Prema drzavi i
kupci
Pobunjeni kragujevacki radnici, okupljeni u Radnickom otporu, zatrazili su da se "spreci prodaja Zastave Malkolmu Briklinu na rok od 15 dana", odnosno dok u Kragujevac ne dodje direktor kanadske finansijske korporacije YUCAM Stevan Pokrajac i ne predstavi svoju ponudu za Zastavu. Ovdasnji trudbenici su se onomad dzaba "arcili", trazeci da se "spreci prodaja...". Zastava, naime, gotovo sigurno nece biti prodata Malkolmu Briklinu u narednih 15 dana, a da li ce vlasnik Njukarka da je kupi do 31. marta ove godine, do kada je to, inace, predvidjeno lane obznanjenim predugovorom izmedju Zastave i americke kompanije - ostaje da se vidi.
Objektivna nepoznanica oko ove prodaje kontroverznom americkom biznismenu ponajvise je izraz visemesecnih strahovanja vezanih za (ne)mogucnost vlasnika Njukarka da od banaka u SAD obezbedi finansijsku podrsku (citaj 175 miliona dolara) za svoj poslovni projekat u Zastavi. Predstavljajuci prekjuce u Beogradu javnosti projekciju razvoja buduce zajednicke kompanije (Zastava Motors Works), mister Briklin je i sam to priznao. Izrazio je, medjutim, optimizam da ce na osnovu analize tehnicko-tehnolosko-proizvodno-poslovno-finansijskih i drugih potencijala Zastavine Fabrike automobila i projekcije razvoja ZMW uspeti da nadje finansijske partnere, te da ce "sve teci prema preciziranom dogovoru".
Nevolja sa optimizmom g. Briklina, koga deo ovdasnje javnosti dosta dobro zna jos iz onog cuvenog Zastavinog posla stoleca (sredinom osamdesetih proslog veka) nalazi se u cinjenici da iza njega u Americi i Kanadi stoje dva-tri teza bankrota i nekoliko finansijskih skandala, sto mu u americkim finansijskim krugovima sigurno nije ponajbolja preporuka. No, taj isti g. Briklin je, s druge strane, u "snimanje" situacije u Zastavi i izradu projekata glede razvoja buduce zajednicke kompanije vec ulozio nekoliko miliona dolara sto, opet, svedoci da nije u potpunosti izgubio kredibilitet u poslovnim i finansijskim krugovima u SAD.
Ali, poslednjih nedelja sve ucestalije i glasnije javlja se i kanadski biznismen srpskog porekla Stevan Pokrajac, cija finansijska korporacija YUCAN nudi vise para i bolje uslove od Njukarka. Prema najnovijim informacijama iz americko-kanadskih poslovnih krugova, medjutim, i gospodin Pokrajac je poprilicno kontroverzan biznismen, cijeg imena i naziva kompanije primerice, nema u telefonskim imenicima Toronta.
U cemu je nevolja, odnosno zasto za kragujevacku Zastavu nisu zainteresovani i oni biznismeni i svetske kompanije koje uz svoj naziv nemaju i onaj atribut - "kontroverzni". Bolji poznavaoci domace politicko-privredne situacije bi, ne bez osnova, rekli da je s ovim u vezi glavni problem drzava, odnosno stanje u njoj, a ne sama Zastava. Uz sve manjkavosti i nedace koje su je pratile u minuloj deceniji, Zastavina Fabrika automobila je i dalje solidna firma, radjena po uzoru na italijanski Fijat, i u kojoj bi, uz ne bas preterana ulaganja, moglo godisnje da se proizvodi i do nekoliko stotina hiljada automobila. Nevolja je, medjutim, sto je Srbija (i sa Crnom Gorom i bez nje) i dalje drzava bez granica, valjanih institucija, dobrog pravosudnog sistema, solidnih zakona, nekorumpirane drzavne birokratije.
U takvu drzavu iz sveta najpre dolaze oni koji nemaju mnogo sta da izgube, te se i ne klone rizika kojih se pribojavaju investitori i kompanije od ugleda.
Dakle, kakva drzava, takvi i kupci (Zastave).
Pobunjeni kragujevacki radnici, okupljeni u Radnickom otporu, zatrazili su da se "spreci prodaja Zastave Malkolmu Briklinu na rok od 15 dana", odnosno dok u Kragujevac ne dodje direktor kanadske finansijske korporacije YUCAM Stevan Pokrajac i ne predstavi svoju ponudu za Zastavu. Ovdasnji trudbenici su se onomad dzaba "arcili", trazeci da se "spreci prodaja...". Zastava, naime, gotovo sigurno nece biti prodata Malkolmu Briklinu u narednih 15 dana, a da li ce vlasnik Njukarka da je kupi do 31. marta ove godine, do kada je to, inace, predvidjeno lane obznanjenim predugovorom izmedju Zastave i americke kompanije - ostaje da se vidi.
Objektivna nepoznanica oko ove prodaje kontroverznom americkom biznismenu ponajvise je izraz visemesecnih strahovanja vezanih za (ne)mogucnost vlasnika Njukarka da od banaka u SAD obezbedi finansijsku podrsku (citaj 175 miliona dolara) za svoj poslovni projekat u Zastavi. Predstavljajuci prekjuce u Beogradu javnosti projekciju razvoja buduce zajednicke kompanije (Zastava Motors Works), mister Briklin je i sam to priznao. Izrazio je, medjutim, optimizam da ce na osnovu analize tehnicko-tehnolosko-proizvodno-poslovno-finansijskih i drugih potencijala Zastavine Fabrike automobila i projekcije razvoja ZMW uspeti da nadje finansijske partnere, te da ce "sve teci prema preciziranom dogovoru".
Nevolja sa optimizmom g. Briklina, koga deo ovdasnje javnosti dosta dobro zna jos iz onog cuvenog Zastavinog posla stoleca (sredinom osamdesetih proslog veka) nalazi se u cinjenici da iza njega u Americi i Kanadi stoje dva-tri teza bankrota i nekoliko finansijskih skandala, sto mu u americkim finansijskim krugovima sigurno nije ponajbolja preporuka. No, taj isti g. Briklin je, s druge strane, u "snimanje" situacije u Zastavi i izradu projekata glede razvoja buduce zajednicke kompanije vec ulozio nekoliko miliona dolara sto, opet, svedoci da nije u potpunosti izgubio kredibilitet u poslovnim i finansijskim krugovima u SAD.
Ali, poslednjih nedelja sve ucestalije i glasnije javlja se i kanadski biznismen srpskog porekla Stevan Pokrajac, cija finansijska korporacija YUCAN nudi vise para i bolje uslove od Njukarka. Prema najnovijim informacijama iz americko-kanadskih poslovnih krugova, medjutim, i gospodin Pokrajac je poprilicno kontroverzan biznismen, cijeg imena i naziva kompanije primerice, nema u telefonskim imenicima Toronta.
U cemu je nevolja, odnosno zasto za kragujevacku Zastavu nisu zainteresovani i oni biznismeni i svetske kompanije koje uz svoj naziv nemaju i onaj atribut - "kontroverzni". Bolji poznavaoci domace politicko-privredne situacije bi, ne bez osnova, rekli da je s ovim u vezi glavni problem drzava, odnosno stanje u njoj, a ne sama Zastava. Uz sve manjkavosti i nedace koje su je pratile u minuloj deceniji, Zastavina Fabrika automobila je i dalje solidna firma, radjena po uzoru na italijanski Fijat, i u kojoj bi, uz ne bas preterana ulaganja, moglo godisnje da se proizvodi i do nekoliko stotina hiljada automobila. Nevolja je, medjutim, sto je Srbija (i sa Crnom Gorom i bez nje) i dalje drzava bez granica, valjanih institucija, dobrog pravosudnog sistema, solidnih zakona, nekorumpirane drzavne birokratije.
U takvu drzavu iz sveta najpre dolaze oni koji nemaju mnogo sta da izgube, te se i ne klone rizika kojih se pribojavaju investitori i kompanije od ugleda.
Dakle, kakva drzava, takvi i kupci (Zastave).
