RAT U
IRAKU POKOLEBAO SLOVENCE
Skup priključak
NATO-u
Slovenija će danas imati dva referenduma: onaj o ulasku u Evropsku
zajednicu koji je sadržajno glavniji i neproblematičan, jer će se za njega
verovatno opredeliti velika većina građana; i o NATO-u, oko kojeg se vodi burna
rasprava i strasna opredeljenja. Političari su se odlučili za referendume jer je
to od njih zahtevala javnost, a i da smanje odgovornost u slučaju negativnog
ishoda.
Ako se pogleda šest godina unazad, kada je slovenska vlada sklapala
asocijacijske sporazume sa EU, otpor javnosti je bio u Sloveniji skoro isti do
EU kao danas do NATO-a, argumenti protivnika i pristalica skoro slični
današnjim, kao što su: "nemamo potrebe za tim, sami sebi smo dovoljni, čekajmo
itd." Interesantno je istaći da su danas, po pitanju priključivanja Slovenije EU
i NATO-u slovenski političari među sobom iznenađujuće jedinstveni, osim Stranke
mladih i Slovenske nacionalne stranke koje su se priključile po svojim stavovima
do NATO-a nekim uglednim oponentima te vojne organizacije - javnim
ličnostima.
Tako dr Bogomir Kovač, profesor na Ekonomskom fakultetu u
LJubljani smatra da aktuelna vlast kada zagovara ulazak u NATO ne vodi računa o
sledećem: da će doći do prestrukturiranja unutar NATO-a, što će dovesti do
intenzivnog naoružavanja i sa tim u vezi do visokih troškova; da će rat u Iraku
prema nekim procenama koštati oko 200 milijardi dolara, i da će za njega nove
članice platiti svoj deo, kupovinom novog vojnog arsenala. Odnosno, biće
prisiljene na kupovinu.
Sličnog je mišljenja i dr Jože Mencinger, rektor
Univerziteta u LJubljani koji odlučno zagovara neulazak Slovenije u NATO, jer u
tom slučaju neće doći do profesionalizacije vojske koja je po njegovom mišljenju
potpuno nekorisna za odbranu zemlje, propadanje domaće vojne industrije i veće
izloženosti terorističkim napadima. Za razliku od njih, dr Rastko Močnik
neulazak Slovenije u evro-atlantsku zajednicu, svoje stavove zagovara više sa
ideološkog nego ekonomskog ili bezbednog aspekta. Za njega je NATO organizacija
koja brani interese bogatih, u Evropi uništava socijalnu državu i podkopava
njenu uspešnost, i smatra da će Sloveniju pretvoriti u "banana
republiku".
Zagovornici NATO-a, ako izuzmemo vodeću političku garnituru,
prema najnovijim anketama, bi svoje "da" upisalo 51% od ukupnog broja glasačkih
listića. Glas javnosti koju predstavljaju između ostalih dr Anton Bebler,
profesor na Fakultetu za društvene nauke, dr Andrej Rus i drugi, za njih je
uloga NATO-a veoma pozitivna, posebno u balkanskom ratnom konfliktu, jer se po
njegovom posredovanju područje Jugoistočne Evrope smirilo, mada ne i sasvim
stabilizovalo; povezivanje Slovenije sa članicama NATO alijanse, bi po njima, za
Sloveniju bilo ekonomski korisno zato što savez sačinjavaju ekonomski
najrazvijenije, politički najstabilnije i vojno najjače zemlje sveta;
Vašingtonska povelja iz 1949. godine, na kojoj počiva Severnoatlantsko
savezništvo obavezuje podpisnice da štite jedna drugu, čuvaju zajedničko
nasledstvo i civilizacijske tekovine svojih naroda i u takvom okruženju,
smatraju oni, bi Slovenija, kao mala zemlja sa malim vojnim i ljudskim
potencijalom bila adekvatno zaštićena od bilo kakvog oružanog napada, a
istovremeno, članstvom u NATO-u učvrstila bi i svoj međunarodni
položaj.
Seniha Muharemi - Vukas
