Title: Message
 Sve više obolelih od maligniteta

JESTE URANIJUM, NIJE URANIJUM

Crne slutnje stručnjaka vezane za dejstvo osiromašenog uranijuma u opštini Vranje kao da su se obistinile - statistički podaci pokazuju stalni rast broja ovdašnjih stanovnika obolelih od raznih vrsta maligniteta. Iako stručnjaci ovakav trend nisu spremni direktno da vežu za Pržar i uranijum, iako tvrde da će se posledice NATO bombardovanja tek osetiti u narednim godinama, iako nas stalno, u raznim prilikama, uveravaju da je sve u redu, strah u narodu veći je nego ikada. Prema statističkim izračunavanjima republičkog Zavoda za zaštitu zdravlja, Pčinjski okrug bi očekivano, prema broju stanovnika, trebalo da ima između 700 i 800 novoobolelih od maligniteta godišnje. No, što zahvaljujući neznanju ljudi, što aljkavosti ili psihičkom momentu, broj prijavljenih je mnogo manji od stvarnog broja novoobolelih. Jedno je sigurno - u prethodnom petogodišnjem periodu u Okrugu je od malignih tumora u proseku umiralo po 104 osobe godišnje. Trend porasta dostojan je panike - u poređenju sa 1998. godinom, broj smrtnih ishoda je udvostručen! I ostali pokazatelji vezani za malignitet u Vranju i okolini daju dovoljno razloga za zabrinutost. Za sada, niko nije spreman da otvoreno kaže o čemu se radi, niti ima li načina da se rastući trend makar ublaži, ako ne i zaustavi. 

TENDENCIJE
Po procenam eksperata, u Vranju se opasnost od zagađenja vode, vazduha i tla, koji bi mogli da prouzrokuju neki malignitet, nalazi na poslednjem mestu među faktorima rizika! Na vrhu liste rizičnih navika su pušenje i način ishrane, a slede ih infekcije, virusne ili gljivične, uvek istog organa, koje mogu da izazovu mutaciju. Kao značajne faktore rizika za obolevanje od kancera stručnjaci navode i seksualno ponašanje, profesionalno opredeljenje... Ipak, na nedavno održanoj skupu o posledicama dejstva osiromašenog uranijuma Snežana Milačić, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, priznala je da su kod "praćene grupe nađene određene promene, ali je nedokazivo da su one posledica dejstva uranijuma". "Praćena grupa" ustvari su ljudi koji su bili u neposrednom kontaktu sa kontaminiranim područjem. Ali, šta je sa ostalima?
Eržika Antić, vršilac dužnosti direktora vranjskog Zavoda za zaštitu zdravlja kaže da je i broj novootkrivenih bolesnika od neke vrste kancera ovde u stalnom porastu. Prosek novoregistrovanih slučajeva obolevanja od nekog oblika maligniteta je 397 ljudi godišnje, a iz godine u godinu se duplira! Ukupan broj obolelih od karcinoma u 1998. godini bio je 2.700 ljudi, u ratnoj 1.999. bilo ih je već 3.214, u 2000. godini ovaj broj popeo se na 3.345 obolelih, da bi 2001. godine dostigao cifru od 3.618 lica obolelih od neke vrste maligniteta.
- Pretpostavlja se da je ovaj približno dvostruki porast pokazatelja vezanih za malignitet nastao kao rezultat poboljšanog kvaliteta dijagnostike, jer sada imamo i ultra zvuk, i skenere i možemo ciljano da dijagnosticiramo bolest. Takođe, može se reći da je ažurirano prikupljanje podataka sa potvrda o uzroku smrti - ocenjuje dr Antić.
U najvećem porastu je, kako ovde saznajemo, malignitet kože, koji se najčešće javlja kod seljaka i ljudi koji su dugo izloženi suncu, a razlog su ozonske rupe. Naročito zabrinjava porast maligniteta pluća i digestivnog trakta, koji se obično kasno detektuju, jer su asimptomatski. U porastu su i "ženski" maligniteti, karcinomi dojke i genitalnih organa. Ipak, ono što najviše onespokojava je činjenica da je, praktično, prevencija jedini način izbegavanja teških obolenja.
- Bolesne osobe su motivisane za lečenje i očuvanje zdravlja, dok zdravi ljudi nisu. Računaju, pa nama ništa nije - kaže Antićeva.

LOKALIZACIJE
Maligne tumore ili rak čini grupa od oko 200 bolesti. Stručnjaci se uglavnom slažu da se tumor može definisati kao "nenormalna masa čiji je rast nekoordinisan i nadmašuje normalna tkiva, a ostaje u takvom stepenu i posle prestanka stimulansa koji su je izazvali". Prema procenama eksperata, u narednih 25 godina od raka će oboleti 300, a umreće oko 200 miliona ljudi, dvotrećinski iz zemalja u razvoju. Na teritoriji Srbije malignitet je u poslednjih 15 godina u stalnom porastu. Vranje, kažu, za sada ne iskače iz srpskog proseka. Kod ovdašnjih žena, najčešće se javljaju tumori ženskih polnih organa, zatim tumori kože, pa kanceri dojke i organa za varenje. Ove "vodeće lokalizacije", kako ih naziva doktorka Antić, u svim uzrocima smrti od maligniteta kod žena učestvovali su sa 81,75 odsto u 2001. godini, da bi i taj broj porastao u 2002. godini na 89, 05 odsto.
- Razlike u zastupljenosti pojedinih lokalizacija u ukupnom broju umrlih od malignih tumora uslovljene su pre svega porastom učešća pigmentnih i drugih zloćudnih tumora kože, pa tek onda malignih tumora dojke i ženskih polnih organa - tvrdi naša sagovornica.
Kod muškaraca, slično kao i kod žena, najčešće se javljaju, kažu statistike, zloćudni tumori organa za disanje i organa grudne duplje, tumori kože, kao i organa za varenje. Učešće ovih vrsta kancera u ukupnoj smrtnosti od maligniteta kod muškaraca je iznosilo 74,83 odsto u 2001. godini, da bi se ta cifra povećala na 76,33 prošle godine.
- Još 1989. godine na nivou zemlje usvojen je program onkološke zdravstvene zaštite, koji se iz objektivnih razloga sprovodio samo delimično. Neophodno je, u ovom trenutku, da bi se smanjilo obolevanje i umiranje od malignih bolesti, oformiti efikasne mehanizme za kontrolu faktora rizika. Za sve malignitete veliki je broj zajedničkih faktora rizika, i za njihovu kontrolu neophodna je multiprofesionalna saradnja - kaže Eržika Antić.
Ocenjujući dosadašnji rad na prevenciji maligniteta kao nedovoljan, naša sagovornica nabraja mnogo razloga takvih rezultata, pre svega kampanjski rad, nekvalitetne izvorne podatke, nedostatak epidemioloških istraživanja, nedostatak kadrova... Doktorka Antić izbegava da i osiromašeni uranijum sa Pržara uvrsti u one najstrašnije faktore rizika za pojavu i širenje kancera. No, podaci koje ona iznosi po sebi su zabrinjavajući, i opominju da je poslednji čas da se učini ono što je odavno bilo neophodno - potpuna i bezuslovna dekontaminacija Plačkovice. Konstantnost rasta broja obolelih i umrlih od nekog maligniteta nadležne obavezuje na delovanje. Za sada, sve je u planovima, a uranijum u zemlju prodire po metar godišnje. Od bombardovanja je prošlo oko četiri godine. Koliko će se još čekati?

http://www.vranjske.co.yu/

Saša Stojković

Reply via email to