Goran RadMan, Microsoft
Srbija će eksplodirati
"Slovenija je
trenutno naše najveće, a Hrvatska najdinamičnije tržište u regionu, ali pravi
bum očekujemo u Srbiji. Zato smo doneli odluku da rano započnemo sa
investiranjem u njoj, mada su ekonomski uslovi trenutno daleko od idelanih, a
kupovna moć mala. Uvereni smo da će te investicije biti vrlo isplative već za
3-5 godina, kada bi Srbija trebalo da preraste u najveće MS tržište u regionu",
tvrdi direktor Microsoft Adriatics
Dočekasmo i to čudo.
U Microsoftu zadovoljno trljaju ruke zbog toga što sve veći broj srpskih firmi
kroz njihove "prozore" i u njihove "ofise" ne upada više hajdučki. U Gejtsovoj
imperiji predviđaju, štaviše, pravi "big bang" u dojučerašnjem carstvu pirata,
što bi Srbiju koliko-sutra trebalo da lansira kao najveće MS tržište u regionu.
Zanimljivo, vodeći svetski proizvođač softvera ozbiljno računa i na potencijale
lokalne informatičke industrije, čiji razvoj planira i konkretno da podstakne.
"Microsoft, prirodno, u tome ima vlastiti interes, ali potencijali IT sektora su
toliki da i mnogi drugi mogu lepo profitirati", kaže za Ekonomist magazin Goran
Radman, direktor Microsofta u Adriatic regiji, koja obuhvata prostor bivše
Jugoslavije i Albaniju.
E Zadovoljni ste rezultatima kampanje za
legalizaciju softvera u Srbiji?
Goran Radman: Vrlo. Pogotovo zato što
smo kao dodatni rezultat legalizacijske kampanje dobili značajan broj korisnika
našeg softvera. Sa njima ćemo u budućnosti sarađivati u smislu upotrebe
kupljenog MS softvera za unapređenje njihovog poslovanja. Vrlo smo zadovoljni i
strukturom kupaca našeg softvera, a za sve među njima razvićemo odgovarajući
poslovni model saradnje. Odličan rezultat postignut je i u animiranju lokalnih
partnera - sada ima oko 700 takvih firmi u Srbiji, dok je, procenjujemo, ukupan
broj IT kompanija u Srbiji oko dve hiljade. Zadovoljni smo ne samo njihovim
brojem, nego i kvalitetom.
E Koliko su veliki pomaci ostvareni na
tržištu Srbije u odnosu na ostale zemlje regiona?
G. Radman: Poređenja
nije lako praviti, jer su stvari dešavale u različito vreme i u različitim
okolnostima. Slovenija je bila prva obuhvaćena našim aktivnostima - u njoj smo
otvorili ofis 1994. godine. Tamo smo odmah naišli na već prilično uređenu
sredinu, pa su se vrlo brzo mogli pokazati rezultati. Slovenija je i danas naše
najveće i najuređenije tržište u regionu - oko 45 odsto ukupnog prometa
ostvaruje se tamo.
U Hrvatskoj je MS otvorio firmu januara 1997. godine, a
godinu dana nakon toga usledila je legalizacijska kampanja, koja se odvijala u
atmosferi ekonomskog optimizma, a tržište je već bilo prilično konsolidovano.
Promet koji smo pri tome ostvarili prevazišao je naša očekivanja, ali ubrzo
potom dolazi do pogoršanja ekonomskih uslova. Hrvatska je, međutim, danas
najbrže rastuće tržište u regionu i drugo po veličini - u njoj ostvarujemo oko
30 odsto ukupnog prometa.
Očekujemo da će Hrvatska i u naredne 2-3 godine
ostati najdinamičnije tržište u regionu, ali pravi bum očekujemo u Srbiji. Zato
smo doneli odluku da rano započnemo sa investiranjem u njoj, mada su ekonomski
uslovi trenutno daleko od idelanih, a kupovna moć mala. Uvereni smo da će te
investicije biti vrlo isplative već za 3-5 godina, kada bi Srbija trebalo da
preraste u najveće MS tržište u regionu. U međuvremenu, angažovaćemo se na
stvaranju domaće informatičke, softverske industrije, jer bez nje teško da išta
dugoročno možemo uraditi. Optimisti smo u tom smislu, s obzirom na nivo znanja
ovdašnjih stručnjaka i njihovo interesovanje.
U ostalim zemljama regiona
trenutno nemamo svoja preduzeća. Inače, prilično dobre rezultate postižemo u
Makdoniji, dok se u Bosni i Hercegovini i Albaniji ne dešava mnogo
toga.
E Šta partnerstvo sa domaćim softverskim preduzećima konkretno
podrazumeva?
G. Radman: MS sebe vidi kao proizvođača "tehnologije
infrastrukture", odnosno tehnoloških alata za proizvodnju softvera - operativnih
sistema i korisničkih aplikacija. Partnere prepoznajemo među informatičarima i
IT kućama koji našu tehnologiju vide kao osnovu za vlastiti biznis, spajajući
svoje znanje sa MS tehnološkim komponentama i plasirajući tako nastalu novu
vrednost na tržištu. To, međutim, ne moraju biti samo softverske firme, već i
one koje se bave različitim uslugama, tehnološkom podrškom, pa i firme koje se
bave samo trgovinom.
Verujemo da je to vrlo potentna industrija koja može
pomoći ekonomskom preobražaju cele Srbije, rasterećujući je negativnog nasleđa
prošlosti u kojoj je dominirala "klasična" industrija. Utoliko pre što se radi o
industriji koja je globalna po svojoj prirodi, čije je tržište, dakle, svetsko
tržište, a i vrlo je mlada, što znači da su njene razvojne mogućnosti ogromne, u
čemu još nema prave konkurencije. A na vlastima počiva odgovornost za
podsticanje njenog razvoja, pogotovo zato što su već izvršena početna ulaganja -
u obrazovanje ljudi. Radi se, štaviše, o industriji kojoj nisu neophodna velika
dodatna ulaganja, već mnogo više pravno uređeno okruženje, prepoznavanje
vrednosti intelektualnog vlasništva i konkretni dokazi da se i ovde od pameti
može vrlo dobro i lepo živeti.
Osim toga, uveren sam da, dugoročno, male
zemlje i nemaju preterano mnogo boljih prirodnih resursa na koje bi se mogle
osloniti na globalnom tržištu - osim ljudi i njihove pameti. Microsoft, naravno,
u podsticanju ovih procesa ima vlastiti interes, ali potencijali IT sektora su
toliki da i mnogi drugi mogu lepo profitirati.
E A razvoj elektronske
industrije, pa makar samo na nivou "šrafciger industrije"?
G. Radman:
Osim tehnoloških znanja i upotrebljivog industrijskog iskustva, stranim
investitorima važno je i pravno, finansijsko i političko okruženje. U tom
smislu, Srbija je još uvek zemlja prilično visokog rizika. Treba, naime, uložiti
dosta napora da se smanje političke tenzije i stabilizuje ekonomija. Vlada je,
međutim, već dosta učinila u privlačenju stranih ulaganja. MS, konkretno, nije
imao nikakvih problema, osim nekih administrativnih poteškoća. Generalno,
najveći problem je nesprovođenje zakona, tako da čak i kada postoji dobra volja
izostaju rezultati. Tek kada ovi nedostaci budu uklonjeni, može se ozbiljno
razmišljati zašto strani kapital bira, recimo, Mađarsku, a ne Srbiju.
Ali,
kapital se ubrzano seli i iz zemalja poput Mađarske na Daleki Istok, gde je
radna snaga još jeftinija i konkurentija. I to je jedan od razloga zašto smatram
da šansa malih zemalja poput Srbije ne leži u klasičnoj, pa ni "sklapačkoj"
industriji. Naravno, nije nimalo lako napraviti takav zaokret, jer je,
kratkoročno, to povezano sa ogromnim problemom zbrinjavanja ljudi iz ovih
industrijskih grana i njihove prekvaliikacije, ali, dugoročno, razvoj
"industrije znanja" je neophodan.
E Kažete da će MS u Srbiji mnogo
više raditi sa svojim klijentima na njihovom organizacionom i tehnološkom
unapređenju. Šta to, konkretno, podrazumeva?
G. Radman: MS ne
proizvodi tehnologiju koja je sama sebi cilj, već sredstvo kojim je moguće
izvršiti poslovna poboljšanja. Prodaja licence za korišćenje naših proizvoda
samo je prvi, mali korak u tom pravcu. Neophodno je potom kupce naučiti kako da
ih maksimalno iskoriste i postanu organizovaniji, efikasniji i profitabilniji.
Primera radi, u Delta banci su se još pre 3-4 godine odlučili za MS tehnologiju,
što im je omogućilo da izuzetno spremni dočekaju nedavno premeštanje platnog
prometa iz ZOP u poslovne banke, koje su na vreme anticipirali i razvili
odgovarajuća tehnološka rešenja. Rezultat: velika ekspanzija banke. Svesni smo,
naravno, da ima dosta problematičnih preduzeća koja bi trebalo da se
prestrukturiraju, ali i njima pokušavamo da objasnimo da im naša rešenja mogu
pri tome poslužiti kao vrlo korisno sredstvo.
E Kako?
G. Radman:
Tako što menadžmentu tih preduzeća omogućavaju mnogo bolji uvid u vlastite
potencijale i njihovu dodatnu tehnološku podršku. Tehnologija se, štaviše, može
iskoristiti kao "pokretačka sila" u prestrukturiranju svih velikih javnih
preduzeća. Dizanje tehnološkog nivoa u kompanijama na viši nivo je i krajnji
cilj Microsofta. Nakon toga, scenu prepuštamo firmama koje nude strogo
specifične proizvode i usluge.
Pri tome, bilo bi jako dobro kada bi većinu
među njima činile domaće, a ne strane firme. Ali, takvih rešenje ovde još uvek
nema ni približno u dovoljnom broju, tržitšte nije uređeno, zbog čega je i
demotivisanost velika - niko ne želi da proizvodi ono što lako može biti
ukradeno, pogotovo zato što je u razvoj takvih softverskih proizvoda potrebno
godinama ulagati veliko znanje. Neophodno im je, dakle, pružiti ne samo
ohrabrenje, nego i sigurnost. U suprotnom, okrenuće se drugim poslovima ili će i
dalje masovno odlaziti u inostranstvo. A bila bi velika šteta za Srbiju da
propusti ovu razvojnu priliku.
E Da li u tom smislu ohrabruju iskustva
drugih zemalja regiona?
G. Radman: Apsolutno. Broj zaposlenih u IT
industriji dramatično je porastao u Sloveniji i Hrvatskoj, a aritmetičkom
progresijom rastao je i njihov promet: u Hrvatskoj je, na primer, protekle
godine prodato oko 130 hiljada personalnih računara, dok je u istom periodu u
Srbiji prodato oko 50-60 hiljada PC. Radi se, očigledno, o vrlo dinamičnoj
industriji, kojom se, štaviše, mogu zaobići nasleđeni problemi i otvoriti nove
razvojne šanse. To je moguće ostvariti i u Srbiji, za šta su neophodni znanje i
tehnologija. MS je spreman da učestvuje u njihovom transferu i u Srbiju, ali
neophodno je obezbediti takvo zakonsko i ekonomsko okruženje koje će ljude
podsticati da to iskoriste kao svoje poslovne šanse.
To se sada ne koristi u
dovoljnoj meri, jer veliki broj ljudi očekuje da to neko drugi umesto njih
uradi. Istina, s pravom ponekad upiru pogled u državu, ali moraju shvatiti da
otuda neće doći rešenje njihovih konkretnih problema, te da moraju živeti od
vlastitog rada.
Predrag Ursić
Američki časopis Forbs objavio je u svom najnovijem
izdanju spisak svetskih milijardera. Zbog pada vrednosti akcija, grupa
ovogodišnjih milijardera vredi 141 milijardu dolara manje nego prošle godine.
Međutim, sabrana - njihova bogatstva jednaka su bruto nacionalnom dohotku Velike
Britanije. Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i dalje je na prvom mestu sa imetkom,
koji se procenjuje 40 milijardi dolara uprkos padu vrednosti koji su zabeležile
tehnološke firme.
Stručnjak za
invesiticije Voren Bafet je na drugom mestu sa 30 milijardi dolara. Ali, ukoliko
se sabere bogatstvo članova porodice Volton, osnivača najveće svetske
maloprodajne firme "Volmart" dobija se iznos od 82 milijarde dolara. Sjedinjene
Države i dalje imaju najveći broj milijardera - 221. Po prvi put na spisku se
našla i Amerikanka afričkog porekla, poznata televizijska voditeljka Opra
Vinfri. Nemački i japanski milijarderi po broju kaskaju za američkim. Nemačka je
na drugom mestu po broju milijardera sa 43 milijarderske porodice. Japan je na
trećem mestu sa 19 milijardera. Jedan od najbogatijih Japanaca imetak je stekao
rukovodeći golf klubovima. Drugi najbogatiji Evropljanin je osnivač lanca
prodavnica za nameštaj i kućne potrepštine IKEA - Ingvar Kamprad. Posle Nemačke,
Rusija je druga evropska zemlja po broju milijardera. Ima ih 17. Bogatstvo su,
mahom, stekli u naftnoj industriji, kupujući akcije po najnižim cenama u vreme
kada je država privatizovala tu industrijsku granu. Crno zlato omogućilo je
Saudijskoj Arabiji da na Forbsovom spisku ima devet imena. Francuski i
italijanski preduzimači bogatstva su stekli zadovoljavajući modne i kupovne
želje i potrebe bogatih žena. Osnivači firmi kao što su Prada, Šanel i Armani,
zaradili su ogroman novac. Najbogatiji Irac, Džon Dorans, milijarde je stekao
proizvodeći - supu.
