|
by
 Datum: 19. februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Prvi kadrovik Srbije - u
gipsu
Autor: Branislav Popovic Vazna vest stigla je ovog vikenda sa Kopaonika - u rekreativnoj utakmici, tim Vlade Srbije pobedio je tim Zadarmerije u malom fudbalu. Najzasluzniji za pobedu je biznismen Miodrag Kostic (u timu Vlade!), ali se nad velikom pobedom nadvila neprijatna senka nezgode, koja je zadesila premijera Djindjica - neki grublji zandar startovao je na premijerovu Ahilovu petu, tako da je nesrecnom rekreativcu noga stavljena u gips, a zatim je izvrsena i operacija. Sva je prilika da ce razmahani premijer dva meseca nositi nadimak "Gipsani". Ono sto je konstanta Djindjicevog premijerskog mandata, za koji se on dugo pripremao, sto u Beogradu, sto u Nemackoj, sto u Herceg-Novom (za vreme NATO-agresije se tamo skrivao), jeste kadrovska politika, koja je verovatno i najuspesnija oblast kojom se ovaj svrseni filozof (na praksi u Vladi sa smerom - makijavelisticki pragmatizam) bavi. Trebalo je prvo odabrati mlade lavove, one koji su mu pomogli da izvede odstranjivanje generacije svog politickog oca Micuna iz Demokratske stranke i istu pretvori u uspesno preduzece. Zivkovic, Vesic, Jovanovic, Bogdanovic, Pajtic i cela plejada slicnih klonova na svim nivoima predstavljaju srz svekolikog delovanja DS. Uzgred, vlastoljubivog Vuksanovica je (privremeni) "Gipsani" izbacio na vreme, pa nam se doticni, kome ovaj epitet daleko bolje stoji kao stalni nadimak, sada svojim "cistim licem" i ledenim izrazom pokazuje po celoj Srbiji. Kao koordinator petooktobarskog prevrata u drzavi, premijer je dobro rasporedio svoje ljude, a kasnije kao premijer ih je jos bolje udomio po institucijama vlasti. Cuven je premijerov finansijski tim (Djelic, Pitic, Vlahovic), kao i (polu)bolivijsko pojacanje - Kori Udovicki, ciji se otac - spanski borac - sigurno prevrce u grobu zbog kcerke, koja danas radi protiv svega za sta se on nekada borio. A ona nije jedini takav premijerov kadar - sa takvim precima - koji je sada medju prvoborcima Novog (svetskog i srpskog) poretka! Naravno, citav tim ljudi (prvi sef tima bio je “Beba”) premijeru smislja medijski nastup, izmislja nacine kako da teske i uglavnom apstraktne politicke teme priblizi mentalnom nivou obicnih ljudi, valjda zato sto su zakljucili da nas svet nije odmakao dalje od konkretnog nivoa misljenja, karakteristicnog za nize razrede osnovne skole (ali i za ne bas bistre odrasle osobe). Kapa dole, premijer je izvanredno obucen da poentira u svakoj TV-emisiji, intervjuu ili usputnoj replici na ulici. Dugacak je spisak premijerovog strateskog kadriranja, koje predstavlja javnosti poznatu dimenziju uspesnosti projekta stvaranja “demokratskog”, ali pre svega Zapadu poslusnog drustva u Srbiji. No, krenimo redom. Po dolasku na vlast trebalo je prvo zadovoljiti sponzore tolikih godina opozicionog argatovanja, pa je premijer, uinat Ustavu, Saveznoj vladi i vecinskom misljenju nacije, isporucio svog jedinog stvarnog rivala u zemlji, Milosevica, u Hag. Onda je, da bi pokazao da Srbiji predsednik i nije potreban, od srcane i moralne insuficijencije obolelog Milanceta (koga je na tom mestu zatekao pri dolasku na vlast), dao da se ukiseli, pa ga po okoncanju predsednickog mandata kao krastavca poslao u Hag! Zamenivsi istog parom lepih nogu, crvenom kosom i Kleopatrinim nosem, premijer je predsednicku funkciju potpuno devalvirao. Prosle jeseni, vukuci predsednicke kandidate kao lutkarskim koncima, sva tri prvoplasirana izbacio je iz igre. Prvi, Kostunica, bio je i ostao neobavesten, jer njemu do danas niko nije objasnio da je prvo septembra 2000. iskoriscen kao “cisto lice” DOS-a, pa onda odbacen kao izandjala krpa. Iako je slovio za “premijerovog coveka”, Labus je (od muke zbog saznanja da je bio samo "elektricni zec" za trku sa Kostunicom) stao na celo G17-plus partije (neizvesno je ko ce Labusu izmedju DS i DSS ubuduce biti saveznik, a ko protivnik). Treceg - istinskog premijerovog neprijatelja - Seselja ce za koji dan, ali u pravom trenutku za interes vlasti, iz Srbije skloniti mila nam Karla Del Ponte. Iako oficirsko dete, premijer nije mogao da otrpi prisustvo dva bivsa “partizanska” generala u svojoj blizini, pa ih je, kao zenskarose ili spijune, dao najuriti iz vlade i ukrao im partije sa sve poslanicima. Treceg je, ukravsi ga Kostunici, nekako uspeo da pridobije na svoju stranu, a prave dividende tog kadrovskog preletanja ce tek uspeti da naplati. Naravno, ako doticni general, i sam stari lisac, prethodno i njega ne izda kao sto je ranije pokazao “dvojku” dvojici saveznih predsednika. Toliko o vojnom kadriranju. Da, tu je jos i slucaj Zivkovica, koji je u dosadasnjoj Saveznoj vladi sluzio za sprdanje zbog svog obrazovnog nivoa, a sada avanzuje na mesto ministra vojnog! Premijer za sada uspeva da sanira osipanje svog parceta izvornog DOS-a, kao u slucaju “uzimala-davala” afere sa poslanicima DSS (u konacnom zbiru ukrao jednog), ili Pelevicevih i Ilicevih prebega (ukrao ukupno pet), ili samozvanog Milosevicevog naslednika Ivkovica (SPS-u ukrao pet-sest). Za poslednji uspeh je, stavise, proteklog januara dobio i nagradu od Socijalisticke internacionale - postavsi “medjunarodno priznati” - Socijalista! Licnosti na "sitnoj" smetnji premijeru, poput upravo smenjene gospodje Sande (sa kojom se za dve godine premijer nije ni sreo), kcerke pokojnog profesora Raskovica, da i ne pominjemo, obzirom da je to greh prema njoj, njenom ocu i nesrecnoj sudbini izbeglica. Istovremeno, iako covek koji u Boga ne veruje (a i kako bi, kada je pragmaticar!), premijer nam je vratio londonskog "kraljevica" u Beli dvor (kakav je tek primerak "srpskog" roda taj lik!), a nauku o Bogu (contradictio in adjecto) u skole. Domovinu nam je, po savetima Solane, “zasecerio” skupa sa Don Milom (pravi naziv za monstruma od drzave kojeg su stvorili ova dva moderna doktora Frankenstajna nije "Solanija" ili “Crna i Gora Srbija”, vec pre "Djukandjindjija"), pa cemo, bar tri naredne godine, da trpimo sve posledice krajnje razrokosti na njihov nacin tretirana "dva oka u glavi". Poslednjih sedmica prisustvujemo svirci u kojoj junak naseg vremena, Djindjic, izvodi pseudo-patriotski repertoar (‘donkihotovska” inicijativa za povratak nasih snaga na KiM, “nicim izazvana” nepopustljivost prema Hagu, “socijal-demokratska” briga za standard gradjana), svestan da je situacija naroda sve gora dok je njemu, “majstoru”, pozicija sve bolja. Sta cemo sada, grdni mi, ako gips bude usporio premijerovu hiperaktivnost, ako ga bude onemogucio da i dalje kadrira, o svemu i svacemu daje svoj sud, da na svim TV-dnevnicima makar na tri razlicite teme dnevno prospe svoje bisere mudrosti? A novinari, ulizice ili sledbenici, pitaju ga o svemu, jer on zna sve - od vostanih figura do donacije ljudskih organa. Nema “in” dogadjaja kome ne prisustvuje - od Bajagine promocije, preko Breginog koncerta, pa do finala evropskog kosarkaskog prvenstva. Mozda mu nabave nosiljku ili kolica pa da opet bude sveprisutan, ne bi li uspeo na taj nacin da terminalno zaseni narod svojim filozofiranjem (a tek cimanjem glavom ili omiljenim metaforama i basnama?), pa da ceo narod, zaboravivsi na vrhunce njegovih “pragmaticnih” postupaka (one za koje se zna), pocne konacno da ga voli? Uostalom, zar na novogodisnjem kvizu "Zelite li da postanete milioner?" (na kojem je ucestvovao neko vreme nakon sto je Gazda Bogi jedva prosao na premijerovom "Zelite li da ostanete milioner?") ovaj prvi filozof Srbije nije dokazao da je najnacitaniji covek u zemlji? I obaranje ruke sa Karicem (preko tada lojalnog Dinkica) je deo premijerovog kadriranja tipa "Ko moze da plati pa ostane tajkun, a ko ne moze". Jedno je izvesno i opipljivo - Djindjic ima koncepciju u tome sto cini, ostali igraci na politickoj sceni ove zemlje je (za sada) nemaju, i to je premijerova najveca prednost. Kada jedan covek, kada jedna stranka (sa mini-satelitima) sa 15% podrske u birackom telu ovako apsolutno drzi vlast i sprovodi tranziciju, reforme ili diktat Zapada (kako se kome dopada), kada ovako uspesno laze i maze narod, uzivajuci svu simpatiju i sponzorstvo Zapada, onda vecina gradjana treba da se zapita zasto to trpi i dozvoljava sopstvenu neminovnu propast. Jer, ekonomski pokazatelji su surovo egzaktni - ako se “Djindicijada” nastavi - proizvodni, finansijski i socijalni kolaps (uz raspad Srbije kao drzave) nece se dati zaustaviti… Valjda i politicar, a ne samo fudbaler, ima Ahilovu petu. Samo, ko ce u tom slucaju da bude zandar? ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
Title: Message
