Ekonomista Boško Mijatović o stranim zaduženjima i maksimalnoj
rati u 2009. godini kada treba da vratimo 1, 6 milijardi dolara
Spoljni dug ćemo teško da otplatimo
BEOGRAD - Otplata našeg spoljnog duga, koji trenutno iznosi oko 11
milijardi dolara, počela je 2001. godine vraćanjem oko 100 miliona dolara. S
obzirom da su rate prvih godina vraćanja, zaključno sa 2005. godinom male, većih
problema u njihovom servisiranju u tom periodu ne bi trebalo da bude. Međutim
već od 2006. godine kada počinje brži rast godišnjih anuiteta postaviće se
problem od čega te dugove vraćati, rekao je u razgovoru za „Blic“ ekonomista
Boško Mijatović iz Centra za liberalno demokratske studije, dodajući da se
maksimalna rata očekuje 2009. godine, kada bi trebalo da vratimo 1,6 milijardi
dolara, odnosno oko 7,4 odsto društvenog proizvoda.
Procene naših zvaničnika i stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda od pre
dve godine bile su da će nivo vraćanja duga ipak biti podnošljiv. Te procene
bazirale su se na tadašnjim pretpostavkama o većem rastu društvenog prozvoda i
povoljnijem odnosu između uvoza i izvoza, međutim kako navodi naš sagovornik
ispostavilo se da se te pretpostavke ne ostvaruju, jer je rast društvenog
proizvoda niži od planiranog, a uvoz i izvoz imaju krajnje nepovoljno kretanje.
Mijatović podseća da je problem naših dugova prema Pariskom klubu regulisan
tako što je 66 odsto duga otpisano, dok sa Svetskom bankom i Međunarodnim
monetarnim fondom otpis nije moguć.
- Posebno je zapelo kod pregovora sa komercijalnim poveriocima u Londonskom
klubu gde je naša zemlja takođe očekivala otpis od 66 procenata, što Londonski
klub ne prihvata ni izbliza. Pregovori sa njima bili su prekinuti na godinu
dana, ali pošto su pre desetak dana stručnjaci Londonskog kluba bili ovde u
poseti nadajmo se da je stvar pokrenuta sa mrtve tačke. Međutim, problem je što
zastoj u pregovorima i neostvarivanje dogovora sa Londonskim klubom zatvara
našoj zemlji, našim bankama i privredi svetsko komercijalno tržište kapitala.
Dok se to ne reši komeracijalne banke nam neće davati kredite niti ćemo moći
plasirati naše devizne obveznice na svetskom finansijskom tržištu, objašnjava
Mijatović.
Podsećanja radi najveći deo dugova napravljen je sedamdesetih godina kada se
na svetskom finansijskom tržištu pojavila velika količina takozvanih petro
dolara, koje su zemlje proizvođači nafte naglo zaradile posle dva velika
poskupljenja nafte 1971. i 1974. godine. Taj kapital je, prema Mijatovićevim
rečima, tražio zajmoprimca i našao ga kod nas pa se stara Jugoslavija vrlo brzo
zadužila do nivoa od 20 milijardi dolara. Taj novac investirao se olako i
neracionalno, najviše je otišlo u potrošnju, pa smo odmah posle Titove smrti
ušli se u dužničku krizu.
- Tokom osamdesetih bilo je reprograma i problema u vraćanju, a kasnije su
usledile sankcije kada nam je i da smo imali para bilo onemogućemo da dugove
vraćamo. Posebno nepravedno od sveta u tom periodu bilo je što su nam za to
vreme, kada dugove nismo mogli vraćati pripisivane kamate na dugove čime je naš
dug praktično dupliran, objašnjava Boško Mijatović iz Centra za
liberalno-demokratske studije.
R.Marković
Sporni kosovski dugovi
- Prilikom sklapanja konsolidacionog zajma sa Svetskom bankom, banka je
tražila, a naši pregovarači prihvatili da Srbija vraća i dugove Kosova i
Metohije od 400 miliona dolara. Smatram da je to nepravedno, pošto Srbija nema
mogućnosti naplate bilo kakvog novca od carina i slično iz ove pokrajine. Ne
znam zašto su naši to prihvatili. Oni kažu da su morali kako bi došli do
povoljnih kredita od Svetske banke, ali ipak ostaje pitanje da li je to bila
dobra odluka, kaže Mijatović.
