|
Carstvo je samo jednoRazvoj srpsko-američkih odnosa, evro-atlantski odnosi, Kosovo u svetlu
dominantnog američkog uticaja i eventualni sporazum o zabrani ekstradicije
američkih građana novouspostavljenom Međunarodnom sudu pravde u Hagu samo
su neki od segmenata složenih srpsko-američkih odnosa koji se posle
dugogodišnje stagnacije vraćaju na nivo koji bi se mogao nazvati
ohrabrujućim i zadovoljavajućim za obe strane.
Saša Mart je saradnik Srpsko-američkog centra iz Beograda, magistrirao je međunarodnu politiku bezbednosti na Školi za međunarodne i javne odnose Kolumbija univerziteta u Njujorku i specijalizovao bezbednost Balkana na Hariman institutu Kolumbija univerziteta. Kojem carstvu da se privoli Srbija: Americi, Evropskoj uniji ili obema pomalo? Odgovor Saše Marta glasi: "Carstvo je u stvari samo jedno". "Srbija jeste evropska država i teži ne samo evropskim već, tačnije, i evro-atlantskim integracijama. A Sjedinjene Države nisu samo globalna, one su i evropska sila, što se ponekad zaboravlja", kaže Mart. Šansa za početak U kontekstu evro-atlantskih integracija, Srbija zato mora da računa ne samo na evropske nego i na američke interese, zbog zaštite svojih. Pojednostavljena je, recimo, ideja da se bira između Evrope i Amerike u pitanju odnosa sa Međunarodnim sudom pravde. Pojednostavljeno, kako ukazuje naš sagovornik, mi sarađujemo sa Sudom za ratne zločine u Hagu, što je naša obaveza kao članice UN. S druge strane, Amerikanci su u poziciji da se protive Međunarodnom sudu za ratne zločine iz razloga da on ne bi bio ispolitizovani instrument protiv vlade i interesa SAD, a ne konkretnih građana ili vojnika koji bi došli pod ingerenciju tog suda. Jedna od mogućnosti je da Srbija potpiše sporazum sa određenim klauzulama koje će se odnositi na pripadnike vojske SAD na određenoj teritoriji i u određenom vremenskom periodu. Treba podsetiti na to da se, po Rezoluciji 1244, američka vojska nalazi na teritoriji Srbije, odnosno na Kosovu i Metohiji, što je vrlo bitno u kontekstu ovog pitanja o ekstradiciji, ali i budućih razgovora o Kosovu i Metohiji. Koliko brzo budemo ušli u evro- atlantske integracije utoliko će se povoljnije rešavati pitanje Kosova i Metohije. Jer, definitivne odluke o Kosovu u Vašingtonu još nema. Evropa bi verovatno želela da se Srbija uzdrži od potpisivanja bilateralnog sporazuma, a Amerika bi želela da zna kada će biti doneta ta važna odluka za našu spoljnu politiku. Istorija srpsko-američkih odnosa kazuje da su u vreme Titove Jugoslavije oni bili kooperativni – u kontekstu hladnog rata. Pedesetih godina smo dobijali vojnu pomoć, a onda su pomoć zamenili krediti i drugi aranžmani, do otopljavanja odnosa sa SSSR-om i politike nesvrstavanja. Padom Berlinskog zida naša zemlja nije išla ukorak s promenama na celom kontinentu, i to je suština naše tragedije devedesetih. Kada su odnosi počeli da tonu bilo je pokušaja da se oni ožive, ali je tek oktobar 2000. godine doneo pravu šansu za novi početak. Srbija se tako vratila na listu zemalja koje mogu da kupuju američku vojnu opremu, što je, inače, politički značajnije od samog oružja koje može da kupi. Složeni odnosi "Odnosi male zemlje sa supersilom su mnogo kompleksniji od pitanja Suda za ratne zločine u Hagu i Međunarodnog suda pravde, takođe u Hagu. Ti odnosi zadiru u ekonomiju, naučnu, tehničku i kulturnu saradnju". Mart smatra kako je pogrešno mišljenje da je samo politika pritisaka Vašingtona na Beograd ono što obeležava njihove odnose, iako se nameće taj zaključak zbog poklapanja datuma hapšenja osumnjičenih za ratne zločine sa važnim odlukama koje se o nama donose u Americi. Amerika je faktor ne samo naše spoljne nego i unutrašnje politike. U tom smislu je bitan doprinos Sjedinjenih Država smirivanju prilika u našoj zemlji, a i u okruženju. Zato je vitalno partnerstvo SAD sa Evropskom unijom važno i u kontekstu rešavanja problema Kosova i Metohije kao najznačajnijeg državnog pitanja Srbije i Crne Gore. Naši partneri iz Evrope i Amerike često bolje razumeju naše probleme
nego što smo mi toga svesni, naglašava Mart. Zato njihova pomoć ili dobre
usluge nisu ponižavajuće nego su u mnogim slučajevima racionalno rešenje
za iracionalne probleme koji postoje. Amerikanci i Srbi slični Srbi i Amerikanci su vrlo slični. I jedni i drugi smatraju da su bogomdani, to jest izuzetni. Američko društvo podstiče svoje građane da se osećaju izuzetnima. A to im se i može. Aleksandar Apostolovski |
