[www.ANTIC.org] MEDJUNARODNI SKANDAL: Nemacko-americki rat za srpski celik

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/sartid.html

 

26. 2. 2003. Broj 357

 

MEDJUNARODNI SKANDAL: NEMACKO - AMERICKI RAT ZA SRPSKI CELIK  Nemci nezadovoljni ponasanjem srpske vlade zbog dugova, odnosno prodaje smederevskog Sartida firmi U.S. Steel Kosice Nemacki ministar Klement uzasnut pismom premijera Srbije, koje je potpisao Djindjicev sef kabineta Krajem prosle godine nemacki superministar i doskorasnji predsednik vlade najrazvijenije nemacke pokrajine - Severne Rajne Vestfalije, Volfgang Klement, skakao je „do plafona" kada je mesec dana posle svog pisma premijeru Srbije Zoranu Djindjicu dobio odgovor srpske vlade. Bice to, po svemu sudeci, uvod u jedan ozbiljan medjunarodni skandal i nastavak nevesele price o smederevskom gigantu. Nemacki ministar se, najpre, obratio svom licnom prijatelju i premijeru Srbije povodom interesa grupe evropskih, a medju njima i nemackih i austrijskih zajmodavaca, u srpskom koncernu Sartid u Smederavu. Koncern Sartid duzan je oko 1,7 milijardi dolara, od cega oko 400 miliona dolara nemackim, austrijskim i drugim evropskim poveriocima. Nekoliko dana po Klementovom pismu, 25. decembra 2002, trebalo je da bude zapocet stecajani postupak u Sartidu, sto je bio i povod pisma nemackog ministra. Pozivajuci se na partnerstvo koje postoji izmedju Nemacke i Srbije, kao i ulogu koju Nemacka ima u krugu medjunarodnih privrednih subjekata u oporavku Srbije, Klement moli premijera da se Vlada Srbije zauzme u zastiti nemackih zajmodavaca, tim pre sto je u medjuvremenu doslo do promene uprave u Sartidu. Sartid je dat na sedmogodisnju upravu americkoj korporaciji U.S. Steel Kosice, koja, kako se cini, nije voljna da prizna ranije dugove srpske kompanije. Nemacki ministar je predlozio da se jos jednom razmotri uloga nemacke strane u sanacionom postupku, tako da „nemacke firme imaju u najmanju ruku iste sanse koje je Vasa vlada dala americkim investitorima". Ceo slucaj, inace, ima i medjunarodnu dimenziju, jer se oko njega pletu interesi evropskih, odnosno nemackih, i americkih kompanija. Sartid je prvobitno bio u bliskim partnerskim odnosima sa evropskim bankama i kompanijama koje su mu tokom sankcija i pomagale da radi. Poslove metalurskog giganta vodili su tadasnji direktor Dusan Matkovic i ministar u Vladi Srbije, a dugogodisnji prijatelj i partner aktuelnog srpskog premijera, Milan Beko. Kada je sve bilo spremno da upravu nad Sartidom dobije evropski konzorcijum, umesala se americka strana, tako da od celokupnog aranzmana nije bilo nista. Odgovor Djindjicevog sefa kabineta nemackom ministru privrede Vlada Srbije ne moze da utice na sudski postupak Evropski partneri, naravno, svesni su kakvu snagu i uticaj imaju Amerikanci, ali Vladi Srbije se zamera nekorektan odnos prema ranijim partnerima i nespremnost da se uvaze njihove pozicije, uloga u sanaciji koncerna i vracanje kredita. Dodatnu dimenziju ovom sporu daje i nacin komunikacije sa nemackim partnerima. Volfgang Klement je prosle godine primio premijera Srbije, a potom bio u Beogradu, gde je, u prijateljskom tonu, razgovarao sa politickim i privrednim partnerima. On je i blizak prijatelj donedavnog koordinatora Pakta za stabilnost Boda Hombaha, koji je, opet, u tako bliskim odnosima sa premijerom Srbije. U odgovoru Vlade Srbije nemackom ministru ukazuje se da Sartid ima spor pred Trgovinskim sudom u Beogradu: - Vlada Republike Srbije, kao i drugi veliki poverioci ovog preduzeca, uvidjajuci cinjenicu da je u pitanju sudski postupak na ciji ishod i tok nije moguce uticati i koji se odvija na osnovu zakonom utvrdjene procedure, ocekuje zavrsetak ovog postupka i konacno definisanje velicine duga ovog preduzeca i nacina na koji ce AD Sartid ove obaveze izmiriti. Nemacki partneri smatraju grotesknim i dodatno uvredljivim pozivanje na nepristrasno, pravedno i efikasno sudstvo i sudove u Srbiji, koje i sam premijer Srbije, pa i resorni ministar, ocenjuju u najcrnjem svetlu, dok je Evropska unija upravo sudstvu i reformama u sudstvu dala neprelaznu ocenu. Pismo je, umesto premijera DJindjica, potpisao sef njegovog kabineta Nemanja Kolesar, sto je posebno razestilo nemackog ministra. Samo nekoliko dana posle odgovora Vlade Srbije, napisanog 23. januara ove godine, pojavili su se u evropskim medijima napisi o ovom slucaju. Financial Times prenosi reci spouksmena Bank Austria Petera Trira, da se ova banka nada da ce „DJindjiceva vlada preduzeti sve korake da otkloni sve nerugularnosti u stecajnom postupku". U drugom slucaju, „Srbija ce morati da se suoci sa ozbiljnim narusavanjem njenog ugleda i imidza kod medjunarodnih investitora", upozorava Trir. Tekst slicne sadrzine pojavio se i u uticajnom nemackom dnevniku Frankfurter Algemeine Zeitung. Poznati londonski magazin Emerging Europe Monitor, u februarskom broju, analizirajuci trostruki neuspeh izbora u Srbiji, premijera oznacava kao „coveka koji je ucinio sve sto je mogao da minira predsednicke izbore", dok je predsednicki polozaj preuzela „beznacajna, iako glamurozna Natasa Micic". Americka strana, kao i evropski kreditori, sada anagazuju ambasadore svojih drzava koji intervenisu u Vladi Srbije za svoje privrednike. Tako su i ambasadori ovih drzava - SAD, Nemacke, Svajcarske i Austrije, obilazili Vladu Srbije sa namerom da uticu na zastitu interesa privrednika iz svojih zemalja. D. Berkovic   Frankfurter Algemeine Zeitung: Srbija stavlja na kocku poverenje investitora Nemacka vlada naljutila je vise medjunarodnih investitora, pise uticajni nemacki dnevnik Frankfurter Algemeine Zeitung, i nastavlja: Razlog su postupci oko nesolventne celicane Sartid, koju je srpska vlada iznenada ustupila slovackoj kcerka-firmi americkog celicnog koncerna U.S. Steel Kosice. Pri tom su najpre ostecene neke medjunarodne banke poverioci, kao i znacajni nemacki investicioni koncerni i trgovinske kuce, cija potrazivanja i otvorene racune od vise od 400 miliona dolara, overene od strane vlade, nadlezni stecajni upravnik nece da prizna. Jos 20. decembra protekle godine, ministar privrede Volfgang Klement je u jednom pismu premijeru Zoranu DJindjicu izrazio svoje cudjenje zbog takvih postupaka. Medjunarodno poverenje u predvidivost privredne politike i postovanje zakona moze trajno da bude poljuljano, pise Klement. U austrijskim privrednim krugovima kazu da, u medjuvremenu, u tom postupku ima toliko nepravilnosti, da je tesko poverovati u ciste slucajnosti. Austrijski privredni predstavnici su, povrh toga, uvereni da je premijer DJindjic bio pod snaznim americkim pritiskom. Preteceg potencijala bilo je dovoljno, jer Srbija jos uvek ceka na reprogramiranje duga od strane medjunarodnih banaka. Osim toga, Kongres po ko zna koji put preti da ce obustaviti svaku americku pomoc. Stecajni postupak nad preduzecem opterecenim dugovanjima od 1,7 milijardi dolara otvoren je pocetkom avgusta 2002, iako su nemacke firme ponudile usaglasenu inicijativu za restrukturiranje, da preduzece srednjorocno saniraju i oslobode ga dugova. Konzorcijum banaka poverilaca koji je, pod vodjstvom Bank Austria, odobrio kredit od 100 miliona dolara, saznao je za ispitivanje potrazivanja sasvim slucajno. U medjuvremenu, srpska vlada je vec pregovarala sa U.S. Steel. I o zakljucenju ugovora o menadzmentu bankarski konzorcijum saznao je najpre putem prica. Cudnim se dalje cini sto je drugi termin za proveru potrazivanja planiran za prvi dan Bozica. Sumnjiva je i odluka da se U.S. Steel koncernu garantuje menadzment na sedam godina. Time je privatizacija ili ucestvovanje nekog strateskog investitora selektivno iskljuceno. U.S. Steel ce, kaze se, moci najjeftinije da kupi preduzece. U medjuvremenu je konzorcijum banaka pokrenuo sudske postupke. Pismo nemackog ministra Volfganga Klementa srpskom premijeru Zoranu Djindjicu Nemacke firme treba da dobiju istu sansu kakvu Vasa vlada daje americkim investitorima Volfgang Klement Savezni ministar ------------ Dr Zoran DJindjic Premijer Srbije Berlin, 20.12.2002 Pismo ministra Volfganga Klementa Postovani gospodine Premijeru, dozvolite mi da Vam se danas obratim povodom jednog slucaja koji mi se cini od posebnog znacaja za nase bilateralne ekonomske odnose. Radi se o postupcima u vezi prepustanja celicane Sartid od strane Republike Srbiije slovackoj kcerka-firmi americkog celicnog koncerna, U.S. Steel, Kosice. Nemacke firme masinske industrije, kao sto su Schloeman Siemag (SMS), ili trgovinski koncern za celik Kloeckner, spadaju takodje u dugogodisnje isporucioce Sartida, kao i trgovinska kuca Ferrostal, da pomenemo samo neke od najrenomiranijih firmi. Westdeutche Landesbank eksponirano se angazovala u okviru konzorcijuma za finansiranje koji je Sartidu prvobitno na raspolaganje stavio sumu od ukupno 100 miliona USD 1997. godine. Ekonomska situacija Sartida se, kao sto je poznato, poslednjih godina tako pogorsala da je preduzece, prema proceni banaka, u medjuvremenu prezaduzeno, sa ravno 1,7 milijardi USD. Prema proceni Westdeutche Landesbank, od ovoga bi ravno 300 miliona USD moglo da otpada na otvorena potrazivanja nemackih preduzeca, koja, prema tome, posle srpske drzave, predstavljaju najznacajniju poverilacku grupu. Kako me je Westdeutche Landesbank obavestila, 09.08.2002, po nalogu Vase vlade, otvoren je stecajni postupak nad imovinom Sartida, i stecajni upravitelj treba 25.12.2002 da objavi koja od prijavljenih potrazivanja se priznaju. Nemacki savetnici kod Vas pokusali su da usaglase inicijativu za restrukturiranje nemackih firmi, s ciljem da Sartidu srednjorocno pruze ekonomski izdrzivu perspektivu, da preduzece dugorocno oslobode dugova i tako izbegnu preteci stecajni postupak. Tim naporima je, prepustanjem preduzeca slovackom U.S. Steel Kosice i skorim uvodjenjem stecajnog postupka, oduzeto tlo pod nogama. Nemacke firme, odavno angazovane kod Sartida, izlazu se sada riziku da eventualno budu podmirene konkursnom kvotom, dok ce kupcu, u svakom slucaju, biti predato, formalno, preduzece bez dugovanja. Sigurno cete razumeti, postovani gospodine Premijeru, da sa gledista Savezne vlade ovakav postupak, koji ce rezultirati nepostovanjem dugorocno izgradjivanih poslovnih odnosa nemackih firmi sa Sartidom, ne moze ostati bez uticaja na nase bilateralne ekonomske odnose. Ovim se ostavlja utisak koji je u znatnoj suprotnosti sa ulogom koju Savezna Republika Nemacka igra u krugu medjunarodne zajednice davalaca pomoci Srbiji i koji, povrh toga, ni na koji nacin ne odrazava dubok i partnerski odnos koji odavno karakterise nase bilateralne ekonomske odnose. Osim toga, bojim se da bi ovim moglo biti poljuljano poverenje medjunarodnih poslovnih partnera i investitora u kontinuitet i predvidivost ekonomske politike Vase zemlje. U svetlu toga, zeleo bih da Vas najljubaznije zamolim, postovani gospodine Premijeru, da upotrebite svoj uticaj kako bi se naslo resenje koje ce, adekvatno, u obzir uzeti interes nemackih firmi i finansijskih institucija, koje su i dalje zainteresovane za dugorocan angazman u Srbiji, gradjen na medjusobnom poverenju. S obzirom na posebno zalaganje nemackih firmi kod Sartida, bio bih Vam zahvalan ako biste jos jednom mogli da ispitate ne bi li „Partnerstvo za saniranje", ponudjeno s nemacke strane, bilo bolja alternativa u poredjenju sa konkursom. U svakom slucaju, nemackim preduzecima bi, za ulazak kod Sartida, trebalo da budu stvorene bar jednake sanse kakve je Vasa vlada ponudila americkom investitoru. S prijateljskim pozdravima Vas Volfgang Klement