Lider SRS stavlja na probu Zakon o saradnji s Haškim tribunalom
Ne smeju da hapse Šešelja
U skladu s članom 39 trebalo bi da mu bude suđeno u zemlji
BEOGRAD - Sudija Haškog tribunala O Gon Kvon potvrdio je u petak optužnicu koju je protiv lidera SRS Vojislava Šešelja podigla glavni tužilac MKSJ Karla del Ponte. Tokom ove nedelje optužnica bi trebalo da stigne u Beograd, u kancelariju Haškog tribunala, i uručena optuženom koji već ima rezervisanu avionsku kartu za Amsterdam, za 24. februar.
Presedan u Šešeljevom slučaju je što se još pre potvrđivanja optužnice
optuženi pripremio za odlazak u pritvor. Šešelj je i prvi jugoslovenski
državljanin koji je optužen posle stupanja na snagu Zakona o saradnji s ovim
sudom.
Prema važećem Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom, naše vlasti ne
mogu uhapsiti Šešelja, što je potvrdio i ministar policije u Vladi Srbije Dušan
Mihajlović.
 | ||||
 |
|
Doček na aerodromu Šešelj će u Hag otići dobrovoljno, redovnom linijom JAT-a, uz, kako je najavio, trubače. O svom odlasku obavestiće nadležne u Tribunalu, koji još ne znaju kako da se ponašaju u Šešeljevom slučaju, ukoliko se pojavi na vratima zgrade i obrati se Sekretarijatu, ili na vratima zatvora u Ševeningenu. Nezvanično saznajemo da će Šešelja na aerodromu Šiphol dočekati predstavnici Tribunala koji će ga prebaciti u pritvorsku jedinicu UN u Ševeningenu. Očekuje se da se ti detalji s optuženim dogovore u beogradskoj kancelariji Tribunala. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Beogradski advokat Dragoljub Tomašević objašnjava za "Glas" da bi hapšenje
Šešelja zbog transfera u Hag predstavljao kršenje Zakona o saradnji naše zemlje
s ovim tribunalom.
- Tačka 1 člana 39 Zakona kaže da se njegove odredbe o
ustupanju krivičnog postupka i predaji okrivljenih MKSJ primenjuju na
jugoslovenske državljane protiv kojih je do dana stupanja zakona na snagu
podignuta i potvrđena optužnica MKSJ. U tački 2 člana 39 to je pojašnjeno. Prema
ovom članu, jugoslovenskim državljanima protiv kojih Međunarodni krivični
tribunal ili jugoslovenski tužilac podigne optužnicu za teška kršenja
međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od
1991. godine, posle stupanja na snagu ovog zakona sudiće jugoslovenski sudovi -
objašnjava Tomašević.
Šešelju bi, dakle, trebalo da bude suđeno u našoj zemlji, s čime se ne slaže glavni tužilac Haškog tribunala koja će se uskoro naći pred još jednim problemom: da li da se složi da se Šešelj vrati u Beograd i tu dočeka početak suđenja. Sumnje da se neće pojaviti na suđenju ne postoje, a Šešelj neće tražiti garancije države.
Optužnica protiv Šešelja još nije stigla u Beograd, a da nije člana 39 bila bi prvo predata našoj ambasadi u Hagu. Odatle bi diplomatskom poštom stigla Nacionalnom komitetu za saradnju s Tribunalom, potom predata tužiocu koji bi pozvao optuženog, upoznao ga sa sadržajem optužnice i onda bi počela procedura za transfer, dobrovoljni, ili bi optuženi, ukoliko ne želi da se preda, bio uhapšen.
