Title: Message
 
 

26. 2. 2003. Broj 357
 
 
Sta se zaista dogodilo premijeru Zoranu Djindjicu?
NT rekonstruiSe dogadjaj koji je javnost
Vozilo koje je izazvalo incident do prosle nedelje bilo u selu pored Svilajnca. Slobodan Trailovic priznaje:
Ja sam prodao kamionet oko
kojeg se digla tolika guzva

Premijer tvrdi da nije atentat, novine pisu da jeste, a policija daje neodredjena saopstenja. Nije jos ni detaljno opisala incident koji se u petak, 21. februara, dogodio kod novobeogradske hale Limes.
Kao da nadlezni mnogo ne brinu o javnosti, koja, valjda, ima pravo da sazna sta se zaista dogadjalo sa premijerom. NT je pokusao da rekonstruise citav dogadjaj, prema izjavama ljudi koji su ovako ili onako u sve bili ukljuceni. Naravno, nismo mogli da proveravamo istinitost njihovih reci.
Nedelja, 16. februar
Slobodan Trailovic (38), gastarbajter iz sela Kusiljeva, zaputio se u obliznji Svilajnac da proda svoj kamionet „mercedes 203 dizel", koji je dovezao iz Austrije. Tvrdi da je dugo cekao na kupca:
- Dosao sam na pijac oko 8 ujutro, zacepio cenu od 5.000 evra, ali niko da se zainteresuje. Snizim na 4.000, pa ni to nije islo. Taman sam, oko pola tri, hteo da odustanem i da se vratim kuci, kada mi pridje cudan tip, sa nekakvom plavom beretkom na cupavoj glavi. Imao je duzu kosu, brkove i mladez na levom obrazu. Nije bio iz naseg kraja, drugacije je pricao. Pitao me je, otvoreno, koliko para trazim, a onda poceo da se cenjka. Puko mi film, pa smo se nasli na 2.000 evra. Odmah smo na pijaci napravili i zakljucili ugovor, sve potpisali, pokazali licne karte. Sve po propisu. Proverio sam i novcanice, nisu bile falsifikovane...
Petak, 21. februar
Dejan Milenkovic Bagzi (33), iz Zemuna, preuzima od coveka iz Ecke, u ranim jutarnjim satima, na parkingu u blizini autopijace u Bubanj Potoku, kamionet „mercedes", koji je, kako tvrdi njegov advokat Miodrag Gligorijevic, kupio 16. februara. I krece ka Zemunu.
Premijer DJindjic u to vreme obavlja poslednje pripreme za put u Republiku Srpsku. Formira se kolona sluzbenih automobila i krece ka aerodromu Surcin. Juri brzinom od preko 150 kilometara na sat. Premijer, u blindiranoj limuzini, na zadnjem sedistu, cita novine. Na potezu izmedju Sava centra i hale Limes prekidaju ga uzvici sofera i pratioca: primetili su da kamionet iz srednje trake delimicno zalazi u najbrzu, trecu, njihovu traku. Premijer tada i sam primecuje da im je vozilo iz susedne trake veoma blizu. Voze paralelno. Prisebni vozac daje pun gas, mocna limuzina lako izmice potencijalnoj opasnosti da se nadje prikljestena izmedju kamioneta i zastitne ograde autoputa.
Dejan Milenkovic, prilikom saslusanja, ovako opisuje dogadjaj:
- Dok sam se kretao krajnjom levom trakom, u retrovizoru sam primetio automobil kako mi se priblizava velikom brzinom i kako mi ablenduje da se sklonim desno. Poceo sam da se prestrojavam u srednju traku kada sam primetio da mi drugi tamni automobil takodje ablenduje i delimicno ulazi u srednju traku. Kako nisam mogao da skrenem u srednju traku, pokusao sam da se vratim u levu, ali prvi automobil koji mi je ablendovao vec je bio u levoj traci i velikom brzinom mi se priblizavao. Kako nisam bio u mogucnosti da idem ni levom niti srednjom trakom, svoje kretanje sam nastavio duz linije koja deli levu i srednju traku, nesto vise ka srednjoj. U tom trenutku su me prestigla najverovatnije dva ili tri automobila s leve strane i kretanje sam nastavio u srednjoj traci. Posle petnaestak metara ispred mene se isprecio zatamnjeni „audi". Zaustavio sam kamion, a stao je i tamni „audi", iz kojeg su izasla dva naoruzana civila. Jedan od njih mi je rekao: „Jesi li ti lud, 'oces da ubijes premijera, da ides 100 godina na robiju!?" Odgovorio sam: „Izvinite, ali nisam hteo", posle cega su me pretresli i trazili dokumenta. Pozvali su i patrolu saobracajne policije koja je ubrzo stigla i sprovela me do policijske stanice.
Sabracajna policija nije obavljala uvidjaj, jer nije doslo do kontakta izmedju vozila.
- U policiji su mi saopstili da sam pocinio carinski prekrsaj, sacinili zapisnik, vratili dokumenta i potom me pustili, uzevsi mi kamion uz potvrdu. Krenuo sam iz stanice i otisao stotinak metara, kada mi je, posle jednog minuta, prisao policajac u uniformi i rekao: „Izvini, molim te, moras da se vratis, veliki je problem." Vratio sam se u stanicu i posle dva sata cetvorica ljudi u civilu su me preuzela, stavila u njihov BMW i sprovela u gradski SUP.
Prijava GSUP podneta je zbog oduzimanja vozila, a javni tuzilac Drugog opstinskog javnog tuzilastva podigao je zahtev za preduzimanje istraznih radnji zbog falsifikovanja isprava, za koje je predvidjen „skraceni" postupak pred Opstinskim sudom.
I prodavac kamioneta Slobodan Trailovic nasao se u policiji. U rano popodne 21. februara, ispred njegove kuce u selu zaustavila se policijska patrola SUP Svilajnac:
- Naredili su mi da odmah podjem s njima. Bili su grubi. „Ne pitaj nista, hoces lisice da ti stavimo", rekli su mi kad sam upitao sta cu ja u policiji. Nisam znao o cemu se radi. A onda sam cuo od njih: „Budi srecan sto je DJindjic ziv, inace..." Nista nisam shvatao. U policiji sam dao izjavu gde mi je kamion, odnosno kome sam ga prodao. I onda su dosli po mene Beogradjani, u „beemvejcima", pa sam stigao u beogradsku policiju, u Ulicu 29. novembar. Nisu bili grubi kao oni nasi, ali sam se zamorio. Satima sam gledao neke fotografije, opisivao im kako je kupac izgledao, da bi napravili fotorobot. Zatim su me odveli u neku sobu, gde sam kroz tamno staklo posmatrao ljude - ukupno 25 muskaraca. Rekli su mi da bi medju njima trebalo da bude i moj kupac. Nije ga bilo. Vise puta su me pitali da li sam u to siguran. „Vala jesam", odgovarao sam. Jednog od tih inspektora sam i pitao sta prica vozac mog doskorasnjeg kamiona, koga su, cuo sam kako se tamo prica, odmah uhvatili. „Cuti, ne progovara, ima advokata", dobio sam odgovor. Ne znam da li su mi medju onim ljudima koje sam gledao pokazali tog vozaca. Svejedno, i da jesu, taj nije onaj, moj kupac.
Beogradski policajci su vratili Trailovica u Svilajnac.
Milenkoviceva supruga angazuje advokata. On odlazi u GSUP. Sa Milenkovicen razgovara u Trecem odeljenju (krvni i seksualni delikti). Na zahtev advokata, Milenkovic, pred operativcima Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata, daje izjavu kako je kupio kamionet. Odredjen mu je pritvor od 48 sati.
Subota, 22. februar
Trailovica ponovo, u subotu pre podne, kupe svilajnacki cuvari zakona.
- Pet sati su me drzali. Nista novo nisam imao da im kazem. Rekli su mi da mi je bolje da cutim, jer sam prekrsio zakon, posto sam prodao vozilo sa stranim tablicama. „Pa svi to rade, ovo je gastarbajterski kraj, sto bas na mene da se slome kola!?" - rekao sam im. Proveravali su i novcanice, da nisu falsifikat. Cim su me pustili, ja pravo u kafanu, da dodjem sebi. Castio sam i koga znam i koga ne znam. Putovacu pijan za Austriju, valjda me nece zadrzati pre granice. Samo da se dokopam Beca, tesko da cu skoro natrag. Dosta mi je svega!
Nedelja, 23. februar
Tokom noci Milenkovic je priveden istraznom sudiji. Oko 4.30 pocinje saslusanje. Ostaje pri iskazu datom u policiji. Istrazni sudija odredjuje mu osam dana pritvora, a citav predmet prebacen je u Cetvrti opstinski sud u Beogradu (po principu mesne nadleznosti - Novi Beograd).
Ponedeljak, 24. februar
Odlukom istraznog sudije Cetvrtog opstinskog suda u Beogradu, Dejan Milenkovic Bagzi pusten je, u ponedeljak uvece, iz pritvora.
- Posle ovog, skracenog istraznog postupka, ukoliko se steknu nova saznanja, predmet se moze vratiti okruznim pravosudnim organima u Beogradu - kaze za NT Branislav Todic, sef Istraznog odeljenja beogradskog Okruznog suda.
Trailovic je stigao u Bec. Milenkovic u Zemun. DJindjic je trebalo da se vrati iz Bad Homburga, u Nemackoj, sa donatorske veceri za izgradnju Hrama Svetog Save. Nije se, medjutim, pojavio, iako je u programu stajalo njegovo ime, na Trecem samitu Srbije i Crne Gore, vaznom ekonomskom skupu koji se odrzavao u beogradskom Hajatu. Objasnjenje: jos je u Nemackoj.

B. Djurisic
O. Nikolic

 

Reply via email to