|
by
Datum: 27. mart 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
RUSKI GENERALI PROGNOZIRAJU
KOMPLIKOVANJE BORBENE SITUACIJE U IRAKU
Moskva, 27. marta 2003. godine Planovi americkog “blickriga” su propali. Takvo nepodeljeno misljenje izneli su vojnom komentatoru RIA “Novosti” ruski generali, koji su u razlicito vreme bili na visokim duznostima u rukovodastvu sovjetskih i ruskih oruzanih snaga. To su bivsi prvi zamenik ministra odbrane SSSR, general armije Valentin Varenjikov, zamenici ministra odbrane Rusije, general-pukovnici Georgij Kondratjev i Valerij Mironov, bivsi zamenik nacelnika Generalstaba oruzanih snaga SSSR, sada predsednik Akademije vojnih nauka, general armije Mahmut Garajev, kao i bivsi prvi zamenik predsednika vrhovnog komandanta Kopnenih snaga Rusije, sada zamenik predsednika Komiteta za odbranu Drzavne dume, general pukovnik Eduard Vorobjov. Generali su jedinstveni u oceni glavnih uzroka neuspeha Pentagona u pocetnoj fazi operacije “Ssok i strah”. Prvi od njih su povrsinski prilaz pripremama za udar po Bagdadu, elementi avanturizma, od kojih je pocela operacija, i veoma ozbiljno potcenjivanje protivnickih snaga, njegove sposobnosti i spremnosti za zestoki otpor. Drugi razlog je ocigledni naklon u stranu idealizovanja borbenih dejstava uz primenu visokotehnoloskog oruzja i slabosti u koriscenju tradicionalnih oblika i metda kontakt-borbe. Treca okolnost, koja pada u oci ruskm generalima, jeste odredjena nespremnost licnog sastava koalicije, njihovog naoruzanja i borbene tehnike za delovanje u teskim prirodnim i klimatskim uslovima – u pustinji, pri apsolutnoj prasinskoj zamagljenosti i visokim temperaturama. Cetvrti po redu, ali ne i po znacaju faktor, jeste odsustvo kod americke i engleske vojske iskustva izvodjenja krupnijih kopnenih operacija – “Pustinjska oluja” se ne racuna, jer tada prakticno i nije bilo kopnenih ofanziva. I peti – neuskladjenost dejstava sa saveznicima. Odbijanje Turske da propusti preko svoje teritorije americke divizije, koje su vec stigle u svoje baze i u luku Iskenderun, lisilo je Pentagon mogucnosti da nastupa na dva fronta – sa severa i sa juga, primoralo ga na pregrupisavanje snaga i sredstava na druge pravce, sto je dovelo do odredjenog haosa u prvim danima ofanzive na Bagdad. Koalicija je imala uspeha, smatra general-pukovnik Vorobjov, u apsolutnoj vatrenoj, raketno-bombasskoj i tehnickoj nadmocnosti nad protivnikom. Ta nadmocnost bila je ocigledna strucnjacima i pre pocetka operacije “Ssok i strah”, ona je primetna i danas. Po kolicini angazovane vojne tehnike u borbenim dejstvima, a sto je jos vaznije – po njenim takticko-tehnickim karakteristikama ta prednost je, bezuslovno, na strani Amerikanaca. Ona je toliko velika da se avijacija SAD i Velike Britanije moze osecati u vazduhu nad Irakom prakticno neranjivom i maksimalno koristiti moc svog oruzja. Slucajevi koji su doveli do gubitka nekoliko aviona i helikoptera, a takodje zrtve medju posadama, smatra general, mozemo i treba da pripisemo tehnickim nedostacima i obicnom ljudskom nemaru, od koga niko nije pelcovan. Cak ni vojnici - profesionalci. Primetna je, po misljenju general-pukovnika Valerija Mironova, teznja Amerikanaca da maksimalno koriste svoje tehnicke inovacije za eliminisanje protivnika. Tu su i avionski projektili sa elektromagnetskim impulsima, koji razaraju sisteme upravljanja, veze i komunikacije, a takodje primena raketa koje se navode na komplekse za radioelektronsku borbu. I naravno, koriscenje satelitskih i vazduhoplovnih sredstava izvidjanja, navigacije i navodjenja, sto omogucava da se cak i u uslovima prasinskih bura prilicno precizno pogadjaju planirani ciljevi. Istina, kako smatra general armije Valentin Varenjikov, niceg posebno novog Pentagon u Iraku nije pokazao. Njegove krstarece rakete nisu se pokazale toliko preciznim kao sto je to reklamirano, sto je dovelo i dovodi do masovne pogibije mirnog stanovnistva. A bombarderi koji izbacuju kasetne bombe, koje su SAD bacile na branioce, i uopste su zabranjene Zzenevskom konvencijom. Ponavljanje slicnih udara moze izazvati dodatne proteste svetske javnosti, narocito u arapskim i muslimanskim zemljama. Bivsi rukovodioci sovjetske i ruske armije skrecu paznju i na snaznu informativno-propagandisticku podrsku operaciji “Ssok i strah”, i to ne toliko od strane pentagonskih strucnjaka, koliko od strane, toboze, nezavisnih televizijskih kanala, elektronskih i stampanih medija. Tako je bilo i za vreme prethodnog rata u Zalivu, kaze Valerij Mironov, ali takve kolicine dezinformacija tada nije bilo. Cak stavise, u nju tada nisu bili involvirani, kao danas, visoki funkcioneri SAD. A kada clanovi administracije Bele kuce navode cinjenice, koje ne odgvaraju stvarnosti i nisu potvrdjene nikakvim argumentima, to onda navodi na pomisao o ociglednoj pristrastnosti i nedovoljnoj kompetentnosti tako visokih cinovnika. Ili o njihovoj nadmenosti i prenebregavanju javnog mnjenja. Sto se tice strane koja se brani, pored ostalog, taktike iracke armije, u oceni se ruski generali ne slazu. General-pukovnik Georgij Kondratjev smatra da se tesko moze opravdati to sto Iracani nisu izgradili odbrambene punktove za vodove i ccete, nisu stvorili pukovske odbrambene regione i divizione linije na putu nastupanja americke vojske. Ukopani i koncentrisani po frontu i po dubini tenkovi, artiljerijska orudja i drugo naoruzanje moglo bi da nanese jos vece gubitke neprijatelju, kudikamo bi se duze zadrzavala dinamika njegovog napredovanja ka Bagdadu. Tim pre sto je pravac glavnog udara vojnim rukovodiocima Iraka bio unapred poznat. Odbrana koju oni primenjuju u zastiti gradova i naselja ima pasivni karakter i ne moze dovesti do ozbiljnijeg uspeha. Mada i u njoj ima odredjenih pluseva. Pri nadmocnosti u vazduhu, koju ima protivnik, tesko se na duze vreme suprostavljati. Iracani tako imaju mogucnost da sacuvaju svoje snage za odlucujuci udar. Koriscenje taktike zzarissne odbrane u gradovima i na prilazima njima general-pukovnici Valerij Mironov i Eduard Vorobjov smatraju najvecim i najrazumnijim dostignucem iracke armije. Za razliku od “Pustinjske oluje”, gde su se borbena dejstva odvijala na otvorenom terenu, sada Bagdad i njegova vojska imaju mogucnosti da uvuku Amerikance u sukobe u gradovima, gde je kudikamo teze koristiti tehnicke i tehnoloske prednosti. A zaobilazak koalicionih snaga oko naseljenih punktova, nepostojanje razvijenog fronta, pokusaji da se sto pre stigne do prestonice i okruzi, stvaraju povoljne uslove za izlazak manevarskih grupa Republikanske garde Sadama Huseina na krila, pa cak i u pozadinu ofanzivcima i nanese im ozbiljan poraz. Opsnost od takvog udara, kaze general Vorobjov, umnogome sputava dejstva nastupajucih, remeti dinamiku njihovog napredovanja. Mada, naravno, ne moze sustinski uticati na tok borbenih dejstava. Ishod operacije je predodredjen. Pitanje je samo koliko ce dugo trajati otpor, kolike su rezerve municije i, naravno, kakava je moralno politicka snaga. Da je ona visoka, u to nema sumnje. Izdrzljivost i upornost iracke armije u suprostavljanju vojsci koalicije za zdruzenu komandu predstavljali su neprijatno iznenadjenje, smatraju ruski generali. Oni su se nadali da ce sa pocetkom borbene operacije uslediti ustanak ssiita na jugu Iraka, da ce veliku pomoc na severu saveznicima pruziti kurdi, a potpuna tehnicka i tehnoloska nadmocnost armije XXI veka nad armijom iz sredine XX veka, kao u vreme “Pustinjske oluje”, omoguciti im da brzo i prakticno bez gubitaka rese zadatak – svrgnu Sadama. To se nije desilo. I danas postoji opasnost da se cak i uz zauzimanje Bagdada i unistavanje irackog lidera, oni mogu suociti sa diverzionistickom aktivnoscu razbijene, ali ne i unistene armije Sadama Huseina, kao i irackih dobrovoljaca. Kako neutralisati tu opasnost, sagovornici vojnog komentatora RIA “Novosti” ne saopstavaju, ali prognoziraju da ce dalji razvoj dogadjaja za koaliciju biti jos tezi nego u prvih sedam dana. Situacija je veoma slozena. I sto budu veci vojni uspesi koalicije, otpor ce postajati sve zilaviji. To preti ozbiljnim gubicima u ljudstvu kako na jednoj, tako i na drugoj strani. I cena pobede moze biti neizmerno visoka. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
