KONTROLA LJUDI, ILI...

Izvor: Pravda, 13.07.2010; Strana: 22 


 

Skupština Srbije usvojila je 29. juna Zakon o elektronskim komunikacijama, 
uprkos tome što je zaštitnik građana za informacije od javnog značaja upozorio 
da nova regulativa omogućava uvid u ostvarenu komunikaciju građana bez odluke 
suda.
Zaštitnik građana je tražio da se u zakon unese odredba da je policiji i 
Bezbednosno-informativnoj agenciji potrebna odluka suda za uvid u ostvarenu 
komunikaciju, odnosno podatke koje je operater dužan da zadrži i sačuva. 
Međutim, vladajuća koalicija tu ideju nije prihvatila. To je još jedan dokaz da 
u Srbiji nema ni narodne vlasti, ni vlasti naroda.
Kada se obični građani upitaju da li su za to da ostanu bez bezbednosti ili da 
se odreknu dela slobode, svi su za bezbednost. NJima treba vlada, policija, 
pravni sistem, službe bezbednosti – sigurnost usmerena ka slobodi. Kada su 
postavljene prve kamere u dečije vrtiće, svi su se žalili zbog ugrožavanja 
privatnosti, a kada su se kamere kvarile, žalili su se da su još manje 
bezbedni. Zato je prirodno da bezbednosno-obaveštajne institucije „caruju“ sve 
bolje tehnološki opremljene.
Kada su, na primer, novinari objavili da CIA plaća „pse rata“ na Balkanu, da 
naoružava muslimane u Bosni i toleriše prisustvo i zločine mudžahedina, formira 
centre za obuku terorista u Albaniji i oblači pripadnike „OVK“, premešta svoj 
centar iz Beograda u Sofiju, formira bazu za bespilotne letilice na ostrvu 
Brač... svi su zamukli. Optužba Srba za genocid u Bosni (Srebrenica) zasnovana 
je na sugestiji koju je objavila CIA 9. marta 1995. Dakle, nekoliko meseci pre 
događaja. Zato i nema dokaza o genocidu, ali postoji snažna nadgradnja te 
ideje. Zato nije čudno što je Viktor Iljuhin, predsednik Komiteta Državne dume 
za bezbednost krajem jula 1996. u diskusiji napomenuo: „CIA sprema razbijanje 
Srbije, Crne Gore i još nekih slovenskih zemalja“.
Postoji opasnost da vlasti ubede narod da je bezbednost važnija od slobode. 
Tada vlast ima odrešene ruke za kontrolu ljudi i kontrolu njihovog uma, a 
građani gube osnovni smisao života. Bez slobodne duše, čovek pada na nivo s 
kojeg je krenuo u život, stremeći ka slobodi, najvažnijem cilju – svrsi života. 
Obaveštajno-bezbednosne strukture postoje da obezbede svakovrsnu slobodu svojih 
sugrađana, da bdiju nad slobodom, a ne da spreče građane da budu spokojni, 
bezbedni i nezavisni.

Prof. dr Svetozar Radišić

Autor: SVETOZAR RADIŠIĆ

 

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште