19. март 2003.
Српска радикална странка констатује да су лажи,
бесмислице и глупост челника власти по којима су
српски радикали једни од оних који су инспирисали
убиство Зорана Ђинђића, достигле врхунац.
Српска радикална странка никада ни једном приликом
није узела нити је могла да узме у заштиту и одбрану
ни Милорада Луковића Легију, ни Душана Спасојевића,
нити било кога другог. Али, то је чинио министар
унутрашњих послова Душан Михајловић, који је пре само
месец дана у изјави медијима рекао да је Легија узоран
грађанин, да се одазива сваком судском позиву и да
држава са њим нема никаквих проблема. Дакле, потпуно
је јасно да је Легија имао заштиту у врху режима.
Истовремено, све информације о разним криминалним
радњама и о свему што предстоји у Србији лично је
добијао и у јавност износио Војислав Шешељ, а не
Српска радикална странка. Зато српски радикали
позивају режим да се обрати Војиславу Шешељу и да од
њега добију све одговоре који их, као, или стварно
занимају. На крају, захтевамо укидање ванредног стања,
како идиоти попут Слободана Орлића не би могли
некажњено да врше тешка кривична дела само зато што
припадају врху режима.
18. март 2003.
Српска радикална странка захтева да се пронађу убице
Зорана Ђинђића, ма ко да је починио тај злочин.
Српска радикална странка сматра да актуелна власт
очигледно нема намеру да се озбиљно разрачуна са
криминалцима и убицама, када им читаве акције воде
Љубиша Буха Чуме и Драган Карлеуша.
Поставља се питање каква је то борба против криминала,
када је спроводе осведочени криминалци? Да ли је у
питању заиста свеобухватна борба против мафије, или то
режим користи прилику да елиминише конкуренцију?
Српска радикална странка захтева од државних органа да
се што пре ухапсе убице Зорана Ђинђића и да се приведу
пред суд, али српски радикали сматрају и да се не може
дозволити да то чине други криминалци и убице, као што
су Љубиша Буха Чуме и Драган Карлеуша, који би се
такође морали наћи иза решетака.
IкЫ‰?Н{
zЬ(?DЌ6И?j{brЉа†Ыiяь0Б?н‰К+ѓ
