Atentat na Đinđića kulminacija dvovekovne istorije napada na vodeće srpske ličnosti
Ubistvo više, Evropa dalje
Igrom sudbine i sticajem istorijskih okolnosti, Srbija je postala zemlja sa najviše ubijenih vladara i državnika u Evropi u 186 godina
KRAGUJEVAC (FoNet EKSTRA) - Ubistvo premijera dr Zorana Đinđića samo je jedan u nizu sličnih tragičnih događaja koji su obeležili srpsku istoriju od Karađorđa do današnjih dana u kojima su padale krunisane glave i visoki državni zvaničnici. A igrom sudbine i sticajem istorijskih okolnosti, Srbija je postala zemlja sa najviše ubijenih vladara i državnika u Evropi u proteklih 186 godina - smatra istoričar Bojan Dimitrijević.
U razgovoru za FoNet EKSTRA, Dimitrijević je podsetio da je "crna serija" započeta u Radovanjskom lugu 1817, kad je ubijen obnovitelj srpske države vožd Karađorđe Petrović, a ubistvo premijera Đinđića "predstavlja kulminaciju dvovekovne istorije atentata na vodeće srpske ličnosti, tokom koje je ubijeno nekoliko ključnih srpskih vođa u različitim epohama".
On je podsetio da su u periodu između Karađorđevog i Đinđićevog ubistva pale tri srpske krunisane glave: knez Mihailo Obrenović, kralj Aleksandar Obrenović i kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.
U Košutnjaku je 1868. ubijen knez Mihailo. U to vreme Srbija je bila u sličnoj poziciji kao danas: jedan prosvećeni vladar, s velikim ambicijama kao lider novog kursa, stradao je od potpuno opskurnih ljudi.
"Atentat na kralja Aleksandra Obrenovića 1903. bio je praktično puč kao rezultat jednog neperspektivnog vremena - ako je suditi po srpskom napretku u poslednje dve decenije 19. veka. I konačno, atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića, možda je po posledicama najsličniji atentatu na premijera Đinđića, zato što je kralj bio snažna ličnost koja je mogla da obezbedi ili stabilnu Jugoslaviju ili stabilnu srpsku zajednicu u okviru te kraljevine - ukoliko bi se ona redefinisala" - kaže Dimitrijević.
Istoričar dr Branka Prpa, takođe sagovornik FoNet EKSTRA, smatra da se "suština problema i crvena nit koja povezuju tragične događaje srpske istorije sa ubistvom premijera Đinđića nalazi u sukobu dve političke koncepcije: koncepcije modernista i tradicionalista na srpskoj političkoj sceni".
"Radi se o sukobu u kome se nisu birala sredstva i u kome je obično tradicionalistička strana optuživala modernističku da je izdajnička, da izdaje interese srpskog naroda, da su strane sluge. A ta tradicionalistička struja je sebe izjednačavala s partijom, s državom i sa srpskim narodom" - kaže Prpa.
Ona smatra da su politički atentati u protekla dva veka, po pravilu,
usporavali razvoj Srbije i udaljavali je od Evrope.
"Ako posmatramo ta dva
veka naše istorije videćemo sasvim precizno da postoje diskontinuteti u
razvojnom smislu. Taman se krenulo u jednu koncepciju, ona bi bila nasilno
prekinuta, da li samim politički atentatom ili globalnim političkim događajima
poput Balkanskog rata, Prvog i Drugog svetskog rata, pa do ratova na kraju 20.
veka u kojima se raspala jugoslovenska država. Radi se o neprestanom 'seckanju
istorije' ili procesa razvoja, za šta je uvek bilo potrebno puno vremena da se
onaj prvobitni zamajac ponovo dostigne" - zaključila je dr Prpa.
Dimitrijević, pak, smatra da je Srbija, zbog posledica čestih atentata u svojoj istoriji, već izgubila mnogo vremena i davno stekla negativan imidž koji je i danas prati i opterećuje njene odnose sa Evropom.
"Evropa se uvek angažovala neposredno posle nestanka svakog jakog vođe, ali su se uglavnom stvari vraćale Srbiji i ona je u suštini sama morala da se bori sa nedaćama koje su nailazile. To jeste uopštena ocena, ali je to nešto što može i danas da se desi. Forme su se menjale, ali je naivno verovati da će međunarodna zajednica podržavati nešto što nema oslonca u našoj državi. Različiti su motivi, različite su mete, različite su političke okolnosti, ali čini se da međunarodna zajednica može da analogijom istorijskih događaja izvuče pogrešan zaključak i da nas predstavi kao narod koji možda ne zaslužuje prosvećene vladare i koji često takve svrgava svojom voljom, voljom nekih marginalnih grupa ili nekom tuđom voljom. To je, nažalost, neka istorijska konstanta, i to je nešto što je obeshrabrujuće, jer kroz ovakve slučajeve mi postajemo prepoznatljivi u međunarodnom okruženju" - kaže Dimitrijević.
Prpa, međutim, smatra da uprkos takvom istorijskom nasleđu, atentat na premijera Đinđića ne može točak istorije okrenuti unazad i zaustaviti povratak Srbije u Evropu.
"Mislim da su ljudi kao što je bio Slobodan Milošević ekscesi i da je to bio jedan od retkih perioda u srpskoj istoriji kad je Srbija bila ekskomunicirana iz evropske zajednice naroda i država i ja mislim da se tako nešto neće ponoviti. Mislim da je sve ono što smo mogli da čujemo od međunarodne zajednice proteklih dana, posle ubistva premijera Đinđića, predstavlja vrlo snažan i vrlo ozbiljan podsticaj i obećanje da će pomoći da se Srbija vrati tamo gde joj je i mesto i gde je ona, zapravo, oduvek i bila" - zaključila je Prpa.
