SAD U DILEMI: ILI OUN, ILI IRAK 25.2.2003.
13:33
SJEDINJENE AMERICKE DRZAVE U DILEMI: ILI OUN, ILI IRAK Vladimir SIMONOV,
politicki komentator RIA "Novosti") (Moskva, RIA "Novosti"- specijalno
za SRNU)
Ukoliko Savet bezbednosti OUN ne podrzi nacrt nove rezolucije o Iraku,
koji su Sjedinjene Americke Drzave, Velika Britanija i Sapanija podnele
u ponedeljak, bice to gore po Savet bezbednosti. Pitanje nije u tome
hoce li, ili nece biti rata sa Irakom. Rata ce u svakom slucaju biti.
Pitanje je u tome hoce li clanovi Saveta bezbednosti "razoriti
legitimitet tog medjunarodnog organa" time sto nece pratiti Sjedinjene
Americke Drzave. Takav je centralni argument, kojim danas operise
administracija Sjedinjenih Drzava. Svoj skladniji izraz on je nasao u
sledecoj izjavi Kondolize Rajs: "Mi nameravamo pokusati ubediti ljude da
njihova odgovornost kao clanova Saveta bezbednosti cini neophodnim takvo
glasanje, koje ce povecati ulogu Saveta u medjunarodnoj politici".
Drugim recima, izmedju pridruzivanja poziciji Vasingtona o Iraku i
stepena uticaja Saveta bezbednosti na svetsku politiku stavlja se jasan
znak jednakosti. Doduse, to je samo ono sto se javno kaze. A tu se
podrazumeva kudikamo jos stosta: ne svrstavajuci se u vrstu iza SAD
jeretici iz Saveta bezbednosti kao da se "uclanjuju" u krezube i
pokazuju nekorisnost tog organa, maltene staracku onemocalost celokupne
OUN. Americka sujeta sile u tom argumentu dostize svoj kressendo.
Opozicija ratu sa Irakom od strane Rusije, Francuske, Nemacke i Kine,
odbacivanje vojne varijante od strane Pokreta nesvrstanih koji okuplja
celokupni svet u razvoju, 10-milionske antiratne demonstracije u
sezdesetak gradova sveta - sve to nije dovoljno da bi se na vasingtonske
mozgove navukla makar i skramica obrazolozene sumnje. A upravo: ne
guraju li Sjedinjene Americke Drzave same sebe u izolaciju od OUN kada
se staraju da Saavet bezbednosti stave pod gusenice rata sa Irakom?
Prevladjujuca raspolozenja s tim u vezi lepo je izrazio Nikolas Sarkozi,
ministar unutrasnjih poslova Francuske: "Ne moze postojati supersila
koja upravlja medjunarodnmim poslovima". Sudnji dan Iraka nastace, po
sdvoj prilici, 10. marta. Kako se ocekuje, tog prolecnog ponedeljka SAD
i Velika Britanija zamolice Savet bezbednosti da glasaju za nacrt nove
rezolucije. Da bi privukle kolebljivce, tekst nacrta je "ogoljen do
kosti". Celokupnni preteci smisao sveden je na jednu frazu: "Irak je
propustio poslednju mogucnost koja mu je data rezolucijom 1441." Na taj
nacin, sumnjicavim clanovima Saveta bezbednosti stavlja se do znanja da
ce se legitimitet eventualnih vojnih dejstava SAD i Velike Britanije
protiv Iraka oslanjati na prethodnu rezoluciju 1441., koja je
svojevremeno usvojena jednoglasno. Ovog puta ne treba ocekivati takvu
jednoglasnost. Americko-englesko-spanskom nacrtu "suprostavice" se
memorandum Rusije, Francuske i Nemacke, koji odbacuje neophodnost bilo
kakve nove rezolucije i koji predlaze da se poostre inspekcije, da se
njima postave jasni zadaci i "kalendar" njihove realizacije. Savet
bezbednosti postaje bojno polje polarnih aspekata. Pa ipak, prognoze u
koje se uzda Vasington, svode se na odnos glasova 9 : 2 u korist nove
rezolucije, uz 4 uzdrzana glasa. Doslednost delovanja SAD, shematicki
govoreci, je ovakva: najpre nagovoriti Pariz da ne upotrebi veto i da se
uzdrzi. U tom slucaju povecava se verovatnoca da Rusija i Kina mogu
ponoviti korak Francuske, smatraju u americkoj administraciji. Bugarska
ce praviti drustvo trima koautorima rezolucije. Sa Nemackom, koja je
veoma kategoricna, i Sirijom koja neguje arapski nacionalizam,
najverovatnije se nista nece moci napraviti - one ce ostati na tvrdim
pozicijama "protiv". Od Pakistana se takodje ocekuje ili "protiv", ili u
najboljem slucaju neutralnost. Ali glasovi preostalih 5 nestalnih
clanica Saveta bezbednosti mogli bi se pridobiti tako sto bi se tim
zemljama obecala finansijska pomoc ili bi im se jednostavno pripretilo.
"Americke diplomate nam predskazuju neprijatnosti ako ne dobiju podrsku,
- priznao je predstavnik jedne od pet zemalja reporteru americkog
"Vasington posta". - Oni nam stavljaju do znanja da ce to SAD oceniti
kao neprijateljski akt". Boreci se za tako nereprezentativnu, umnogome,
falsifikovanu vecinu u Savetu bezbednosti, Sjedinjene Drzave rizikuju da
budu otudjene od vecine svetske zajednice. Taj isti "Vasington post"
saopstava o bujici panicnih telegrama koji stizu u drzavni department od
americkih ambasada. "Mnogi ljudi u inostranstvu su sve vise skloni da
misle, da predsednik Buss predstavlja vecu opasnost po globalni mir od
irackog predsednika Sazdama Huseina", - tako list formulise glavnu misao
diplomatskih depesa. Iz takvih poruka svakako sledi mracno pitanje: ne
vodi li americka ratobornost prema Iraku ka tome, da je svetska
zajednica prinudjena da OUN tretira kao polugu za zadrzavanje SAD, koje
pokusavaju da samostalo resavaju sudbinu svetskih problema, pa cak i
svetskih lidera? - 0 - Moskva, 25. februara 2003. RIA "Novosti"
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
