Slučaj "satelit"
U zaključivanju ugovora o zakupu "špijunskog satelita Eros", tačno se zna ko
plaća, ali se ne zna ko je sve - "pio"
Crnogorci odlučivali, Srbija plaća!
Piše: Sredoje Simić
Jedan, najblaže rečeno, mutan ugovor, koji je neko pokušao (i uspeo!) da
progura "ispod žita", skupo će nas koštati.
Srbija je 2008. godine, izgubila spor pred Međunarodnim arbitražnim
sudom u Parizu, pa je obavezna da izraelskoj firmi "Imidžset" plati 36 miliona
evra, zbog nepoštovanja ugovota o iznajmljivanju špijunskog satelita za
kontrolu teritorije Kosova.
Naša država je, međutim, pred redovnim sudom u Londonu osporavala
nadležnost pariskog arbitražnog suda da odlučuje po tužbi izraelske kompanije,
ali je i taj spor izgubila. Zato će, na ime troškova, morati da plati (i) 1,38
miliona dinara.
Sporni ugovor sa firmom "Imidžest internešenel", vredan 45 miliona evra,
potpisao je, 2005. godine, u ime Vlade SCG tadašnji ministar odbrane Prvoslav
Davinić.
Firma "Imidžset" se ugovorom obavezala da će pružati usluge korištenje
satelita "Eros", kontrolnih stanica na zemlji, obuke osoblja, kao i tehničku
pomoć, održavanje i izradu dokumentacije.
Za korištenje usluga satelita "Eros a tsop" i "Eros a sop" (18 meseci),
i satelita "Eros b sop" (36 meseci), državna zajednica SCG je trebalo da plati
44,9 miliona evra.
Nekoliko meseci posle potpisivanja ugovora, početkom novembra 2005.
godine, od Izraelaca je na naplatu stigla prva rata od 4,6 miliona evra. Naša
vlada nije uplatila novac, predlagala je kompenzaciju, ali su pregovori
propali, pa je kompanija "Imidžset", 2007. godine, pokrenula arbitražu pred
međunarodnim sudom u Parizu.
Izraelci su čak nudili nagodbu, da se posao realizuje upola cene,
odnoosno bez famotznih 20 miliona evra (vidi okvir). Srpski zvaničnici su,
međutim, odugovlačili, verovali (i tvrdili) da "ugovor nije validan" i
dozvolili da izgubimo arbitražu i sudski spor. Sada moramo da platimo sve! I to
ni za šta, jer ništa nismo ni dobili!
Ostvarila su se, nažalost, upozorenja pravnih eksperata koji su, još u
oktobru 2006. godine, govorili da će Srbija biti tužena i da će morati da plati
36 miliona evra, kao i druge troškove, ako se sa Izraelcima ne nađe zajednički
jezik i promeni namena ugovora.
Sve vreme Savet ministara SCG i Prvoslav Davinić tvrdili su, međutim, da
ugvor o zakupu satelita nije validan!
Afera "satelit" je otkrivena prilikom službene posete Izraelu
predsednika Borisa Tadića, kada mu je predočen sporan ugvor. U javnost je
dospela neposredno pred imenovanje generala dr Zorana Stankovića za ministra
odbrane, tako što su iz kabineta Borisa Tadića cela priča i ugovor dostavljeni
"Novostima". Ispostavilo se da ne postoji nikakva odluka Vrhovnog saveta
odbrane, Saveta ministara SCG, niti Ministarstva odbrane o iznajmljivanju
špijunskog satelita.
Kad je preuzeo dužnost ministra odbrane dr Zoran Stankvić je
dokumentaciju oko satelita poslao Savetu ministara SCG, predsedniku Srbije i
vladi. Ali, Ministarstvo odbrane nije htelo da plati ni dinara, jer nije
učestvovalo u tom poslu, a Izraelci, pored toga, nisu ni postavili
infrastrukturu za korišćenje satelita, odnosno nisu ispunili deo ugovora.
Nadležni državne zajednice SCG su slučaj "satelit" proglasili državnom
tajnom?! Da se, valjda, ne bi videlo ko je šta, kako i zašto radio!
Dobro upućeni sagovornik "Svedoka", koji ne želi da mu navodimo ime,
kaže da je detaljnom istragom afere "satelit" utvrđeno da je Prvoslav Davinić
prekršio propise i proceduru, jer je pokrenuo postupak sklapanja ugovora pre
nego što je pribavio odobrenja i odluke nadležnih organa. Kad je posao završio,
pokušao je Savetu ministara SCG, Vrhovnom savetu odbrane i "Jugoimportu SDPR"
da ugovor nametne kao konačno rešenje. Oko sklapanja ugovora sa firmom
"Imidžset" nisu kontaktirani ni Ministarstvo odbrane, ni Generalštab.
Teško je, međutim, poverovati da je Prvoslav Davinić u dil sa Izraelcima
ušao bez znanja nekog iz vrha državne zajednice SCG. Pre svega predsednika i
potpredsednika Svetozara Marovića i Miroljuba Labusa, koji je, inače, ubrzo
posle afere "satelit" napustio G 17 plus. Ova stranka je svojevremeno čak
pokrenula kampanju, koju je predvodio Mlađan Dinkić, da se slučaj "satelit"
rasvetli.
Mlađan Dinkić je, 2006. godine, u ime Vlade preuzeo pregovore sa
Izraelskom kompanijom. Pokušavao je da taj spor privede kraju i preokrene u
našu korist, da se ugovor poništi, ili izmeni i učini povoljnijim za Srbiju.
Bilo je tada reči o nabavci sistema protivgradne odbrane, za navodnjavanje,
vojne opreme i vatrogasnih vozila, ali je dogovor, iz nekog razloga, propao.
Sve je počelo 2. februara 2005. godine, kad je Prvoslav Davinić, na
svoju ruku, izabrao firmu "Kamira krek korporejšen" sa Devičanskih ostrva, da
pregovara o svim pitanjima koja se tiču usluga iznajmljivanja satelita, dok se
ne postigne konačni dogovor.
Učesnici u ovoj raboti su, mora se priznati, bili više nego revnosni.
Pregovori su održani već 28. februara i 1. marta u Parizu, kada su dogovoreni
svi uslovi o zakupu satelita, servisiranju, ceni i uslovima plaćanja.
Po saznanjima "Svedoka", Vrhovni savet odbrane je, 8. marta 2005.
godine, prihvatio izveštaj ministra Prvoslava Davinića i podržao aktivnosti
Ministarstva odbrane za "uključivanje državne zajednice SCG u sistem satelitske
kontrole prostora".
Ministarstvo dobrane je 16. maja, direktoru "Jugoimporta SDPR" Stevanu
Nikčeviću uputilo molbu da, u skladu sa odlukom Vrhovnog saveta odbrane i
Saveta ministara, u ime Ministarstva odbrane zaključi ugovor sa najbojim
ponuđaćem o priključenju na satelit "Eros 1" i "Eros 2" za potrebe Vojske SCG.
"Jugoimport" je, za tu uslugu, trebalo da dobije deo viška naoružanja naše
vojske.
Samo pet dana nakon što je potpisao ugovor, Prvoslav Davinić je, 9.
juna, direktoru "Jugoimporta" dostavio ugovor za zakup satelita, tražeći da ga
odmah potpiše. "Jugoimport SDPR" je, međutim, odbio da to učini, jer nisu bili
ispunjeni neophodni uslovi.
Naš sagovornik kaže da je za potpisivanje bila neophodna odluka Upravnog
dobora, jer je vrednost ugovora bila 51,6 milion dolara. Osim toga, nije
postojala odluka Saveta ministara kojom se "Jugoimport" ovlaćšćuje da u ime i
za račun državne zajednice SCG zaključi takav ugovor, a nije postojala ni
saglasnost nagdležnih organa Vojske SCG u vezi sa tehničkim uslovima
eksploatacije satelita. Nisu bili definisani ni međusobni odnosi Ministarstva
odbrane i "Jugoimporta SDPR", pa je ocenjeno da bi ugovor, "težak" više od 51
milion dolara, mogao da dovede u pitanje opstanak "Jugoimporta".
Za rešavanje ovog problema, ispred Saveta ministara SCG, bio je zadužen
Lav Lajović iz Direkcije za imovinske odnose, inače čovek od poverenja
Svetozara Marovića. Crnogorski kadrovi u Savetu ministara smatrali su da ugovor
nije valjan i važeći, pošto nije ispoštovana procedura.
Kad se državna zajednica SCG raspala, ministarstvo finansija je, kao što
smo rekli, pokušalo sa "ispegla" odnose sa izraelskom kompanijom, a arbitražu
je preuzeo Javni pravobranilac Srbije.
Epilog smo već rekli: Srbija izraeskoj kompaniji "Imidžset" treba da
plati 36 miliona evra, i 1,38 miliona dinara za sudske troškove!
Niko do sada nije odgovarao zbog ogromne štete koja je ovom ugovorom
naneta srpskoj državi.
Prvoslav Davinić je, zbog afere "satelit", osumnjičen za zloupotrebu
službenog položaja, odnosno da je mimo propisane procedure zaključio ugovor o
pravu korištenja satelita, vredan 44,9 miliona evra, sa izraeslkom firmom
"Imidžset" i tako joj pribavio korist. Navodi se da je ugovor zaključen bez
ikakvog prethodnog postupka izbora ponuđača i bez ikakve prethodne konsultacije
sa Generalštabom naše vojske, niti sa bilo kojim organom Vojske.
Korupcionaški ugovor
Istraga, koja se protiv Davinića vodi pred Višim sudom u Beogradu,
okončana je 6. maja, i tužilaštvo, u roku od 15 dana, treba da odluči da li će
podići optužnicu prodiv Davinića.
Novembra 2008. godine, krivično vanpretresno veće nekadašnjeg Okružnog
suda potvrdilo je odluku istražnog sudije da ne postoji sumnja da je Davinić
počinio zloupotrebu službenog položaja, pa je postupak bio obustavljen. Vrhovni
sud Srbije je, međutim, poništio tu odluku.
Zanimljivo je da pravni eksperti kažu da bi slučaj "satelit" pao pred
sudom u Parizu i da ne bi morali da platimo odštetu od 36 miliona evra, da je
Srbija Prvoslava Davinića procesuirala, i da je ugovor sa kompanijom "Imidžset"
proglašen korupcionaškim.
Ko je "dozidao" dvadesetak miliona?
"Ulje na vatru" dolio je bivši amnasador u Izraelu Mile Isakov. On je u
javnost izneo sumnju da je neko pokušao da se "ugradi" za oko 20 miliona evra
od ugovora, koji je sklopljen sa izraelskom kompanijom oko iznajmljivanja
satelita. Isakov tvrdi da je u više kontakata sa Izraelcima uvek u opticaju
bila cifra od oko 22 miliona evra, što znači da je dvadesetak miliona evra neko
"dozidao", odnosno da je taj iznos višak.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=72113
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
