BIVŠI JUGOSLOVENSKI KONZUL U BAGDADU I AMBASADOR U TEL AVIVU
MIRKO STEFANOVIĆ
Irački rat bi
pretemeljio Bliski istok
Često se otvara
pitanje razloga koji su doveli SAD na sadašnju poziciju. Spominje se nafta kao
povod za eventualni rat, ali se meni čini realnijom teza o pokušaju da se
«dovrši» ono što je započeto sukobom u Kuvajtu 1991. godine. Ukoliko do rata
dođe, Bliski istok će biti promenjen zauvek. Mislim da se pravi razlog i nalazi
baš u preuređenju sadašnjih odnosa u tom regionu - objašnjava Stefanović , koji
jedo pred sam početak Zalivskog rata 1991. bio jugoslovenski
diplomata u Iraku i učestvovao u evakuaciji naših građana
Savezna vlada
je u četvrtak donela odluku o privremenom prestanku rada Ambasade Srbije i Crne
Gore u Bagdadu zbog sve izvesnijeg rata u Iraku. Gotovo identična situacija
zadesila je i našeg sagovornika Mirka Stefanovića, koji je u danima pre početka
prvog rata protiv Iraka bio konzul u našoj amabasadi u Bagdadu. Stefanović je
dugi niz godina na diplomatskim poslovima proveo i u Izraelu, bio je otpravnik
poslova a potom i ambasador SRJ u Tel Avivu. Uz činjenicu da je znalac
bliskoistočnih političkih prilika, on je i svedok burne istorije tog regiona, na
kom se ukrštaju moćne putanje političkih sila.
- Od 1986. do 1991. godine sam
u Bagdadu, kao konzul u našoj ambasadi vodio računa o interesima i zaštiti
jugoslovenskih građana, imovine i firmi koje su bile angažovane na raznim
projektima širom te zemlje. U Iraku je radilo više od 100 jugoslovenskih firmi
sa oko 8000 radnika - kaže za nedeljni "Dnevnik" Mirko Stefanović. Kada je došlo
do Zalivskog rata jugoslovenske firme su napustile Irak.
Kakva je
atmosfera bila u Bagdadu pred sam rat?
- I naša ambasada je, kao i
ceo diplomatski kor, počela da se priprema za ratnu situaciju, jer je bilo sve
izvesnije da će 15. januar 1991. godine, koji je Iraku postavljen kao rok da se
povuče iz Kuvajta, biti dan kada će početi bombardovanje. Tokom januara 1991.
godine, u Bagdadu je već bilo vidljivo da se ambasade spremaju za evakuaciju.
Ako bi se popeli na bilo koju višu građevinu sa koje se vidi panorama grada,
bilo je primetno da se u dvorištima ambasada vidi dim - paljena dokumentacija. I
naša ambasada je imala instrukcije da pošalje kući sve članove porodica
zaposlenih i jedan broj radnika do 15. januara.
U Irak je 12. januara 1991.
godine došao tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Perez de Kueljar sa
poslednjim pozivom Sadamu Huseinu da povuče svoje trupe iz Kuvajta. Tog dana
popodne, Kueljar je napustio Bagdad i diplomatskom kolonijom se vrlo brzo
proširila vest da generalni sekretar nije ubedio iračkog predsednika da povuče
vojsku iz Kuvajta. To je bio znak da treba da završimo pakovanje i da sledećeg
dana napustimo Irak. Avionskog prevoza više nije bilo i ja sam sa suprugom i
članovima turske ambasade automobilom preko iračkog Kurdistana prešao u Tursku,
13. januara uveče. Sećam se da je irački vojnik, koji mi je pregledao pasoš na
samom mostu, sa zabrinutošću pogledom pratio američki avion koji je leteo duž
granice. Već narednog jutra je most na Eufratu, preko kojeg smo prešli samo par
sati ranije, bio zatvoren. Posle vožnje od 3500 kilometara, 16. januara oko
ponoći sam stigao u Novi Sad a oko 2 sata ujutru, 17. januara sam na CNN-u
gledao direktan prenos bombardovanja Bagdada, što je za mene bio veliki šok,
iako sam znao da će se dogoditi - seća se Mirko Stefanović .
Irak je jedina zemlja u svetu koju geopolitičari upoređuju sa
Jugoslavijom: tvrdi se da je spoj nespojivih nacionalnih i verskih elemenata a
ima neraščišćene odnose sa susedima i zemljama u regionu?
- Irak je
zemlja koja se nalazi u okruženju država sa kojima je u prošlosti bila u sukobu
ili je ratovala. Sa Iranom je bila osam godina u ratu i teško je očekivati da će
se režim kao što je Sadamov potpuno razoružati. Ne želi i ne sme da se na taj
način izloži nekoj agresiji drugog tipa u budućnosti, ili napadu koji bi
praktično bio i kraj nezavisnosti. Gledano iz ugla politike SAD odnosno Zapada,
pa i Saveta bezbednosti UN, postoji Rezolucija 1441, koja traži od Iraka da se
potpuno razoruža i da sredstva za masovno uništenje uništi. Dužan je da
onemogući i proizvodnju bilo kakvog biološkog ili hemijskog oružja. Situacija u
Iraku praktično zavisi od mogućnosti da inspektori Ujedinjenih nacija nastave sa
radom i to bi dalo šansu da ne dođe do rata. Bojim se da je linija do koje se
moglo razgovarati o izlasku iz krize na miran način već pređena .
U tom delu sveta postoji više istina. Zavisno od
ugla posmatranja teroristi se predstavljaju kao borci za oslobođenje i obratno
borci za oslobođenje se optužuju za terorizam?
- Da, to je pitanje
prava i pravednosti. Tokom 14 godina mog boravka na Bliskom Istoku, kao konzul u
Iraku i pet godina kao otpravnik poslova i ambasador naše zemlje u Izraelu od
1992. do 2001. godine, shvatio sam da se tamošnje političke prilike moraju
posmatrati vrlo pragmatično, odnosno da se mora uvažavati realnost, a ne toliko
pitanje pravednosti. U ovom trenutku veoma pesimistički gledam na mogućnost
Iraka da izbegne sukob.
|
Hiljadu kilometara kroz pustinju - Nakon iračke invazije na Kuvajt, primarni zadatak
jugoslovenske ambasade bio je da započne evakuaciju naših radnika sa ovih
prostora, bez panike, u manjim grupama i da ih bezbedno vrati u
zemlju. |
Razna
istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se protiv rata izjašnjava i većina
stanovništva zemalja čiji režimi podržavaju politiku Vašingtona?
-
Jasno je da se javno mnjenje u svim tim zemljama izjašnjava protiv rata. U
Turskoj se računa da je više od 90 odsto stanovništva protiv rata, dok se turska
vlada, koja ima obaveze prema Americi sprema za rat. Politika Amerike usmerena
na sukob u Iraku, stvara velike probleme u tim zemljama i nema sumnje da će na
kraju svi stati uz SAD. Svi su svesni da će režimi u tim zemaljama regiona
morati na kraju da plate cenu i na unutrašnjem planu, nepoznanica je jedino
kolika će ona biti. Kod Turske je to pre svega problem Kurdistana, jer rat u
Iraku ne pruža garancije da će teritorija Iraka ostati jedinstvena. Rat otvara
razne mogućnosti da u tom ratnom haosu dođu do određenih pozicija neke snage
koje bi za Tursku bile krajnje negativne. Svako izdvajanje Kurda iz Iraka,
otvara i pitanje kurdskog stanovništva u Turskoj . To bi se isto dogodilo u
Iranu, gde takođe živi značajan broj Kurda. NJih ukupno ima preko 20 miliona i
oni su jedini narod koji nema svoju državu u širem regionu.
Rat u Iraku je
faktor nestabilnosti, ne samo za Tursku već i za Iran, pa čak i za Siriju, koja
je posle dugog niza godina vrlo loših odnosa otvorila dijalog između režima u
Damasku i Bagdadu. Vlasti država u Zalivu, od Kuvajta do Saudijske Arabije, su
svesne da i u njihovim zemljama može doći do jačanja nezadovoljstva najširih
slojeva građana posebno raznih islamskih radikalnih grupa. Može doći do
grupisanja snaga koje bi bile usmerene protiv vlada koje su uspostavile saradnju
sa Amerikom u tom ratu. To se odnosi i na Egipat, pa čak i na
Palestince.
U štampi su se ovih dana pojavila nagađanja da SAD i Iran
vode tajne pregovore o tome da Teheran ostane neutralan?
- Iran mora
da traži poziciju koja bi bila jednako udaljena od svih učesnika krize. Potreban
je SAD, zbog mogućih komplikacija koje bi tokom rata mogle da nastupe, a još
više Iraku, koji mora da traži saveznike bez obzira na prošlost. Praktično niko
u ovom trenutku na Bliskom istoku (sa izuzetkom Izraela) otvoreno ne podržava
američki rat sa Sadamom Huseinom.
Često se otvara pitanje strateških razloga
koji su doveli SAD na sadašnju poziciju. Spominje se nafta kao pravi povod za
eventualni sukob ali se meni čini realnijom teza o pokušaju da se «dovrši» ono
što je započeto sukobom u Kuvajtu 1991. godine. Amerika je, relativno uspešnom
kampanjom u Avganistanu, stvorila potreban prostor za još jednu takvu
intervenciju, bez obzira na sadašnje ozbiljne otpore u svetu. Ukoliko do rata
dođe, Bliski istok će biti promenjen zauvek i sigurno je da će svaka njegova
zemlja osećati određene posledice. Zbog toga mislim da se pravi razlog i nalazi
baš u preuređenju odnosa koji vladaju u ovom regionu, i to na osnovama jednog
novog bezbednosnog koncepta koji tek treba da bude izgrađen.
Kao motiv za rat navodi se i namera da se uklanjanjem Sadama ceo
taj prostor preuredi zbog trajnog rešenja palestinsko- izraelskog
sukoba?
- Ukoliko rata bude i Amerika eliminiše Irak kao
potencijalnog neprijatelja Izraela, SAD bi, posle promena u Bagdadu, stvorile
obaveze prema arapskim zemljama da intenziviraju i pregovore između Izraela i
Palestinaca. To je moguće učiniti jedino pritiskom na obe pregovaračke strane.
Tako je kod palestinskog rukovodstva sada primetno iščekivanje onoga što će se
dogoditi na toj teritoriji posle rata u Iraku. Ima mišljenja da će Palestinci
biti u mnogo povoljnijem položaju nakon rata, nego u ovom trenutku i stičem
utisak da u tome ima dosta istine.
Mirjana Živić
Petar Tomić
