[www.ANTIC.org] IZBOR IZ STRANE STAMPE

[Miroslav Antic]

Title: Message

Neue Zuercher Zeitung - Cirih
SVETSKA KNJIZEVNOST OBLAČI CRNINU
Andreas Breitenstein
Cirih, 18. februara - Aleksandar Tišma je umro, svetska knjizevnost treba da obuče crninu. Rado bismo ga videli kao nosioca Nobelove nagrade - nije je bio manje vredan od Imrea Kertesa, koji mu je bio prijatelj i duhovni brat. Ali, nije trebalo ni moglo da bude dodeljena Srbinu, kako se on iz ubeđenja predstavljao: Aleksandar Tišma umro je 16. februara, u svom panonskom Novom Sadu, u 79-oj godini. Za sobom je ostavio delo čiji naslovi, prevedeni na nemački, zvuče kao udarci čekića: "Upotreba čoveka" (1980, nemačko izdanje 1991.), "Škola bezbozništva", (1978, nemačko izdanje 1993.), "Knjiga o Blamu", (1985, nemačko izdanje 1995.
(...)

Deutsche Welle - Keln
ODNOSI SARAJEVO-BEOGRAD: SPORO ALI SIGURNO
Zoran Pirolić
Sarajevo, 20. februara - Odnosi u regionu, uključujući i one između dva suseda, BiH i SCG, su u poslednje vreme doziveli značajan napredak - ovo su u Sarajevu konstatovali šefovi diplomatija dve zemlje - Mladen Ivanić i Goran Svilanović. Iako je jednodnevna poseta Svilanovića Sarajevu u najvećoj meri bila posvećena pripremama dva samita, regionalnog u Beogradu u aprilu i sastanka na vrhu EU i zemalja Balkana u Solunu sredinom godine, nisu zaobiđeni ni međusobni odnosi dve zemlje. Nakon razgovora s resornim kolegom iz Beograda, ministar Ivanić je rekao: - Interes BiH jeste da se u regionu daleko, daleko, poboljša saradnja, na mnogo viši nivo u odnosu na onaj na kom je bila do sada, čime bismo mi jasno stavili do znanja i EU i NATO da na ovom prostoru umesto sukoba, razaranja, dolazi vreme daleko bolje saradnje.
(...)

The Washington Post - Vašington
PRETI NOVA TRKA U NAORUZAVANJU
Walter Pincus
Vašington, 12. februara - Direktor CIA Dzordz Tenet upozorio je juče da je među malim zemljama "u porastu zelja za nuklearnim oruzjem", što svet suočava sa novom trkom u nuklearnom naoruzavanju koja preti da uništi više od tri decenije napora na sprečavanju širenja tog oruzja. "'Domino teorija' 21. veka lako bi mogla da bude nuklearne prirode", rekao je Tenet govoreći o doktrini koja je dovela do vojnog ulaska Sjedinjenih Drzava u Vijetnam šezdesetih godina u pokušaju da se spreči preuzimanje vlasti u jugoistočnij Aziji od strane komunista. "Ušli smo u novi svet širenja nuklearnog naoruzanja".
(...)

RFI - Pariz
EVROPSKA RATNA KOALICIJA PROTIV IRAKA
Stanko Cerović
Pariz, 19. februar - Ništa lepše za posmatrače nego kad političari počnu da iznose prljavi veš u javnost. Pravilo njihovog posla je da javnosti pokazu samo zaglađenu stranu onoga što rade, jer izgleda svi imaju toliko prljavog veša da svaki zna da će i on na kraju platiti ukoliko počne da govori o drugima ono što zna i misli. To je zakon ćutanja koji poznaju sve tajne ili kriminalne organizacije, koji postoji i u profesijama, recimo u novinarskoj profesiji, a postoji i kao nešto što se zove u sociologiji klasna svest ili klasni refleks po kome uvek treba da prevaziđete svoja lična ubeđenja da bi zaštitili svoju grupu ili klasu.
(...)

International Herald Tribune - Pariz
AMERIČKA SPOLJNA POLITIKA KAMEN RAZDORA
William Pfaff
Minhen, 13. februara - Pat pozicija u NATO savezu tokom ove nedelje bila je nepotrebna i u suštini irelevantna. Namećući raspravu o odbrani Turske u slučaju vojne intervencije u Iraku, o kojoj formalno tek treba da se odluči, SAD su pokušale da prinude saveznike u NATO-u da se obavezu na učešće u takvoj intervenciji. Prazna je bila i pretnja američkih funkcionera u kuloarima godišnjeg strategijskog seminara u Minhenu prošlog vikenda, da će američke baze NATO saveza biti iz Nemačke preseljene u "novu Evropu", pod kojom se podrazumeva biša komunistička Evropa. Nemačkoj nisu potrebne američke baze na njenoj teritoriji. Te baze su potrebne SAD.
(...)

AP
POLIGON ZA NOVO AMERIČKO ORUZJE
Jim Krane
Njujork, 18. februara - Ako SAD krenu u rat sa Irakom, očekuje se da snage SAD obelodane nekoliko novih oruzja i taktika, uključujući i projekte koji su još uvek u razvoju. Američki vojni funkcioneri i analitičari kazu da će meta ovog novog oruzja biti iračka oklopna vozila, mreza za komunikaciju i hemijsko i biološko oruzje koje Bušova administracija veruje da Irak još uvek poseduje. "Realnu povratnu informaciju o novim kapacitetima dobijate jedino za vreme rata," kaze Bob Martinidz, analitičar Centra za strategijske i budzetdke procene, vojnog trusta mozgova. "Vojska će taj period iskoristiti da isproba nove sisteme.
(...)

Glas Amerike - Vašington
RAT JE FAKTIČKI VEĆ POČEO
Aleks Belida
Vašington, 19. februara - Iako predsednik Dzordz Buš još nije odlučio da li da napadne Irak, izveštač Glasa Amerike iz Pentagona Aleks Belida javlja da je rat na neki način već počeo: - Gotovo svakoga dana ovoga meseca američki avioni bombardovali su Irak. Iz vazduha su na iračku protivvazdušnu odbranu bacane precizno vođene bombe, a na iračke gradove propagandni leci u kojima se irački vojnici i narod pozivaju na suprotstavljanje Sadamu Huseinu. Počele su i tzv. psihološke operacije. Među njima se ističu radio-emisije u kojima se irački predsednik optuzuje da je kriv za patnje svog civilnog stanovništva.
(...)

Le Monde - Pariz
ODLAZAK SRPSKOG VELIKANA
Edgar Reichmann
Pariz, 19. februar - Aleksandar Tišma, pesnik i prozni pisac, autor dramskih dela i prevodilac, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca bivše Jugoslavije, umro je u Novom Sadu, u Vojvodini (Srbija i Crna Gora) u nedelju 16. februara od raka. Rođen je 16. januara 1924. na severu Vojvodine, autonomne pokrajine jedne danas bivše federacije. Majka mu je bila mađarska Jevrejka a otac srpski trgovac. Od 1944. do 1945. iako mu je tek dvadeset godina, pridruziće se Titovim partizanima u borbi protiv nemačkog i mađarskog okupatora. Tokom ove kratke ratničke epizode imao je priliku da vidi strahote koje su počinili i jedni i drugi.
(...)

Frankfurter Allgemeine Zeitung - Frankfurt
OBIČAN ČOVEK U HOLOKAUSTU
Gustav Siebt
Frankfurt, 18. februara - Kako je izjavio u jednom intervjuu nešto pre svoje smrti, Aleksandar Tišma nije bio veliki mislilac. "Pročitao sam malo aforizama i vrlo, vrlo malo filozofije. Jednom prilikom sam bio u gostima kod jednog prijatelja. On je imao knjigu sa Larošfukoovim "Refleksijama". Čitanje me je dovelo do zaključka da bi se gotovo svaka misao sa jednakim pravom mogla obrnuti u svoju suprotnost." Što je bio stariji, Tišma je sve više izgledao kao seljak, a naročito kada bi se obukao u neko od onih večitih balkanskih muških odela, kakva su seljaci ranije oblačili za svoje retke odlaske u grad i koja su bez problema trajala po 50 godina.
(...)

Glas Rusije - Moskva
POSETA STIPE MESIĆA MOSKVI
Tatjana Jegorova
Moskva, 20. februara - U nesluzbenoj poseti Moskvi je od 17. do 19. februara boravio predsednik Hrvatske Stipe Mesić. Njega su pratili ministar ekonomije Ljubo Jurčić i velika grupa hrvatskih novinara. Predsednik je došao na poziv predstavnika Predsednika Ruske Federacije u Centralnom saveznom okrugu Georgija Poltavčenka. Uprkos nesluzbenom karakteru posete, njen program je bio neobično sadrzajan. U ponedeljak je predsednik Hrvatske vodio detaljan razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Utorak su hrvatski gosti u pratnji Georgija Poltavčenka proveli u jednom od oblasnih centara Centralnog saveznog okruga, starom gradu Tuli.
(...)

Deutsche Welle - Keln
BUZEK: ZNAČAJ JUGOISTOČNE EVROPE ZA STABILNOST KONTINENTA
Koordinator Pakta za stabilnost u Podgorici
Podgorica, 19. april - Koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek je prilikom svoje posete Podgorici izjavio da je u svetlu iračke krize region jugoistočne Evrope dobio poseban značaj za stabilnost Starog kontinenta i sveta. On je rekao da Pakt stabilnosti nastoji da formuliše strategiju za jugoistočnu Evropu kako bi se regulisala pitanja koja se moraju rešiti u fazi koja prethodi prijemu u EU. "Jugoistočna Evropa je blizu centra krize. Ukoliko bude nekih terorističkih akcija ovaj dio Evrope će ih prvi osjetiti. Zato treba uloziti još više napora na stabilizaciji ovog regiona i na njegovu transformaciju na putu za EU", kazao je Busek na konferenciji za novinare nakon razgovora sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem.
(...)

Frankfurter Allgemeine Zeitung - Frankfurt
POSTOJE I DRUGAČIJI ALBANCI
Michael Martens
Podgorica, 11. februara - Albanske zastave sa agresivnim dvoglavim orlom uoči izbora vijore u više zemalja na Balkanu - u Makedoniji, na Kosovu, na jugu Srbije i naravno u Albaniji. I pred izbore za predsednika Crne Gore moglo se primetiti mnoštvo crvenih zastava sa crnim dvoglavim orlom. Tokom vikenda koji je prethodio izborima ulicama glavnog crnogorskog grada prodefilovali su automobili iz kojih su vijorile zastave - uprkos tome, ova slika je drugačija od onih u drugim zemljama regiona. Naime, osim albanskih zastava automobile su krasili i plakati favorizovanog predsedničkog kandidata Filipa Vujanovića koji je, međutim, Crnogorac i član vladajuće Demokratske partije socijalista, a to svakako nije albanska nacionalna stranka.
(...)

RFI - Pariz
KARLA DEL PONTE U POSETI PODGORICI
Milka Tadić-Mijović
Podgorica, 19. februar - Crnogorski zvaničnici obećali su glavnoj tuziteljici haškog tribunala Karli del Ponte da će kontrolisati granicu te da neće tolerisati boravak optuzenih za ratne zločine na teritoriji Crne Gore. Svi optuzeni pred haškim tribunalom ukoliko se nađu u Crnoj Gori biće uhapšeni, rekao je crnogorski premijer Milo Đukanović prilikom susreta sa Del Ponteovom. Prema izvorima iz crnogorske policije u Crnoj Gori se ne skriva niko od onih koje tribunal potrazuje. No, Karla del Ponte je, kako navode mediji, ovdašnjim zvaničnicima prenela informacije da ovde povremeno boravi bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadzić i Veselin Šljivančanin, nekadašnji oficir JNA optuzen za zločine nad civilima počinjene oko Vukovara 1991.
(...)

Glas Rusije - Moskva
KOSKA BAČENA KRITIČARIMA HAŠKOG TRIBUNALA
Petar Iskenderov
Moskva, 20. februara - U utorak, 18. februara, u Sloveniji je uhapšen jedan od bivših aktivista OVK Fatmir Ljimaj. Fatmir Ljimaj, jedan od komandanata kosovskih ekstremista, a sada potpredsednik Demokratske stranke Kosova, jedna je od najuticajnijih figura među kosovskim Albancima, koja je privukla paznju haškog tribunala. Karakteristično je, takođe da su njega okrivili za zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja vođenja rata. Kao što je poznato, sve do sada oni malobrojni albanski ekstremisti sa Kosova koji su se ipak našli u vidokrugu međunarodnog pravosuđa optuzivani su za zločine samo protiv svojih sunarodnika.
(...)

RFI - Pariz
DALEKOSEZNE POSLEDICE?
Petar Jeknić
Priština, 19. februar - Izgleda da je šumar došao i u najzabitiju šumu balkanskog rezervata. Hajradin Baljaj, Isak Musliju, Agim Murtezi i Fatmir Ljimaj su prvi optuzeni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti među Albancima na Kosovu. U Prištini je tajac i u isto vreme haos. Zar taj haški tribunal koji je večito bio saveznik moze da se okrene protiv Albanaca, kaze Ruzdija iz društva američko-jevrejskog prijateljstva. Posledice prvih optuznica na Kosovu mogu biti dalekosezne. Šef Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović kaze za RFI da su prva trojica uhapšenih čista zamena teza, ali da hapšenje Fatmira Ljimaja četvrtog čoveka Tačijeve partije znači mogućnost vraćanja poverenja u međunarodnu zajednicu.
(...)

Le Monde - Pariz
DUO ŠIRAK - VILPEN NE ZELI RASCEP
Claire Tr‚an
Pariz, 15. februara - Sve u svemu, uz retke izuzetke, Jelisejska palata i Ke d'Orsej još od prošlog leta nastoje da sačuvaju transatlantske odnose. Predsednik smatra da Amerikanci "shvataju" taj demarš. Ministar inostranih poslova se nadao da će Vašington pokazati više "pedagogije". Govor koji je Dominik de Vilpen odrzao u petak 14. februara u Savetu bezbednosti i aplauz koji je usledio - što se retko moze čuti u ovoj skupštini - mozda će ohrabriti one u Francuskoj koji su počeli da bivaju uznemireni zbog politike koja se vodi u odnosu na iračku krizu. Nismo li bili spremni da antagonizam sa Vašingtonom odvedemo isuviše daleko, da istovremeno razbijemo NATO i Evropsku uniju? I sve to zbog toga, kako su govorili jedni, što Zak Širak daje preveliku slobodu jednom egzaltiranom, neodgovornom ministru; sve to, govorili su drugi, zbog toga što je predsednik, naprotiv, isuviše dopustio da ga ponese talas antiratnih anketa da bi mogao da čuje glas ministra koji više od njega nastoji da sačuva francusko-američke odnose.

 

 

http://www.tanjug.co.yu/