DRUGO
LICE RATA U ZALIVU
Raketiranje svetskog
uređenja
Rat u
Zalivu koji već četvrti dan besni, promeniće definitivno ne samo sadašnju
stvarnost Bliskog istoka nego i političku kartu čitavog sveta. Svi ozbiljni
analitičari ukazuju na to da američko-britanska armada ne raketira samo režim
Sadama Huseina. NJihovi projektili pogađaju istovremeno i suštinu uređenja sveta
kakvog smo iz prošlog veka preneli u ovaj novi milenijum.
U tom smislu je rat
protiv Iraka počeo još pre godinu i po dana, koliko su trajale diplomatske bitke
da ne dođe do vojne intervencije. Pošto je doplomatija izgubila, politika
preuređenja sveta po meri jedne supersile, nastavlja se vojnim
argumentima.
Izvan ovih svetskih zbivanja su ostale i Ujedinjene nacije kao
centralni stub svetskog uređenja građenog posle Drugog svetskog rata. Ovaj rat
ne odobrava ni velika većina građana Evrope kao ni vlasti Nemačke, Francuske,
Rusije, Kine i još mnogih drugih zemalja na svim kontinentima.
Irak je nešto drugo
|
Frankofobija Frankofobija koja je ispoljena u Londonu širi se i u SAD. Američka glasila koja slepo služe Bušovu administraciju počela su da sastavljaju čitave spiskove francuskih proizvoda koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo bojkotovati, od čipsa do mineralne vode. Pojedini autori humorističkih emisija "prosipaju" viceve i anegdote na račun Francuza kao recimo: krenuti u rat bez Francuske je isto kao ići u lov na jelene bez harmonike! |
Iz
ugla Bele kuće rat u Iraku možda izgleda kao oslobađanje tog naroda od
diktature, ali ponuđeni put do slobode je opcija nametnuta sa strane i ona vodi
kroz vatru i smrt ili kako neko cinično reče - stazama "milosrdnog anđela" koji
je kao prethodnica pre četiri godine posetio i Srbiju i Crnu Goru.
Irak je
ipak nešto drugo, kažu komentatori i to zapažanje ilustruju polemikom između
bivšeg i sadašnjeg premijera Italije D Aleme i Berluskonija. D Alema je ovih
dana kritikovao Berluskonija zbog angažovanja Italije na strani SAD, mimo
Ujedinjenih nacija. Na to je Berluskoni podsetio bivšeg premijera da je i on pre
četiri godine podržao bombardovanje Srbije i Crne Gore. "To nije isto, odgovorio
mu je D Alema, mi nismo nasilno oborili Miloševića, njega je skinuo srpski
narod!"
Ove reči bivšeg socijalističkog premijera Italije najsažetije
objašnjavaju suštinu evolucije američke politike u poslednje dve godine i
razloge zbog kojih se Francuska, Nemačka i još neke zemlje protive ratovanju
izvan kakvih-takvih pravila međunarodne zajednice. Jednostavno se pribojavaju da
će se svet, u uslovima diktata jedne supersile, udaljavati od decenijama
negovanih načela demokratije.
Rat protiv Iraka će, sasvim sigurno, doneti
nove šanse rešavanju pitanja Bliskog istoka, ali isto tako stoji i činjenica da
je Yory Buš mlađi šesti američki predsednik koji sprovodi politiku stroge
kontrole naftnih i drugih bogatstava u svetu, kao uslov američkog razvoja.
Predsednik Buš mlađi je za veoma kratko vreme jednostrano raskinuo veliki broj
međunarodnih dogovora iz oblasti razoružanja. SAD napušta suštinu kolektivne
bezbednosti i gradi američki raketni štit i sve manje se obazire na mišljenja i
saveznika i ostalih država okupljenih oko Ujedinjenih nacija.
Najbliži
saradnici predsednika SAD idu u nekim svojim izjavama i dalje nipodaštavajući i
UN i NATO i Evropsku uniju i sve što ne daje legitimitet američkim odlukama i
postupcima. U redovima onih zemalja koje podržavaju američko-britansku vojnu
intervenciju u Iraku čuju se mišljenja da je način rada UN nedovoljno efikasan u
uslovima narastanja terorizma u svetu. Kao argument ovoj tezi pominju se masovna
pogubljenja, od Kamboye do Ruande, koja su navodno mogla biti sprečena da
demokratski zapad nije morao da vodi računa o pretnjama komunističkog bloka u
doba biopolarnog sveta.
Podela na pacifiste i jastrebove
Konačni bilans intervencije u Iraku će se tek napraviti. Ono što je sada
vidljivo jeste podela sveta na pacifiste i jastrebove. Generalni sekretar Kofi
Anan trudi se ovih dana da okupi sve članice oko humanitarnog programa kada već
Savet bezbednosti nije uspeo da spreči rat. I francuski predsednik Žak Širak,
prvo što je izjavio kada su američke bombe počele da padaju na Bagdad, bila je
želja da bude što manje žrtava i da rat što kraće traje.
Vojno angažovanje
Velike Britanije i podrška još nekih zemalja članica Evropske unije, uzdrmalo je
i koncept političke i ekonomske integracije Evrope. Mnoge članice EU su jasno
pokazale da i dalje misle isključivo na svoj nacionalni interes. Francuska je
ovoga puta preuzela rizik da Ujedinjenim nacijama i u EU ukaže na nepoštovanje
dobrovoljno prihvaćenih načela međunarodnog prava i ispala je kriva, a svakim
danom počinje da bude i satanizovana.
Prošlonedeljno prolećno zasedanje
Saveta Evrope bio je jedan od najneprijatnijih skupova petnaestorice. Pre ovog
zasedanja Toni Bler je pokušao, da vojno angažovanje Britanije, brani vređajući
francuskog predsednika. Kada je zvanični Pariz upozorio da "teške reči" nisu
svojstvene prijateljima, kabinet Tonija Blera je odgovorio da ne misli da ima
mesta izvinjenju.
Francuska, Nemačka i druga glasila otvoreno se pitaju ima
li realne šanse da se poprave narušeni odnosi zbog rata u Iraku."Liberasion" se
čak usuđuje da konstatuje da Vašington koristi francusko neslaganje sa vojnom
intervencijom da bi sprečio okončanje evropske integracije, započete 60-tih
godina prošlog veka.
"SAD su bez srama eksploatisale težnje bivših
socijalističkih država, koje traumatizovane komunističkim iskustvom, traže novu
sigurnost ulaskom u NATO "zaključuje Žak Amarlik, komentator
"Liberasiona".
Petar Tomić
