako će se nova britanska politika odnositi prema
Balkanu, pogotovo Srbiji i Bosni, Simić kaže:
- Nastojaće da jače manifestuju svoje namere. Možemo očekivati jaču
retoriku.
Bolji uvid u to šta Balkan može da očekuje od britanske spoljne politike
u predstojećem periodu može da pruži pogled na to šta je proteklih godina
govorio novi ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg, kao, tada, poslanik, lider
opozicije, a kasnije ministar spoljnih poslova konzervativne vlade u senci.
Hejg je i danas veoma uticajan u Konzervativnoj stranci, koju je
predvodio u vreme vladavine laburističke vlade Tonija Blera. Nakon dolaska
Dejvida Kamerona, Hejg je viđen kao njegov nezvaničan zamenik, pa se, imajući u
vidu uticaj i ugled koji ima, očekuje da će u dobroj meri biti samostalan u
kreiranju britanske spoljne politike.
Kao lider torijevaca od 1997. do 2001, Hejg je uglavnom podržavao
politiku Tonija Blera prema Balkanu. On je podržao i branio nelegalno
bombardovanje Jugoslavije. Kako je objavio BBC, u govoru održanom u britanskom
parlamentu 23. marta 1999, Vilijam Hejg je izjavio da je Milošević jedini
odgovoran za patnje na Kosovu i nazvao ga "zlim čovekom sa mnogo krvi na
rukama". Hejg je međutim više puta istakao da on "ima problem sa Miloševićem, a
ne sa Srbijom posle 5. oktobra."
U istupima u javnosti Hejg se uglavnom zalagao za veće prisustvo
Evropske unije na Balkanu i odlučniju politiku prema zemljama u regionu. U
tkestovima u britanskoj štampi Hejg se javlja u poziciji velikog zagovornika
politike očuvanja jake i celovite Bosne i oštrijeg pristupa prema Srbiji.
I u vreme kada je predvodio torijevce, a i kasnije, Vilijam Hejg je
posebno isticao kako bi voleo da vidi „dosta tvrđi pristup EU prema Bosni“.
Ovakva formulacija piše i u zabelešci u kojoj su naznačeni osnovni principi
nove britanske spoljne politike, a koju je Hejg poslao novom premijeru Dejvidu
Kameronu. Zabelešku je objavio britanski "Gardijan" 9. maja ove godine.
Kao ministar spoljnih poslova u vladi u senci, Hejg je 2008. i 2009.
boravio na Balkanu gde se susretao sa visokim državnim predstavnicima. Tada je
posetio Hrvatsku, BiH i Srbiju. U Beogradu ga je primio ministar spoljnih
poslova Vuk Jeremić.
U intervjuu datom za britanski "Indipendent" 2009. godine, Hejg je
izjavio da etničke napetosti "polako razvlače" Bosnu i da postoji rizik da ona
postane "crna rupa Evrope". Po njegovom mišenju neće doći do ponovnog otvorenog
rata, ali nasilje "nije mnogo ispod površine".
Hejg je oštro kritikovao, kako je rekao "slab i zbunjujuć" odgovor EU
"na pritisak da se zemlja rasparča". Bosna polako klizi u pogrešnom smeru, a da
se alarmi nisu uključili u većini glavnih gradova Evrope, rekao je tada Hejg.
- Nesme biti ni govora o povlačenju evropskih snaga. Treba poslati jak
znak da Evropa neće tolerisati ovakvu situaciju.
Hejg je u istom intervjuu upozorio da će produbljivanje krize u Bosni
negativno uticati i na pitanje proširenja EU na Hrvatsku, Srbiju i Tursku.
Ukoliko se situacija u Bosni ne uredi, smatra Hejg, "u srcu Evrope
nastaće rupa nezadovoljstva i krijumčarenja ljudi“.
Vilijam Hejg se dosta angažovao i u slučaju hapšenja Ejupa Ganića, člana
ratnog Predsedništva BiH, za kojim je Srbija raspisala Interpolovu poternicu
zbog učešća u akciji napada na "Tuzlansku kolonu". U pismu koje je 3. marta
uputio tadašnjem britanskom ministru spoljnih poslova Dejvidu Milibandu,
upozorava na rđav tretman Ganića i poziva se na informacije po kojima je Ganiću
"odbijena poseta predstavnika ambasade, porodice i advokata". Na kraju pisma
izrazio je zabrinutost za "negativne posledice u odnosima sa zemljama Balkana i
Bosnom i Hercegovinom".
U vreme hapšenja Ganića mediji, naklonjeni konzervativcima, u više
članaka su oštro kritikovali britansku vladu, smatrajući to uplitanjem u
"srpsku političku smicalicu".
U raspravu o Ganiću uključio se i Pedi Ešdaun, bivši Visoki predstavnik
u BiH i nekadašnji vođa Liberalnih demokrata koji su formirali koaliciju sa
konzervativcima i koji je sam izjavio da je zaslužan za ugovaranje koalicije sa
konzervativcima. Ešdaun je tada izjavio da Britanija duguje izvinjenje Ejupu
Ganiću.
Ešdaun, koji je dobar prijatelj Vilijema Hejga, smatra da je u slučaju
Ganića došlo do zloupotrijebe manjkavost u britanskom zakonu što je pružilo
priliku "destruktivcima da britanski pravni sistem iskoriste u političke svrhe".
Veruje se da će upravo Pedi Ešdaun imati veliki uticaj na Hejga kada je
u pitanju formiranje britanske politike prema Balkanu.
Stav i razmišljanja Hejga kada je u pitanju Balkan prilično jasno su
iskazani u autorskom tekstu pod naslovom "Moramo da sprečimo da Bosna postane
propala država" koji je Hejg objavio 1. novembra 2008. na sajtu
"conservativehome" (conservativehome.blogs.com).
On je tada optužio Rusiju da je kroz učešće u privatizaciji u Republici
Srpskoj i kupovini njenih resursa dala "kiseonik" tamošnjem vođstvu za nastavak
svoje secesionističke politike.
- Rusija je samo u 2007. kupila tri naftne kompanije u Republici
Srpskoj, a takođe predlaže i da sprovede i krak gasovoda "Južni tok". Kroz
takvu podršku, Moskva je oživela secesionizam za koji su se mnoge evropske
vlade nadale da je zauvek prošao, ali umesto toga on i dalje tinja i mogao bi
da se ponovo rasplamsa, napisao je Vilijam Hejg.
U istom tekstu Hejg kritikuje EU što nije jedinstvena u svojoj politici
i što je podlegla pritisicma lidera bosanskih Srba "koji uz rusku podršku",
zagovaraju zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika za BiH.
Hejg je naglasio da se ne sme dozvoliti da se Bosna pretvori u neuspelu
državu.
- Mora postojati jasna poruka da se neće tolerisati ponovno otvaranje
sukoba oko granica. Multietnička Bosna je dokaz da etničkom čišćenju neće biti
dozvoljeno da opstane. Raspad Bosne na etničke satelite bi poslao jasan signal
potencijalnim zagovornicima etničkog čišćenja da takva brutalnost može da uspe
u Evropi.
Hejg u istom tekstu iz 2008. ide korak dalje i upozorava da bi raspad
Bosne mogao da utiče i na druge delove Balkana:
- Ako EU prihvati secesionizam u Bosni, posledice u ostalim delovima
Balkana, poput Sandžaka, Vojvodine, Preševa na jugu Srbije kao i severa Kosova,
bi mogle biti veoma opasne, a da ne govorimo o Južnoj Oseitiji i Abhaziji.
Iznad svega, kakva bi budućnost bila ponuđena za dva miliona muslimana koji bi
se našli u sendviču svojevrsnog evrpskog pojasa Gaze između Srbije i Hrvatske,
pita se Hejg.
Zanimljivo je da Vilijam Hejg ovde nije pomenuo mogućnost za
secesionizam na severu Crne Gore, zapadu Makedonije, a zašto ne i u Belgiji,
Baskiji i Kataloniji, na ostrvu Korzika, ili jačanje takvih sklonosti u
Škotskoj i Velsu?! Takođe, i u slučaju da Bošnjaci potpuno prevladaju u BiH,
nije jasno kako bi ona izašla iz, kako kaže Hejg, "sendviča" Hrvatske i Srbije,
koje je u potpunosti okružuju?
Povodom pitanja o budućnosti dva miliona muslimana u svojevrnom
"sendviču" između Srbije i Hrvatske, nameće se konta pitanje – da li Srbija i
Hrvatska trebaju da budu u "sendviču" evropske politike očuvanja dobrih odnosa
sa muslimanskim zemljama?
U zaključku teksta, Hejg podvlači pet ključnih koraka koje treba
preduzeti u slučaju slabljenja BiH:
1) Oni koji podrivaju bosansku državu spolja i iznutra bi trebalo da
budu izolovani. Bosanski lideri moraju biti podstaknuti da sarađuju zajedno, a
ne da presede međunarodno prisustvo.
2) Postoji jako opravdanje da se barem održi, ako ne za malo i poveća,
broj međunarodnih vojnika u Bosni, kao preventivna mera i jasan znak da
ostajemo nepokolebljivo posvećeni opstanku Bosne kao integralne države. NATO
saveznici koji ne učestvuju u operacijama u Avganistanu ne bi trebalo da se
stide Bosne.
3) EU treba da bude jasna prema Beogradu da, ukoliko želi uspešne
integracije, mora da pusti Bosnu i da obeshrabri separatizam bosanskih Srba.
4) Zapadni Balkan mora da ostane u našoj agendi, kako u bilateralnim
razgovorima, tako i u razgovorima sa Rusijom i za međunarodnim stolom.
5) Takođe, trebalo bi da pozovemo i buduću američku administraciju da
ostane angažovana u Bosni, napisao je Hejg u tekstu iz 2008. godine.
Veliko interesovanje Hejga za Bosnu i Hercegovinu povezuje se sa rđavim
iskustvima koje je imala poslednja konzervativna vlada koju je predvodio Džon
Mejdžor, a u kojoj je Hejg bio ministar zadužen za Vels. Niame, jedna od
glavnih kritika upućenih Mejdžorovoj vladi bila je ta da je dosta sporo i
zakasnelo reagovala na velikim svetskim žarištima, od kojih je jedno bilo na
Balkanu.
Kako ocenjuju istoričari i analitičari, to je značajno doprinelo padu
popularnosti konzervativaca i doprinelo gubitku vlasti. Hejg je i sam više puta
rekao da je jedan od razloga neuspeha konzervativaca bio taj što nisu bili
dovoljno aktivni tamo gde je trebalo u svetu.
U ranije citiranom intervjuu "Indipendentu" 2009. godine, Hejg je
javnosti povodom buduće politike prema Balkanu poručio sledeće:
- Ljudi misle da je Blakan ono o čemu smo pričali devedesetih i da sada
možemo da zaboravimo na to. Zapravo, to je najvažnije polje spoljne politike u
narednih pet do deset godina i da će biti dosta naglašeno u narednoj
konzervativnoj vladi“, rekao je tada Hejg.
Pedi Ešdaun, nekadašnji Visoki predstavnik u BiH:
Specijalni izaslanik za Balkan
više je nego dobra stvar
Da su Britanci zainteresovani da se aktivnije uključe u dešavanja na
Balkanu svedoči i nedavna najava Pedija Ešdauna, nekadašnjeg Visokog
predstavnika u BiH, da mu je Vilijam Hejg rekao da smatra da se mora imenovati
neko ko će pratiti ukupnu situaciju na Balkanu.
Ešdaun je u prošlonedeljnom intervjuu za bosanski list "Dnevni avaz"
rekao da svako ko vidi BiH kao potpuno integrisanu državu u sadašnjim granicama
kako napreduje prema Evropi, u Hejgu ima istinskog prijatelja.
- Specijalni izaslanik za BiH ne bi bio dobra ideja. No, specijalni
izaslanik za Balkan bila bi više nego dobra stvar i znam da gospodin Hejg deli
ovo moje mišljenje. Ta osoba trebala bi predstavljati Evropsku uniju, a ne samo
Veliku Britaniju, istakao je Ešdaun.
On je dodao da oni koji imaju san o tome da je BiH u stanju da napreduje
na evropskom putu, odbijaju sukobe iz prošlosti i podele kojima se neki žele
vratiti, u novom ministru spoljnih poslova dobili su najjačeg saveznika.
Bliskost Vilijama Hejga
i kontroverznog donatora
Britanski „Gardijan“ prošle nedelje objavio je članak u kojem su, kako
tvrdi, otkriveni konkretni dokazi o bliskim odnosima Vilijama Hejga i
kontroverznog donatora Konzervative stranke, lorda Aškrofta.
Prema pisanju "Garidjana" sumnja se da je lord Aškroft finansirao
Hejgova putovanja na susrete sa predstavnicima država širom sveta, kako bi
putovao zajedno sa njim i razvijao kontakte i veze za svoje privatne poslove.
"Gardijan" je objavio i fotografiju sa sastanka Vilijama Hejga i
zamenice ministra spoljnih poslova BiH u novembru 2008. godine na kojoj se vidi
i lord Aškroft, koji zvanično nikada nije bio član spoljnopolitičkog tima
Konzervativne stranke.
Spekulacije o tome kakva je uloga Aškrofta pojavljivale su se i ranije,
pa je čak i, sada bivši, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband,
čak šest puta pisao Hejgu i pitao ga da li su donacije od 14 miliona funti
kupile lordu Aškroftu pristup visoko rangiranim stranim ministrima.
O ovoj aferi se dosta diskutovalo i u vreme predizborne kampanje u
Britaniji.
List navodi da je Aškroft prisustovao i sastanku sa srpskim ministrom
spoljnih poslova Vukom Jeremićem u novembru 2008. godine.
U "Gardijanu" je takođe navedeno da je troškove za avionske karte Hejga
i njegovog tima podmirila firma koju kontroliše lord Aškroft.
Šta je Dejvid Kameron, novi britanski premier, pisao 2003. o Makedoniji:
"Bivši otomanski posed Grčka“
Još kao „običan“ poslanik 2003, dve godine pre nego što će doći na čelo
Konzervativne stranke koju je odveo do pobede na izborima, Dejvid Kameron je
otišao u Makedoniju kako bi prisustvovao utakmici Makodonija – Engleska.
U tekstu objavljenom 2003. na blogu "Gardijana", Kameron se osvrnuo na
dešavanja i probleme u Makedoniji.
- Koliko mogu da vidim, ova zemlja – ja sam odlučan da je zovem
Makedonija – ima apsolutno pravo da postoji. Stanovništvo je dominatno
makedonsko sa posebnim jezikom, kulturom i istorijom... Ljudi su civilizovani,
druželjubivi i dobro obrazovani, piše Kameron.
Kameon upozorava da je Makedonija opterećena sukobom sa Grčkom oko
imena, čije je držanje okarakterisao kao "ekstremno džimrijaško". Zato je on
odlučio da na pitanje "šta možete da učinite na nam pomognete" od sada (tada)
Grčku, "našeg cenjenog evropskog partnera", naziva "bivši otomanski posed
Grčka".
Kameron je tada ukazao i na druge probleme:
- I kao da grčko sitničarenje nije dovoljno, Albanci teže da sanjaju o
uključivanju velikog dela Makedonije u Veliku Albaniju, dok Bugari nastoje da o
ovoj zemlji misle kao delu veće Bugarske.
Kameron je u tom tekstu još pohvalio Makedonce što su spor sa Albancima
rešili putem dijaloga dajući im "velikodušna manjinska prava" i založio se za
što bržu integraciju Makedonije u evro-atlantske strukture.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=72101
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
