|
Vojvoda na službenom putu Uz povik „Živela velika Srbija!“, Vojislav Šešelj oprostio se od radikala priznajući da ide na „duži službeni put“. Uz jedno pečeno prase, „smazani“ su i svi viđeniji predstavnici nove vlasti, a dobro se prodavao zapaljivi nacionalni folklor, Šešeljeve, Karadžićeve i Mladićeve slike Piše: Borislav Soleša
Na kolima koja hitaju duž Bulevara kralja Aleksandra (bivši Bulevar revolucije) plakat na kojem stoji „U odbranu srpstva“ i poziv na radikalski miting, u nedelju, 23. februara, na beogradskom Trgu republike. Ka centru grada kreće se kolona u kojoj se svojim transparentima predstavljaju radikali iz Šipova, Ljubovije, Sombora, Užica i mnogih drugih gradova. Jedan od učesnika mitinga je sve vreme trajanja skupa šetao svoja improvizovana vešala sa dve omče i kukama koje se koriste u svinjokolju, a da okupljeno građanstvo ne bi mnogo lomilo glavu oko toga kome je ta skalamerija namenjena napisao je „Ovo je za Đinđića, Batića i Mihajlovića“. Nedaleko od njega petorica momaka sa ličkim kapama i kićankama nose nekoliko portreta Ratka Mladića i Radovana Karadžića. „Silovaćemo Karlu del Ponte“ poručuje grupica mladića sa svog transparenta, dok neki simpatizer najpoznatijeg haškog zatvorenika visoko ističe karton na kome stoji „Smrt fašizmu - sloboda Slobi“. Na bini, improvizovanoj ispred spomenika Knezu Mihailu, načičkanom odeljenjem mlađih radikalskih barjaktara, glavnu reč i ulogu konferansijea ima Tomislav Nikolić, novi prvi čovek Srpske radikalne stranke, a po odluci Otadžbinskog kongresa te partije, koji je održan dan ranije, u subotu, 22. februara. Nikolić kaže da nema vremena za suze jer se sada „otvara front na koji odlazi Vojislav Šešelj, a nama ostavlja široki front da bijemo drugu bitku“: - A ja se samo nadam da će uskoro u našim rukama da bude sudbina i Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića. A sada ćemo krenuti ulicama Beograda da im se tresu gaće! SRS ne sme da bude ni za jedan procenat slabija, a Srbija mora da krene u odlučnu bitku protiv „dosmanlija“. A ako neko od vas u narednih mesec ili dva sretne Zorana Đinđića, neka mu kaže da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom. Po procenama starih mitingaša, na Trgu je preko 20.000, možda i 25.000 učesnika. Smeh ljudi ispred bine na Nikolićevu poruku Đinđiću i komentar „Pa da, tako je, Tomo grobaru“. Gordana Pop Lazić, iako govori o strahu koji se uvukao u nju i svojoj „bojazni za sudbinu srpskog naroda“, ohrabrila se videvši koliko je ljudi došlo na miting. Srbija je pod okupacijom i njom vlada Vilijam Montgomeri, kaže. Radikale su pozdravili sličnim govorima i Ognjen Tadić, u ime radikala iz Republike Srpske, Aleksandar Vasiljević, ispred crnogorskih radikala, i Rajko Mrđa, predstavljen kao radikal iz Republike Srpske Krajine. - Sutra u Hag odlazi najveći srpski nacionalista, dr Vojislav Šešelj. Odlazi u Hag da svoju borbu za srpske nacionalne interese kruniše najsjajnijom pobedom nad najmračnijom antisrpskom tvorevinom - Haškim tribunalom. Znali su u Haškom tribunalu da je ova optužnica protiv Šešelja lažna i odolevali su pritiscima i Hrvata i Muslimana, ali nisu odoleli pritiscima srpskih ustaša, koji su zatražili od Karle del Ponte da podigne optužnicu - nastavio je Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS. Vučić se nije smejaoZvižduci su zaparali tamnu, gotovo crnu maglu iznad trga. Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić otkrio je o čemu je sa Šešeljem razgovarao: - Pre nego što smo došli ovde, Šešelj mi je rekao „Smej se Vučiću!“, a ja sam odgovorio da ne mogu da se smejem u ovakvoj prilici. Vučić je zatim pozvao prisutne da onoga zbog koga su večeras ovde pozdrave uzdignutim rukama „da Šešelj vidi koliko nas ima“. - Nikada nas ovoliko nije bilo. Nikada se neće odreći onoga zbog čega ga gone, zbog velike Srbije. Ako je tako, neka nas sve gone u Hag. Najteže je njegovoj porodici, a mi ćemo ispunjavati njegove naloge. Idemo u šetnju beogradskim ulicama, ovo je srpski grad, ovo nije grad ustaša! - vikao je. Idem da pobedimPosle Maje Gojković temperatura se podigla, iako je veliki sat na trgu pokazivao da je već minus četiri. A onda je usledio govor, oproštajna poruka Vojislava Šešelja. - Sutra idem na malo duži službeni put - počeo je Šešelj, pokušavajući sve vreme da govori u polušaljivom tonu. - Idem da pobedim, jer sam uvek u životu želeo da pobeđujem. Tražim oproštaj od srpskog naroda što prethodno nisam oborio sa vlasti onu dosmanlijsku bagru, da vas ne ostavljam pod tiranijom, pod kriminalnom Đinđićevom vlašću. Ponovo naglašava da će „zastupati 10.000 dobrovoljaca i srpskih junaka“, a okupljena masa skandira. - Idem u Hag da vide kako izgleda četnički vojvoda. Nije mi Bog dao da poginem sa srpskim junacima na prvim borbenim linijama, ali idem tamo gde sam najspremniji i najpotkovaniji za borbu! Ne dajte Radovana Karadžića, generala Mladića, pukovnika Šljivančanina, majora Radića, ne dajte nijednog Srbina, za koje tek stižu optužnice. Pošto je obećao okupljenima da će u Hagu preneti stav srpskih radikala da „srpski narod nikada neće odustati od oslobađanja srpskog Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije, srpske Baranje, srpske Hercegovine, srpskog Kosova i srpske Metohije“, pošto je ohrabrio mitingaše da su Srbi izdržali mnoge okupacije „pa ćemo i ovu američku okupacionu upravu koju predvode Đinđić i Koštunica“, Šešelj je nastavio o Srbiji u ritama i „ološu“ koji njom vlada. Nije propustio da raspali po Đinđiću i „12 godina njegovog poslovanja s mafijom“. Nije se „izvukao“ ni Koštunica koga je častio kao „mlitavog i nesposobnog“... Pri kraju su još došli na red i nevladine organizacije i „izdajnički mediji“... - Oni meni misle da sude u Hagu, a ja ću suditi svima njima, i Amerikancima i Nato paktu i Haškom tribunalu... Danas su ovde gladni Srbi, ojađeni Srbi, ali ponosni i časni Srbi, koji spasavaju dušu Srbije... Pozivam vas u marš ponosa i trijumfa! Živela velika Srbija! - završio je Šešelj, uz glasno odobravanje okupljenih. Polako se formirala duga zmijolika kolona, nalik mnogima iz zime 1996. i 1997. ili 2000. godine, ali drugačijeg predznaka. Bilo je glasnih uzvika, ali i neke smrknutosti i tuge u pogledima. Na čelu je bio Vojislav Šešelj i barjaktari sa plavim radikalskim zastavama i jednim crnim, četničkim barjakom ispred svih. „Ustanak, ustanak!“ čuje se skandiranje jedne grupe. Druga grupa peva četničke pesme, a ženski hor kao da se inati figurama na retkim otvorenim prozorima u hladnoj februarskoj noći i viče „Srbija je naša“. Kolona ide sa Trga republike prema Bulevaru kralja Aleksandra, usput izvikujući pogrdne slogane na račun Đinđića, ali nije zaobiđen ni Žarko Korać, kao ni Svilanović. Reporteri s iskustvom sa nekadašnjih opozicionih protesta setili su se istih tih sada ruženih ljudi, kojima je egzaltirana masa klicala u oktobru 2000. Zaglušujuća buka i uvrede usledile su pred zgradama Savezne skupštine, pa Narodne skupštine i Predsedništva Srbije. Kolona se počela polako osipati na Terazijama, ali mnogi su došli tamo odakle su krenuli, pred binu na Trgu republike, gde ih je dočekala gromoglasna muzika: „Vojislave, Vojislave, srpski spasitelju“ i „Radikale, radikale Srbi mnogo vole...“ Jedan mitingaš je razdragano zaigrao, ostali su čekali neku vrstu bisa, ponovnog obraćanja Vojislava Šešelja. Pečeno prase, koje su oko 19 časova nosila dva radikala, bilo je „smazano“ tokom marša, tu i tamo mogla se videti flaša koja ide ukrug. Radikalima se pridružilo nekoliko gradskih skitnica, hromi čistač ulice je čak zaigrao hvatajući se za jednu damu u bundi. Trojka sa istančanim trgovačkim nervom u blizini bine donela je i prodavala Šešeljeve, Karadžićeve i Mladićeve slike i zapaljivi nacionalni folklor. Sve hladnija noć polako je gutala grupe ljudi koji su žurili kućama |
Title: Message
