Zašto Haški sud insistira na pristupu našim državnim tajnim dokumentima?
Šta su iskopale krtice
Izvor "Glasa" tvrdi da je Tribunalu saglasnost države potrebna za uvođenje u sudski postupak građe dobijene od "insajdera". Traže: zabeleške ratne vlade, vrhovne komande, Pavkovićeva naređenja…
Šta je to što toliko golica maštu Karlu del Ponte, a domaća vlast joj nikako i, navodno, nipošto ne daje, saznali smo posredno (putem medija), pošto je glavna tužiteljica Tribunala otišla iz Beograda ljuta i nezadovoljna.
U spisak, ili barem, glavninu liste dokumenata, čije otvaranje, uz neograničeni uvid, traži Haško tužilaštvo, sastoji se iz "službenih" zabeleški Savezne vlade, i Vrhovnog saveta odbrane za period od 1991-1999, kao i odluka Štaba Vrhovne komande SRJ u vreme rata na Kosovu, takozvane Zajedničke komande za Kosovo i Metohiju, "Štaba MUP-a u Prištini", kao i kopije svih naređenja generala Nebojše Pavkovića o angažovanju i upotrebi vojske i policije tokom rata na Kosovu.
I dok Del Ponteova, po ovom pitanju preti, a vlasti SCG i dalje javno demonstriraju nepopustljivost, sudnicom Haškog tribunala cirkulišu video- kasete sa "svim pripadnicima Službe državne bezbednosti" i sličnim, po svaku državu krajnje problematičnim materijalom.
Alternativni izvori
Šta onda Karla del Ponte traži i šta to vlast SCG čuva, odnosno
da li bi to moglo da bude dragocenije za Hag od onog što je već prikazano i što,
shodno mnoštvu indicija, Tribunal drži u rezervi?
- Hag već ima mnogo
poverljive građe, dobijene "bratskom" saradnjom učesnika ratnih zbivanja.
Pretpostavlja se, na osnovu mnoštva indicija, da je u pitanju građa koja je i
osetljivija od one koja je obelodanjena u Tribunalu. Međutim, Tužilaštvo sada
ima problem kako da tu građu uvede u sudski postupak kao legitimno sredstvo i
dokaz krivice, kao što je činilo u slučaju svedoka Milana Babića, kada je tužba
bombardovala Sud silnim trakama snimljenih razgovora najviših funkcionera u
ratu, a Babić svedočio o kome i o čemu se radi- tvrdi dobro obavešteni izvor,
koji je želeo da ostane anoniman.
|
Mnogo kombinacija Vojni analitičari se slažu da su Tribunalu zvanični
dokumenti potrebni kako bi ustanovio mehanizme komandne veze i,
eventualno, otkrio paralelne lance komandovanja. |
||||
On podseća da Tribunal trenutno ima velikih problema u pribavljanju "pogodnih" svedoka kalibra Babića, kao i optuženih, na čijem izručenju insistira. Stoga se, dodaje , čini da je najjednostavniji put za Tužilaštvo da dobijene tajne dokumente uvede u postupak tako što bi ih "pokrilo" navodnim uvidom u domaće arhive, i time zaštitili svoje izvore.
Na pitanje šta ako se vlasti SCG oglase i kažu da one nisu dale
te dokumente, izvor "Glasa" odgovara:
- Nema šanse da do toga dođe. I vlast,
sasvim dobro, zna da Hag raspolaže tom "alternativnom" građom, ali ne zna čime
sve raspolaže. Zato neće ni smeti da se usudi da nešto osporava, jer ne zna
kojim dokumentima sa spiska, koje od naših vlasti traži, Tužilaštvo raspolaže.
Domaćoj vlasti su, dodaje naš sagovornik, dvostruko vezane ruke:
nema pojma čime Hag raspolaže, a s druge strane, budući da je međunarodni faktor
imao velikog udela u ustoličavanju sadašnje vlasti, na to uvek može da je
podseti, naročito u slučaju protivljenja.
- Jednostavno,
vlast je upala u zamku iz koje teško može da izađe. Dozvoljeno je da Tribunal
razgovara i operiše sa "svim i svačim", a da vlast ne zna niti šta razgovaraju,
niti šta daju- zaključuje naš izvor.
Operativni spisi
Prema saznanjima "Glasa", Hag raspolaže određenim dokumentima VSO , koje je dobio mnogo pre odluke tog organa da sa dela dokumenta skine oznaku tajnosti, kao i tela, nazvanog Zajednička komanda za KiM, koji su već predočeni pojedincima sa spiska osumnjičenih za ratne zločine.
Do Tribunala su, tragom istih saznanja, došli i spisi
operativnog ranga, kakav je ratni dnevnik nekih vojnih jedinica. Po važećoj
standardizaciji, to je vojna tajna najvećeg stepena poverljivosti. Vojni
analitičari Saša Radić i Bojan Dimitrijević podsećaju na paradoks da je
operativna građa iz rata na Kosovu javno objavljivana, dok se u isto vreme ne
može prići ni arhivama iz perioda posle Drugog svetskog rata.
- Recimo,
Vojni arhiv, koji prvenstveno interesuje Karlu del Ponte, ima određena pravila
arhivistike koja se moraju poštovati- kaže Radić.
Pošto po sadašnjem zakonodavstvu u arhivima vlada rigorozna procedura, vlast SCG će se naći na paklenim mukama, ako ih potpuno otvori za Hag, a zadrži restrikcije za ostale zainteresovane, naročito za naučnike. Istoričari se još uvek nadaju da nije bez značaja pitanje šta bi, u tom slučaju, preteklo za domaću istoriju.
- Ono što bi sačuvalo srpski nacionalni interes je zakonsko verifikovanje i, potom, kontrolna komisija koja bi tu građu prošla i onda određenu građu ponudila Hagu. I mislim da bi samo na taj način bili uvereni da su naši državni interesi zaštićeni od pogrešnog tumačenja i zlonamernog predavanja građe Haškom tribunalu - smatra Dimitrijević, dodajući da bi, iz najmanje dva razloga, bilo neminovno da ono što ide u Hag ostane i ovde: da ta građa ne bude zloupotrebljavana i da Haški tribunal ne bi imao više građe nego naša država o našim državnim problemima.
On ne sumnja da je dosta toga već završilo u Hagu, u režiji i o
trošku potencijalnih štićenika Ševeningena.
- Prosto, deo ljudi je u zamenu
za svoju glavu ponudio konkretne dokaze o funkcionisanju Miloševićevog aparata u
određenom vremenu. To je bila priroda tog režima- kaže Dimitrijević.
Istu pojavu Radić definiše kao poigravanje sa idejom
funkcionisanja države. Po njegovom mišljenju, iako je to pitanje morala ljudi
koji su "narušili sistem koji su sami stvorili", oni su morali biti
profesionalniji, ali i lojalniji prema svojim kolegama.
- Naravno, država je
morala sve to da stavi pod kontrolu i, jednostavno, nametne čvršća pravila igre-
zaključuje Radić.
Saglasan s tim stavom, Dimitrijević, pak, smatra da je već
ispušteno dosta vremena, pogotovo "očekivanjem da je Miloševićeva odbrana, kao i
drugih u Hagu, njihova lična i privatna stvar".
- Ona- ocenjuje sagovornik
"Glasa"- svakako, to jeste, jer su zločini na neki način personalizovani i
individualni, ali bojim se štete za našu državu, baš zbog takvog
pristupa.
