| VASINGTONSKE PERSPEKTIVE | Cvijeto Job |
 |
Veliko iscekivanje u "cekaonici smrti"
Postovane citateljke i citaoci. Bog nam je svedok, nismo hteli opet o Iraku, vec: a) o nasoj licnoj odluci da vec u februaru proglasimo Djordja Rajana, guvernera Ilinoisa, za coveka godine, jer je jednim potezom pera ispraznio "cekaonicu smrti" svoje drzave pomilovavsi svih 167 osudjenih na smrt; ili, b) o "klasnom ratu" u danasnjoj Americi, za koji Bus optuzuje Demokrate kad napadaju njegovu karitativnu brigu za milijardere, a povezano sa pitanjem zasto ovde dnevno pokopavaju Karla Marksa, ako nista od onoga sto je (u)tvrdio nema veze. Ali, obe ove pregnantne teme ce morati da pricekaju, jer mora se o Iraku posto je djavo odneo salu.
Njujork Tajms je obavio veci broj razgovora sa obicnim svetom sirom Amerike. Mnogi intervjuisani bolnicari i medicinske sestre, trgovacki pomocnici, kamiondzije, policajci, izdavaci, studenti, nisu za neodlozni rat, ili rat uopste. Sadam im izgleda manja opasnost od Al Kaide, a plase se novog talasa mrznje i mobilizacije za teroristicki rat protiv SAD. Vasington Post i drugi su tako "izbusili" nedavni govor Kolina Pauela u Savetu bezbednosti, da je kredibilnost tog istupa, koji je trebalo da stubokom promeni atmosferu, uglavnom potonula. Gradska veca Los Andjelesa, Cikaga, Detroita i Filadelfije izjasnila su se protiv ovakvog rata. Ne napustajuci preovladjujucu ali i krhku podrsku Busu kao glavnokomandujucem, razne vecine u raznim anketama i dalje traze dovoljno vremena za inspektore UN i nisu za rat bez ubedljivije medjunarodne podrske.
U medjuvremenu masinerija americkih i britanskih ratnih priprema nezadrzivo napreduje, strateski kljucne Turska i Saudijska Arabija se ukljucuju - dok americki predstavnici u UN ukazuju da se vise ne radi o tome hoce li biti rata nego da li ce se clanovi Saveta bezbednosti, i SB kao takav, pridruziti, ili biti ostavljeni na slepom koloseku irelevantnosti. Sve je dodatno zaostreno novom doktrinom o pravu SAD za preventivni rat u samoodbrani od nepredvidivog terorizma. U Stejt dipartment stalno pristizu telegrami zabrinutih americkih ambasadora koji ukazuju da se Bus sve vise vidi kao veca pretnja svetskom miru od Sadama.
Sve to dosad navodno, ne brine previse administraciju koja svoju najnoviju diplomatsku akciju za jos jednu, novu rezoluciju SB, a time i produzavanje predaha za jos koju nedelju, objasnjava politickim nevoljama Blera kod kuce. Nismo mi izolovani, tvrde, sa nama su 18 evropskih zemalja, Francuska i Nemacka su izolovane, dokazuju skepticnoj javnosti. Milionske demonstracije u Evropi ostavile su dubok utisak na ovdasnju javnost. Bus je karakteristicno izjavio da se nece ravnati prema raspolozenjima demonstranata, ma koliko brojnih. Svakako, masovnost demonstracija ne potvrdjuje ipso facto ispravnost ili realisticnost njihovih stavova. Setimo se davnih "Zivot damo, Trst ne damo", i nedavnih troprstih histerija na Kosovom Polju i Uscu. Ili antinukleranih demonstracija po Zapadnoj Evropi kad je treci svetski rat sprecila uzajamna pretnja unistenjem, dok su UN imale korisnu pomocnu ulogu.
Istovremeno, demonstracije protiv alzirskog i vijetnamskog rata, i one 5. oktobra 2000. u Beogradu, bile su i masovne, i realisticne i korisne.
Bilo kako bilo, sve je teze verovati da SAD nece na kraju grunuti; malo ko veruje da ce Sadam ispuniti bas sve americke zahteve.
Jedno je nepobitno: Apsolutni, kontrolni faktor za dejstvovanje SAD ostaje 11. septembar 2001. Za Ameriku su Ujedinjene Nacije, Povelja, i pravo na samoodbranu pre toga datuma, jedna stvar (mada ni pre nisu potpuno bezale od unilateralizma), a posle njega nesto drugo. Ko god to procenjuje treba da stavi uporedo video pakla Perl Harbura i katastroficnog kolapsa njujorskih tornjeva-blizanaca. Ovo je nova, zloslutna era za Ameriku - i nista ne vrede ubedjivanja da su i drugi po svetu podneli grozote.
U stvari, odavde gledano, ni kod SAD ni kod medjunarodne opozicije Americi, se ne radi samo, ni poglavito, o Iraku. Kako SAD vide i hoce, radi se o globalnom slamanju globalno povezanog apokalipticnog trojstva: terorizma-podivljalih drzava i rezima-oruzja za masovno unistavanje, i to svim sredstvima, sopstvenom vojnom silom kad god treba. U tome je siri znacaj destrukcije Sadamovog rezima, za moguci nauk Severnoj Koreji, Iranu, i svima odakle bi Al Kaide, Hezbolasi, Islamski dzihadi, itd. mogli da ratuju protiv SAD. Bus i njegovi saradnici najavljuju benevolentnu okupaciju i demokratsku transformaciju Iraka i regiona. Ovde je to izlozeno kritici da je to utopija i da SAD nece imati daha kao sa Marsalovim planom u Zapadnoj Evropi. Za medjunarodnu opoziciju radi se o sputavanju americke apsolutne nadmoci i slobode akcije koja se smatra neumerenom i opasnom.
Prateci iz Vasingtona preko-atlantsku usijanu kontroverzu, ocigledno je da Amerika nije uverila svet da razume da njena unilateralna pesnica moze mnogo ali ne i sve, da je ratovanje u Iraku besmisleno bez mira u Palestini i da SAD ne mogu presusiti izvore terorizma bez isusivanja mocvara bede, nepravdi i ponizenja koje ga hrane. Ali ni svet nije uverio Ameriku da razume da se ne moze dalje sa ponavljanjem ovestalih formula legitimne samoodbrane, niti je meritorno odgovorio na insistentan i nezaobilazan Busov izazov, a to je: "Dok bi ja, da uverim i poslednjeg nevernog Tomu, trazio stopostotne, najopipljivije dokaze da ce nas neko tada i tada napasti - opustosice mi zemlju."
Da li ce se SAD i svet naci? Ujedinjene nacije, tj. drzave i vlade sveta vec su znale da se prilagodjavaju realnostima i da korisno deluju i mimo slova Povelje. Tako, na primer, SB moze donositi odluke i uz apstinenciju stalnih clanova; napusten je apsolutni princip (nekadasnja "sveta krava") nemesanja u unutrsnje stvari suverenih drzava; retroaktivno se prihvataju rezultati intervencija izvedenih bez prethodne saglasnosti SB. Da li ce se nesto novo i korisno iznedriditi iz iracke krize; ne bi bilo prvi put.
Da zakljucimo neprevodivom igrom reci londonskog Ekonomista: "Saddamned, perhaps, if you do; but Saddamned, also, if you dont". Ipak da pokusamo, slobodno i neadekvatno: S(tr)adam, mozda, ako grunem; ali S(tr) adam, i ako ne grunem.
(Autor je bivsi jugoslovenski ambasador, trenutno zivi u Vasingtonu)
http://www.danas.co.yu/
