Za sreću u Srbiji 2.000 EUR mesečno
12. septembar 2010. | 15:02 | Izvor: Press Beograd -- Idealna plata u Srbiji je
2.000 evra mesečno. Sve manje od toga ne obezbeđuje osnovne uslove za srećan
život, a sve preko toga donosi brige i probleme.
Ekonomska kriza u kojoj Srbija živi dvadeset godina, a koja se tek odnedavno i
kod nas naziva svetska, većinu stanovništva u Srbiji naučila je da život svodi
na bojažljivo praćenje bankovnog računa, a retke trenutke zadovoljstva na dva
do tri dana pošto se na istom pojavi nešto para ili - plata.
Posle toga već usledi - stanarina, TV pretplata, struja, neka kazna za
parkiranje, škola, nove patike... I onda, šta preostaje, nego da većina
„običnih ljudi" sreću konzumira uz televizijske serije i selebriti šou
programe, emisije koje prikazuju glamurozan život večito nasmejanih bogataša
ili onih koje novac ne dotiče.
Iako su mnogi filozofi, razmatrajući pitanje sreće, ustvrdili da je nedostižna
i da se ne može kupiti, živimo u 21. veku, gde sve, ipak, ima svoju cenu.
Američki naučnici nedavno su uspeli da i na nju stave - barkod.
Istraživači sa Univerziteta Prinston sproveli su ogromno istraživanje koje je
pokazalo da je za sreću prosečnog Amerikanca potrebna „idealna godišnja plata
od 75.000 dolara", nešto manje od 60.000 evra. Baš toliko jer, kako tvrde
njihovi psiholozi, sve manje ne obezbeđuje dovoljno elementarnih uslova za
srećan život; a sve preko toga - uz materijalno blagostanje - donosi i brige,
probleme koji ljude sa mnogo novca sprečavaju da uživaju u onome što su
zaradili.
Uz pomoć ekonomiste Gorana Nikolića, Pressmagazin je izračunao idealnu mesečnu
platu koju bi naš građanin trebalo da zarađuje da bi se osećao kao najsrećniji
Amerikanac. I ona iznosi - tačno 2.000 evra mesečno. Jer Nikolić priznaje da
savremene ekonomske teorije potvrđuju postojanje graničnog prihoda čije
probijanje više ne utiče na zadovoljstvo ljudi.
A, kako kaže, ta granica je specifična za svaku zemlju imajući u vidu ne samo
ekonomske faktore, nego i kulturološko-istorijske. Zato je kod nas ta granica
koja omogućuje sreću dosta manja nego u razvijenim zemljama.
"Ako se oslonimo isključivo na platežnu moć koju prosečni Amerikanac dobije sa
60.000 evra, onda bismo mogli da izvučemo paralelu da je to sa našom kupovnom
moći oko 30.000 evra godišnje, odnosno mesečna plata do dve i po do tri hiljade
evra. Ali imajući u vidu da kod nas tolike plate imaju ljudi na najodgovornijim
mestima, kao i opštu besparicu, prema svim faktorima koji utiču na srećan
život, kod nas je idealna plata oko dve hiljade evra", kaže Nikolić.
On ističe da ako dobijemo platu od dve hiljade evra možemo da računamo na to da
smo ostvarili osnovne uslove za srećan život, ali da to ne znači da bi cela
zemlja postala srećna ukoliko bi prosečna plata dostigla taj nivo.
"Osećanje zadovoljstva svojim životom izvodi se, pre svega, u poređenju sa
drugima. Ukoliko bi porasla prosečna plata, onda bi rasla i očekivanja, tako da
bi ta granica sigurno skočila", kaže Nikolić.
Prosečna plata u Americi iznosi oko 36.000 dolara godišnje. Uzimajući u obzir
istraživanje Univerziteta Prinston, to znači da je idealna plata tek dvostruko
veća od prosečne, dok je kod nas veća šest do sedam puta. Takva mesečna zarada
svakom razvija zadovoljstvo jer živi daleko bolje nego većina.
Na osećanje sreće kod nas trag ostavlja i kulturološki uticaj socrealizma, koji
nas je podučavao i navikavao da smo svi jednaki. Bogati i siromašni često u
Srbiji žive jedni pored drugih, što na Zapadu nije slučaj.
Mit o zapadu: Ni stručnjacima ne cvetaju ruže
U Americi oko 18 odsto stanovnika prelazi granicu idealne plate, prema podacima
Univerziteta Prinston. Međutim, iako kod nas vlada ubeđenje da se na Zapadu
mnogo bolje živi nego kod nas i da ljudi koji se bave priznatim profesijama
(lekari, inženjeri, programeri...) žive u medu i mleku, za razliku od njihovih
kolega u Srbiji, koji su često na margini egzistencije, statistike govore da
čak i na razvijenom Zapadu pripadnici tih profesija zaostaju daleko ispod
granice idealne plate od 75.000 dolara godišnje. Tako, na primer, manje od
50.000 godišnje zarađuje prosečan kompjuterski programer, inženjer ili profesor
u Americi, dok prosečnom zubaru treba još nekoliko hiljada mesečno kako bi
iskusio sreću.
"Za čoveka je najpogubnije ako mu je prvi komšija bogat. S druge strane, treba
imati u vidu da u Americi platu od 75.000 dolara godišnje zarađuju srednji
menadžeri i obezbeđuju sebi život kakav kod nas mogu da imaju samo
top-menadžeri, direktori velikih firmi, a rad na visokim pozicijama po pravilu
i donosi život sa daleko više stresa, odgovornosti i opterećenja", kaže
Nikolić.
On ističe da su, prema istraživanjima ekonomista, najvažnije stvari koje nas
čine srećnim poverenje, poštenje, jaka socijalna baza, stabilan emotivan život
i posao koji nas ispunjava.
"Smatra se da su ljudi koji zarađuju u granicama idealne plate bolji u
ostvarivanju socijalnih kontakata, imaju uspešnije brakove i duže žive.
Najmanje su srećni ljudi srednje životne dobi od 35 do 55 godina, jer nisu još
realizovali svoje životne ciljeve. Pored toga, nalazi ukazuju da su generalno
srećnije pripadnice ženskog pola, kao i oni koji uz platu imaju i visoko
obrazovanje", kaže Nikolić.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da je lako objasniti postojanje idealne plate
za sreću, jer se na taj način uspostavlja zlatna sredina između potreba za
materijalnim uživanjem i opterećenjima koje donose dobro plaćene pozicije.
"Bez obzira na to koliko para imate, zdravlje i neko dobro osećanje i
raspoloženje nisu stvari koje se mogu kupiti novcem. Naravno, postoje bazični
motivi i potrebe koje su neophodne da se zadovolje da bi se čovek osećao
koliko-toliko normalno. Plata od dve hiljade evra svakako da podrazumeva da
neko ne razmišlja da li će moći da preživi sa prihodima koje ima, da li će moći
da plati školarinu za dete ili će imati normalnu mogućnost da se leči", kaže
ona.
"Sve preko toga je individualna stvar, jer postoji mnogo faktora za sreću koji
se ne mogu kontrolisati i koji se ne mogu kupiti novcem. Često se za neke ljude
kaže: 'Vidi ga, ala je namćor'. Ali nije isto da li je neko namćor zato što
stalno gunđa i ne vidi lepe stvari ili ako na sve gleda crno zato što nema
'hleba da jede'. Ta idealna plata može da nas rastereti te vrste
neraspoloženja", kaže Aleksandra Janković.
Ona ističe da ako bismo gledali na sreću kao na nešto što zavisi isključivo od
novca, to bi značilo da su ljudi koji imaju mnogo novca apsolutno srećni, ali
da u realnom životu to najčešće nije tako.
"Ono što čitamo o životima poznatih pokazuje da velika količina novca može samo
da dovede čoveka u poziciju da mu se život komplikuje, jer on nije više
odgovoran samo prema sebi, već prema čitavoj mašineriji koju je stavio u pogon
i koja se sama od sebe povećava. Često kada pitaju tajkune i biznismene da li
su zadovoljni kako izgleda njihov život, oni najčešće govore kako bi izašli iz
posla da mogu, ali je to potpuno nemoguće jer su upali u mašinu ljudožderku",
navodi ona.
"Što su ljudi bogatiji, povećava se opasnost da postanu žrtve sopstvene
ambicije. Velikom broju ljudi ovo zvuči besmisleno i na ovakvu konstataciju
sigurno bi im „potekle suze na oči", ali, zaista, veliko bogatstvo ne znači
sreću i zadovoljstvo. Princip zlatne sredine jedino daje polazne osnove za
sreću. Dobro je kada se ne preteruje, jer svako preterivanje uvek ima svoju
cenu. To važi i za novac", kaže Janković.
Ona ističe da je još jedan značajan aspekt koji potvrđuje tezu o idealnoj plati
to što onaj ko ima dovoljno novca, ali ne previše, nikada nije u situaciji da
se pita da li ga ljudi vole zbog para. A to nije slučaj sa onima koji su mnogo
bogati. Ona, međutim, ističe da je upravo činjenica da je kod nas idealna plata
za sreću dve hiljade evra pokazatelj koliko smo mi nesrećno društvo.
"Većina ljudi u Srbiji se bavi bazičnim pitanjima kako da prežive. Prosečan
Srbin i ne razmišlja šta će da se dogodi ako se obogati, jer zna da se to neće
dogoditi. Kod nas je srednja klasa potpuno deprimirana. Nemamo više srednju
klasu. Imamo ogromno raslojavanje gde postoje bezobrazno bogati i bahato bogati
ljudi. Kod nas bogatstvo nosi sa sobom i neke psihološke koeficijente, pa ljudi
postaju bahati i neosetljivi prema drugima. Normalan svet je nekada u mnogo
težim uslovima uspevao bar jednom godišnje da priušti sebi letovanje, a sada se
nalazi u poziciji da je na ivici kopanja po kontejnerima. Daj bože da ostanemo
dovoljno normalni da možemo da negujemo duhovne vrednosti", kaže Aleksandra
Janković i dodaje da i duhovnost zahteva da imate zadovoljene osnovne potrebe.
"Sreća i zadovoljstvo ne mogu da proizađu iz bede. Kada ste gladni, primarna
potreba je da se reguliše glad. U prvo vreme mislite da je to nešto što se može
podneti. Posle izvesnog vremena čovek počne da se ponaša u skladu sa svojim
fiziološkim potrebama. Ali postoje i ljudi koji umeju da uživaju u malim
stvarima, koje mogu naći u svojoj okolini, i koji ne uzimaju veći zalogaj od
onog koji mogu da progutaju - male stvari, kao što su ljudi koji vas vole,
prijatelji sa kojim vam je lepo", zaključuje Aleksandra Janković.
Novac i sreća, ruku pod ruku
Da je novac ipak u direktnoj vezi sa srećom pokazuju i globalna istraživanja,
po kojima je najviše „srećnih ljudi" upravo u zemljama koje imaju visok BDP.
Agencija za istraživanje „Medijum Galup" sprovela je veliko istraživanje koje
je obuhvatilo više od 130.000 ispitanika u 155 država sveta, koje je pokazalo
da su najsrećniji Skandinavci.
"Skandinavske države stoje najbolje. Smatramo da je razlog to što većina
njihovih stanovnika ima ispunjene najosnovnije potrebe. Kada ih uporedimo sa
drugim državama, dolazimo do zaključka koji direktno povezuje nivo primanja sa
životnim zadovoljenjem. Novac je cilj kome većina ljudi teži tokom života i
bilo bi iznenađujuće kada ne bi uticao na zadovoljstvo ljudi svojim životom",
kaže Džim Harter, glavni istraživač „Medijum Galupa", koji je sproveo ovo
istraživanje.
Ovo istraživanje je pokazalo i da postoje „izuzeci koji potvrđuju pravilo" -
siromašne države u kojima velika većina ljudi smatra da je srećna. "Uzmite
Kostariku za primer, koja ima najveći procenat zadovoljnih ljudi u obe Amerike,
a jedna je od najsiromašnijih država. Društvene veze u Kostariki su mnogo
čvršće nego u drugim zemljama i tamo se neke druge vrednosti stvaljaju na
pijedestal. U takvim državama dnevna zadovoljstva mnogo više utiču na celokupno
osećanje ljudi", kaže Harter.
Srbija je, s druge strane, školski primer siromašne zemlje u kojoj ima malo
srećnih ljudi. „Galupovo" istraživanje je, inače, rađeno po principu da su
ispitanike pitali da ocene više faktora koji utiču na srećan život, na osnovu
čega su stanovništvo svake zemlje kategorisali u zadovoljne, one koji
preživljavaju i one koji se bore za život.
Prema tim rezultatima, Srbi su tek na 91. mestu po broju ljudi koji su
zadovoljni svojim životom, što je u odnosu na region više samo od Albanije.
Zanimljivo je da, pošto je Kosovo za „Medijum Galup" nezavisna država, prema
njihovim podacima, i u južnoj srpskoj pokrajini ima više ljudi koji su
zadovoljni svojim životom nego što ih je u centralnoj Srbiji i Vojvodini. U oči
upada i podatak da su naši susedi, Mađarska i Bugarska, iako su pre nas ušli u
EU, za nijansu nezadovoljniji svojim životom.
Sreća je, dakle, dobila svoju cenu i naučno je dokazano da je dostižna. Samo
što u Americi oko 18 odsto zaposlenih prima idealnu platu (ili nešto veću), dok
se kod nas procenat onih koji mogu da računaju na srećan život svodi na nivo
statističke greške. To samo znači da je, uprkos svim naučnim zaključcima, sreća
za Srbe i dalje nedostižna.
Ekonomija sreće - Vlastima važniji indeks zadovoljnosti nego BDP
Goran Nikolić kaže da u evroatlantskim zemljama „ekonomija sreće" postaje sve
značajnija tema na državnom nivou i dodaje da su zapadni političari uvideli da
im je džabe da govore o rastu BDP-a ili padu nezaposlenosti, ako im birači nisu
zadovoljniji nego pre četiri godine.
"Zanimljiv je slučaj kralja Butana, koji je uveo bizarni akt o bruto
nacionalnoj sreći kao glavnom pokazatelju blagostanja nacije. Ipak, zemlje sa
najvećim nivoom BDP-a i produktivnosti su i najsrećnije. Međutim, kada se
ispune osnovne potrebe u hrani, odevanju i prebivalištu, viši BDP ne čini
društva srećnijim", kaže Nikolić.
On dodaje da se "procenjuje da je granica oko 20.000 dolara BDP-a po glavi
stanovnika na državnom nivou, tako da sa tog aspekta Srbija ima mnogo prostora
da bude srećnija. U bogatim zemljama nivo satisfakcije nije bitno porastao
poslednjih decenija i pored značajnog privrednog rasta, što se objašnjava
teorijom adaptacije, odnosno time da se ljudi lako prilagođavaju na bolje
uslove života".
<http://www.b92.net/biz/nis/> Pratite specijal: NIS na berzi
* Komentari: 46
* <http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=458124#hrono> Hronološki
* <http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=458124#rating>
Preporučeni
* Pošaljite komentar
<http://www.b92.net/biz/vas_komentar.php?nav_id=458124>
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=09&dd=12&nav_id=458124
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
