MEĐU NAMA
Ludi i pametni Srbi
Naš znameniti književnik Dragoslav Mihailović održao je govor u SANU 13. 2. 2003. ("Politika" 15. 2.) i ponovo nas zabrinuo za našu sudbinu. Njegov govor čezne za "samokažnjavanjem" uz upotrebu jezika mržnje ovog puta, osim protiv Tita, i protiv Crnogoraca, nesrbijanaca, Vuka Karadžića, Jovana Cvijića i kralja Aleksandra.
Pokojni Jovan Rašković je jednom rekao da su Srbi "lud narod". Ja bih ga ispravio i rekao da je deo Srba "lud", i to upravo onaj koji je podržao Tita, Staljina i Kominternu, koji su, nadam se da je svim "pametnim" Srbima jasno, razorili srpski narodni korpus i sve ono što su Srbi stvorili od Karađorđa, Miloša, Garašanina, Pašića...
Greške koje su napravili i ti "pametni" Srbi stvaranjem unitarne Jugoslavije Vidovdanskim ustavom od 1921. posledice su nadmenosti pobednika. Umesto da prihvate zahteve Hrvata i Slovenaca da nova država bude federacija, u kojoj bi se znale granice "nacionalnih entiteta", ustrojena je unitarna centralistička država koju je Kominterna prva anatemisala i pripremila "kadrove" da je sruše.
"Ludi" deo srpskog naroda je pomogao "kadrove" Kominterne da na avnojima odredi granice koje su mogle da budu određene kad je pravljen Vidovdanski ustav 1921.
Pitam D. Mihailovića: koje bi granice bile bolje za srpski narod?
Lažni carević, samozvani naslednik kominternovskih otaca Milošević, hteo je da ispravi grehe otaca primenom državotvorne strategije pradedova, Garašaninovog "Načertanija" iz prve polovine XIX veka! Ludost, ali prava.
U Garašaninovo doba velikonacionalne ideje su bile legitimne, jer su svi narodi Evrope i Balkana imali svoje velikonacionalne programe. Bilo je legitimno čak i ratovati za njih.
Na kraju XX veka rat je zabranjen međunarodnim poretkom koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata. Ući u rat i pri tom činiti ratne zločine jeste kršenje tog poretka civilizacije. Da ne bismo došli u opasnost, i kako kaže D. Mihailović: "da nas svet pravnim aktima na dug rok izopšti iz civilizacije kao gubave agresivce", treba da pokažemo da smo spremni da podvedemo pod sudove svetskog poretka, one koji su u naše ime rušili ono što je civilizacija dostigla.
Prvi bih digao glas protiv Povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora kad bih u njoj video kao "integrativne faktore" Đukanovića i njegovog stručnjaka za ustavno pravo Miška Vukovića.
Međutim, vidim tu zajednicu u procesima integracije koje je napravila EU: Još 1971. sam kritikujući amandmane na Ustav Jugoslavije, izrekao sud da je tadašnja Evropska zajednica bolje integrisana nego što će biti Jugoslavija po tim amandmanima. Skupo sam platio za te reči. Međutim, EZ je prerasla u Evropsku uniju, a Jugoslavija se raspala.
Najzad, D. Mihailović se obrušio i na Jovana Cvijića i Vuka Karadžića. Čitao sam čitave knjige napisane u vreme Miloševićeve antizapadne kampanje u kojima je Vuk čak obeležen kao "zapadni špijun".
Na sreću, od Njegoša pa nadalje pametni (bez znakova navoda) Srbi su prihvatili Vukov predlog.
Radoslav Stojanović,
profesor univerziteta
