SAD I RUSIJA TREBALO BI DA OSTAVE KOSOVO SRBIMA, ALBANCIMA I EU četvrtak, 29 jul 2010 14:17 Miša GLENI
Ako EU pretrpi neuspeh na sopstvenoj teritoriji, ona može da se oprosti od svake ideje širenja svog uticaja na druge regione Prošle nedelje doneta odluka Međunarodnog suda UN da Kosovo nije prekršilo norme međunarodnog prava time što je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, trebalo bi da bude važan signal za Moskvu i Vašington. Oni bi trebalo da shvate da je potrebno da prestanu sa svojim mešanjem. Taj problem Beograd i Priština trebalo bi da rešavaju samostalno uz manju pomoć Evropske Unije. A Rusija i SAD da načine korak nazad i prestanu da mute vodu. Ako pažljivije pročitate sudsku odluku, shvatićete da je sud rešavao složeno pitanje. I, ako zanemarimo sav taj pravnički žargon, možemo zaključiti da se sudska odluka svodi na sledeće. Prema normama međunarodnog prava, može se govoriti da hoćeš nezavisnost. Ali pošto je Kosovo „subsuverena“ tvorevina, a ne prava nacionalna država, ono ne potpada pod pravo naroda. Međutim, sud nije rekao da li je u svari zakonito odvajanje Kosova od Srbije i priznavanje njegove nezavisnosti u drugim državama. Osećanje je, doduše, sve, ali osećanje da je Sud doneo odluku u korist Kosova može da isprovocira pojavljivanje serije novih država koje su spremne da priznaju kosovsku nezavisnost. To je ulinilo već 69 zemalja uključujući SAD i većinu zemalja EU. Da bi se steklo pravo na članstvo u UN i drugim važnim međunarodnim organizacijama, Kosovo mora da dobije priznanje dve trećine članova Generalne skupštine UN, odnosno minimalno sto zemalja. ALBANCI DA SE ODREKNU SAD Mnogi oponenti tvrde da će priznavanje zakonitosti jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti doprinositi aktiviranju separatističkih pokreta u celom svetu. Međutim, odluka suda nipošto nije pravni kart-blanš za to. Kosovo i Srbija su u posebnom položaju. Oni imaju i posebne stimulanse za regulisanje svojih razlika. To je perspektiva članstva u EU. Ako oni uspeju da reše svoje probleme, vrata u Brisela će im biti širom otvorena. To je odmah potvrdila i komesar za spoljne poslove EU Ketrin Ešton. „Evropska Unija je spremna“, istakla je ona u svojoj izjavi povodom sudske odluke, „da doprinosi uspostavljanju dijaloga između Prištine i Beograda. Taj dijalog trebalo bi da doprinosi razvoju saradnje, postizanju napretka na putu u Evropu i poboljšanju života ljudi“. Eštonova je prilično iskusan diplomata i nije to želela reći direktno, ali podtekst njene izjave treba da bude razumljiv i Beogradu i Prištini. Kosovo bi trebalo da prestane da se bori za garancije za svoju budućnost na račun zbližavanja sa Vašingtonom, čime se prošle nedelje bavio premijer Hašim Tači. A Beograd ne ni trebalo da se kači za rusko protivljenje kosovskoj nezavisnosti. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić ponekad stvara utisak da je to glavni elemenat politike Beograda. EU trebalo bi da napravi plan za rešavanje zadataka koji se odnose na Kosovo i Balkan u celini. Zemlje tog regiona već su dobile garancije da će vremenom postati članice EU. Ako EU pretrpi neuspeh na sopstvenoj teritoriji, ona se može oprostiti od ideje širenja svog uticaja na druge regione. Uporedo sa aktivnim dijalogom, koji obećava Eštonova, Brisel bi trebalo da uradi još dve stvari. Prvo, on mora da usavršava sistem stimulansa koje nudi balkanskim zemljama koje još uvek nisu članice EU. Drugo, Brisel to mora da uraditi tako da zaćute one snage u Vašingtonu i Moskvi, koje apsolutno otvoreno ne žele kompromisno rešenje zarad slabljenja napetosti u severnom delu Mitrovice, glavnoj srpskoj enklavi na Kosovu, kao i rešavanja drugih problema, koji opterećuju Prištinu. KO JE KRIV ZA SRPSKU STRATEGIJU U međuvremenu, srpski birači trebalo bi da postave pitanje: zašto je vlada u Beogradu sebi vezala ruke upućujući tako usko pitanje na razmatranje Međunarodnog suda, samouvereno računajući da će odluka biti u korist Srbije. Koga bi trebalo kriviti za tako jadnu i neuspešnu strategiju? Srbi i kosovski Albanci takođe bi želeli da znaju kako njihovi lideri nameravaju da pospeše proces kretanja prema članstva u EU i jačanju vladavine zakona. Kosovska vlada trebalo bi da pokloni posebnu pažnju drugom pitanju, naročito u vezi s tim što je administracija EU na toj teritoriji uhapsila šefa centralne banke Prištine optuživši ga za pranje para, korupciju i druge finansijske prestupe. Nesumnjivo je da će kosovska vlada biti obradovana odlukom Međunarodnog suda, ali to neće ni na kakav magični način rešiti sve probleme sa kojima se ona suočava. Srbija i Kosovo još nisu rešili ni problem u vezi sa zatvorenicima. Ili će oni početi da sarađuju u svojoj težnji da postanu članice EU ili će ostati izvan njenih granica. A to će proizvesti katastrofalne posledice i po njih same, i po region, i po diplomatiju EU. Imajući u vidu neprijateljstvo koje postoji između Beograda i Prištine, misao o tome da oni zaista mogu da počnu da sarađuju izgleda daleka od realnosti. Ali svi se sa entuzijazmom možemo prisetiti izuzetno plodne regionalne i bilateralne saradnje, koja se razvija na Balkanu tokom poslednjih pet godina. Pre samo deset godina Srbija i Hrvatska su jedna drugu smatrale najljućim neprijateljima. Među njima i dalje postoje nerešeni problemi vezani za rat iz 90-ih godina, ali oni ispoljavaju potpunu spremnost na zajednički rad na rešavanju najakutnijih regionalnih pitanja, kao što je borba protiv organizovanog kriminala. Ovde nije od naročitog značaja to kako će se uspostavljati kontakti između Srbije i Kosova: da li će to biti kroz organe za regionalnu saradnju, kroz tajne zakulisne kanale ili u okviru mirnog procesa uz učešće EU, po modelu Osla. Srbija i Kosovo trebalo da započnu dijalog. I to ne samo o jednostranim deklaracijama nego i o onim stvarima koje su, na kraju krajeva, važne za njihove građane. Miša Gleni je autor knjige „The Balkans: 1804 to 1999“ (Balkan od 1804. do 1999. godine) The International Herald Tribune, SAD Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/41-svet/5060-sad-i-rusija-trebalo-bi-da-ostave-kosovo-srbima-albancima-i-eu-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
