SJEDINJENE AMERICKE DRZAVE PROTIV CELOG SVETA?1.3.2003.
18:33
Iz ruskog ugla SJEDINJENE AMERICKE DRZAVE PROTIV CELOG SVETA? Nikolaj
LEONOV, general-poptukovnik
(General Leonov je 33 godine radio u Prvoj glavnoj upravi (spoljni
obavestajni rad) Komiteta drzavne bezbednosti SSSR (KGB). Sedam godina
bio je na fukkciji zamenika nacelnika Komiteta. Penzionisan je 1991.
godine sa funkcije nacelnika Analiticke uprave KGB SSSR) (Moskva, RIA
"Novosti"- ponuda za NIN)
Februarske demonstracije protiv politike Vasingtona prema Iraku, odrzane
sirom sveta, primorale su zapadne lidere da se u okviru Evropske unije
okupe na savetovanju radi zauzimanja zajednickog stava o tom problemu.
Karakteristicno je da su demontsracije bile veoma snazne, a zahtevi
veoma kategoricni u onim zemljama, cije vlade su najnaklonjenije
Sjedinjenim Americkim Drzavama - Italiji, Spaniji i Engleskoj. Takvi
masovni protesti, u cijoj organziaciji su ucestvovale na desetine
politickih partija i osnovne sindikalne organizacije evropskih zemalja,
odavno nisu zabelezeni. Rezultati susreta na vrhu Evrospke unije
predstavljali su neprijatno iznenadjenje za SAD. Vasington se prakticno
po prvi put suocio sa konsolidovanim opsteevropskim protestom protiv
imperijalisticke politike Dzordza Bussa. Mada se u donetim odlukama i
dopusta, u krajnjem slucaju, primena sile radi razoruzanjha Iraka, ipak
je osnovni akcenat stavljen na traganje za politickim resenjem u
okvirima OUN i na natavljanje misije medjunarodnih inspektora u Iraku.
Ukoliko zanemarimo sve uvijene u diplomatsku oblandu izjave, moramo
priznati da stav Evropske unije protivureci kursu Vasingtona. On je
inkopatibilan kao pojmovi "mir" i "rat", ma koliko se politicari i
diplomate trudili da prikriju tu cinjenicu. Odluke Evropske unije
pokazale su rastucu ulogu tandema Francuska - Nemacka ne samo u Evropi,
nego i u svetu. Veoma je indikativan javni odjek poruke koju je
francuski predsednik Zzak Ssirak namenio rukovodiocima Poljske, Ccesske,
Bugarske, Rumunije i drugih istocnoevropskih zemalja, koji se
snishodljivo ulaguju svojim novim prekookeanskim gazdama, podrzavajuci
kurs u pravcu rata. Ssirak ih je upozorio na odgovornost za raskol
jedinstva Evrope i primetio, da su oni u datoj situaciji "propustili
izvanrednu mogucnost da precute". Poziciju Evropske unije u celini
podrzavaju Rusija, Kina, velika vecina arapskih drzava i drugih zemalja
u razvoju. Ako bi bilo sazvano specijalno zasedanje Generalne skupstine
OUN, Vasington bi ostao u manjini, ako ne i u potpunoj izolaciji. Sa
apsolutnom sigurnoscu mozemo kazati da ce jedino sa njim uvek biti
Izrael. Jer sada, kada se na ekranima televizora i u stampi govori o
tome da Irak, ipak, predstavlja nekakvu vojnu opanost, treba ukazati da
ta opasnost preti samo Izraelu. Sa svim ostalim svojim susedima Irak je
vec regulisao odnose. I ma kakve vrste naoruzanja Irak imao, merilom
njihove opasnosti smatra se samo jedan kriterijum - "dosezzu li one
teritoriju Izraela", a udaljenost izmedju najblizih tacaka Iraka i
Izraela iznosi 240 kilometara. Upravo zato se jedna pronadjena u Iraku
raketa dalekog dometa od 180 kilometara vec smatra, maltene, kao potpuno
opravdanje za planirani koncentrisani raketni udar po Bagdadu.
Svojevremeno su Izraelci bombardovali i unistili nuklearni reaktor gde
je, prema njihovim sumnjama, mogla biti prozivedena sirovina za atomsko
oruzje, a Iracani su na teritoriju Izraela ispalili nekoliko zastarelih
sovjetskih raketa tipa "SKAD", cije su eksplozije imale vise psiholoski,
nego vojni efekat. Danas treba priznati da je svetska zajednica
zabrinuta zbog razoruzavanja Iraka u prvom redu radi garantovanja
bezbednosti Izraela, zato sto nikom drugom danas postojece naoruzanje u
Iraku ne moze pretiti. Kako se moglo dogoditi da su Sjedinjene Americke
Drzave, koje su tokom niza decenija privlacile na sebe simpatije veoma
sirokih slojeva javnosti u Starom i Novom Svetu, odjednom pocele klizati
u situaciju odbacivanja od strane ostalog sveta? A proslo je tek 12
godina, kada su posle raspada Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Americke
Drzave proglasile sebe jedinom supersilom sveta i zemljom odgovornom za
odrzavanje novog poretka. Sta ce se sada desiti sa pretenzijama na
svetsko liderstvo ako vecina svetske zajednice otvoreno manifestuje
neprihvatanje samozvanog vodje? Nezadovoljstvo Sjedinjenim Amerikcim
Drzavama i Amerikancima akumuliralo se malo-po malo. Spanci ne mogu
zaboraviti kako je pre mnogo godina americki bombarder zbog tehnicke
neispravnosti bacio u more nedaleko od spanske obale atomsku bombu, koja
na srecu nije bila na borbenom dezurstvu. Italijani se zivo secaju kako
je pilot americkog lovca krilom svoje letelice presekao nosecu
konstrukciju uspinjace i ubio 20 ljudi. Nemcima i Japancima ostali su u
zivom secanju visekratni "podvizi" pijanih vojnika - jenkija, koji su
silovali maloletnice. Uvrede se akumuliraju u telu kao radionukleidi, pa
vemenom i jedno i drugo pocinje da se ispoljava na najfatalniji nacin.
Jedan od najnestandardnije mislecih savremenih Americkih politicara
Lindon Laruss, koji namerava da istakne svoju kandidaturu na
predstojecim predsednickim izborima, pokusao je uspostaviti hronolosku
granicu, presavsi koju SAD su se pocele transformisati iz "svetleceg
grada na vrhu brega" u zemlju koja je spremna "da otvori vrata u pakao".
Laruss smatra takvom granicom 1964. godinu, kada je Bela kuca donela
odluku da se otvoreno vojno umesa u vijetnamske poslove, uputivsi tamo
svoju vojsku. Ali isto tako sa nista manje osnova mozemo smatrati takvom
granicom i upad americkih placenika na Kubu u Zalivu Koccinos 1961.
godine, koji je okoncan prvim u istoriji prazom Amerikanaca u njihovoj -
Zapadnoj - polulopti i izazvao simpatije prema Kubi u celom svetu. I jos
nesto. Bez obzira na sve pretenzije na ulogu vladara svetom, Sjedinjene
Americke Drzave ne mogu pronaci univerzalne recepte za stabilan razvoj
drugih zemalja. Primeri socijalno-ekonomskih katastrofa u Argentini,
Rusiji, Brazilu, koje su se desile zahvaljujuci nepromisljenom
pridrzavanju recepata koje je prepisao Vasington, izazivaju ozbiljne
sumnje u kompetentnost savetccika iz SAD. Zapadna Evropa je klasican
primer pokusaja da se ujedinjenim naporima suprostavi drskoj politici
Vasingtona. Dok je postojao Sovjetski Savez, Evropa se mirila sa
diktatom prekookeanskog bogatog dedice. Pre cetiri godine, kada je u
Vasingtonu obelezavan pedesetogodisnji jubilej stvaranja NATO,
Amerikanci su preduzeli, po mom misljenju, poslednji uspesni pokusaj da
prikucaju Zapadnu Evropu uz svoje skute. Tada su oni nametnuli reformu
Statuta NATO, prosirivsi sferu njegoovg uticaja na vasceli svet i na taj
nacin stekavsi mogucnost da alijansu koriste kao vojni instrument za
postizanje svojih globalistickih teznji. Dogadjaji iz poslednje decenije
ubedili su Evropljane, da SAD energicno idu u pravcu postizanja pre
svega svojih egoisticnih nacionalnih ciljeva i da je doslo vreme da se
neodlozno preduzmu mere u cilju zastite evropskih interesa. Linija je
povucena sasvim jasno. U nju se uklapa i tendencija u pravcu stvaranja
svojih - evropskih - snaga za brzo reagovanje, stvaranje sopstvene
valute, jacanje Evropske unije ne samo kao ekonomske zajednice, vec i
kao politicke organizacije. Kratkorocni plamen simpatija prema Americi,
izazvan teroristickim aktima 11. septembra 2001. godine, brzo je ugasen
zbog drzavno-egoistickih namera Vasingtona da sve resava sam,
nastupajuci u ulozi i islednika, i tuzioca, i sudije, pa cak i dzelata.
SAD izgleda nisu izasle na kraj sa onom ogromnom odgovornoscu pred
citavim covecanstvom, koja se svalila na nju posle kraha Sovjetskog
Saveza. Svojim neuvazavanjem prema drugim narodima i drzavama, svojom
nadmenoscu one su isporvocirale za vrlo kratko vreme odbojnost od sebe
vecine svetske zajednice. Upravo zato sudbina posebno uzetog Iraka moze
predodrediti i sudbinu novog svetskog uredjenja. Sazreli konflikt moze
postati detonator za tektonska pomeranja celokupnog geopolitickog
sistema. - 0 - Moskva, 01. marta 2003. RIA "Novosti"
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
