[www.ANTIC.org] HAPSENJE SLJIVANCANINA

Miroslav Antic Sat, 21 Jun 2003 19:15:42 -0700

Title: Message

HAPSENJE SLJIVANCANINA

I POSLE HAGA - HAG

Netom posto su iza "Viteza od Vukovara" zatvorena vrata CZ-a, iz zapadnih prestonica je, uz cestitke, stiglo i podsecanje na jos osamnaest "begunaca od pravde", koliko se nalazi na srpskoj kvoti

Pise: Ljubisa OBRADOVIC

VESELIN Sljivancanin, penzionisani pukovnik VJ i jedan od najpoznatijih i najupornijih begunaca od Haskog suda, zbog razumljivih okolnosti, nije nameravao da pedeseti rodjendan proslavi ni javno ni spektakularno. Ipak, minulog cetvrtka na petak, 13. juna, nekoliko minuta iza ponoci, u stan su mu, posle desetocasovne opsade, upali maskirani pripadnici MUP-a Srbije i sproveli ga u "ekstradicioni pritvor", odakle se karta za Seveningen vadi uglavnom u jednom pravcu - optuzen je za zlocin pocinjen u Ovcari 1991. godine.
Sljivo, kako su ga zvali drugovi iz elitne Gardijske brigade JNA, docekao je pripadnike SAJ, po predanju - lezeci u krvetu. Dakle, ni nalik njegovim uzorima, partizanskom komandantu Savi Kovacevicu i Copicevom Nikoletini Bursacu. Nije aktivirao ni dinamit, ni bombu, kako su ranije najavljivali njegovi prijatelji. Akciju vlastitog hapsenja mirno je pratio preko Televizije B92, dok se par stotina clanova Odbora za njegovu odbranu i protivnika "haske pravde" vascelu noc vijalo sa zandarmerijom i anti-demonstrantskom policijom po beogradskom naselju Cerak.
Posto je "trcecim korakom" usao u policijski dzip iza Sljivancanina je ostalo na desetine povredjenih policajaca i demonstranata, dvocifrena brojka demoliranih sluzbenih i privatnih vozila, srca od razbijenih prozora okolnih zgrada, upaljeni kontejneri za djubre i oblaci suzavca.
Ministar Mihajlovic izrazio je zaljenje sto se Sljivancanin nije dobrovoljno predao, pa drzava mozda nece moci da stane iza njega u Hagu. Ministar vojni Boris Tadic ipak rekao da ce njegov resor ponuditi Tribunalu dokumente koji idu u prilog optuzenom. Naime, posle akcije "Sablja", kada je uhapseno i nekoliko osumnjicenih izvrsilaca zlocina u Ovcari, domaci zvanicnici su u vise navrata iznosili tvrdnju da "vukovarska trojka" nije odgovorna za dela koja im pripisuje Tuzilastvo MKSJ. (Slicnu kampanju, ali na daleko visem nivou - ukljuceni su premijer Ivica Racan i predsednik Stjepan Mesic - vodi i zvanicni Zagreb u korist Ante Gotovine.)

Hapsenje iz nehata

Sljivancanin se, kako prenose clanovi njegove porodice, dobro oseca u CZ-u - transfer u Hag ce uslediti uskoro, a za branioca je izbrao advokata sa zanimnjivim "internacionalnim" iskustvom. Goran Petronijevic je, naime, 2000. bio jedan od trideset sudija beogradskog Okruznog suda koji su skupljali dokazni materijal za cetvorodenevno sudjenje liderima NATO zbog bombardovanja SRJ.
Srpska Vlada je sa Zapada obasuta pohvalama zbog odlucnosti da ispune haske obaveze, a Kolin Pauel je minulog ponedeljka "sertifikovao" pomoc SAD Srbiji i Crnoj Gori. Iz Tribunala je, aludirajuci na ranije domace tvrdnje o nedostupnosti optuzenih, poruceno "da se moze - kad se hoce", uz podsecanje da Beograd mora imati u vidu i izrucenje preostalih 18 "begunaca od pravde" sa srpske kvote (videti spisak na kraju stranice). Tu, naravno, nisu uracunati novooptuzeni kojih ce prema nekim najavama biti pet do sedam.
Spektakularna akcija je, kako se moze saznati u "dobro obavestenim krugovima", ako im se moze verovati, pokrenuta oko podneva kao svojevrstan sou za zapadnu politicku javnost, dva dana pred odluku americkog Kongresa, ali je tek u vecernjim satima policija saznala da se Sljivancanin zaista nalazi u stanu. (Februara ove godine po istom scenariju pokusano je njegovo hapsenje - posto je "sertifikacija" prvobitno bila zakazana za 31. mart.) To bi moglo da bude i eventualno objasnjenje zasto, recimo, Sljivancanin nije uhapsen munjevitim prepadom, cime bi se izbeglo okupljanje njegovih pristalica. Ovako, ispalo je da jedan penzionisani pukovnik ima vise zestokih branilaca nego bivsi predsednik drzave za ciji racun je ratovao.
Vladajuci DOS je osudio nasilno ponasenje demonstranata (dva funkcionera SPS-a su zavrsila u jednomesecnom pritvoru - Aleksandar Vulin i Vesna Gojkovic, sekretar Odbora za odbranu Sljivancanina), ali liderima sedamneastorke ne bi bilo zgoreg da razmisle da li su svi "protestanti" bili frustrirani samo zbog hapsenja optuzenog ili im je to bio i slagvort za ispoljavanje drugih nezadovoljstva.
Premijer Zoran Zivkovic izjavio je da hapsenje Sljivancanina nije posledica pritisaka i "nekih rokova", vec da je on uhapsen "kada su se stekli uslovi za to".
Medjutim, ministar spoljnih poslova i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom Goran Svilanovic nije krio znacaj tajminga. "Hapsenje oficira bivse JNA bice od znacaja za odluku o nastavku pomoci Srbiji i Crnoj Gori", izjavio je Svilanovic.
Srpski ministar pravde bio je, po obicaju, najeksplicitniji - ako to tako nazovemo. "Hapsenje Veselina Sljivancanina izvrseno je u 'krajnjoj nuzdi', jer je 'doslo na red svodjenje racuna' sa Haskim tribunalom", izjavio je Batic.

Mladic sledeci?

Neimenovani vasingtonski diplomatski izvor Agencije "Rojters" izjavio je, pak, da je nedostatak napretka u hapsenju optuzenih bio kamen spoticanja za americku administraciju, kao i da ce hapsenje Sljivancanina olaksati Kolinu Pauelu da donese odluku o sertifikaciji.
Jos ranije, januara ove godine, americki ambasador za ratne zlocine Pjer Risar Prosper eksplicitno je porucio vlastima u Srbiji:
"Moja glavna poruka glasi da zelimo da se pitanje ratnih zlocina resi jednom zauvek. Vreme je da se to pitanje, koje ugrozava ne samo nase bilateralne odnose nego i napredovanje vase zemlje ka Evropi, skine sa dnevnog reda", rekao je Prosper, dodajuci da bi "nekoliko konkretnih koraka, posebno kada je rec o hapsenju i izrucenju generala Ratka Mladica i preostalih iz 'vukovarske trojke', stvorilo okruzenje koje bi omogucilo da se vecina preostalih slucajeva prepusti domacem sudstvu".
Rok za sertifikaciju docnije je pomeren za jun (posle ubistva premijera Djindjica), ali su uslovi ostali isti.
Dakle, svejedno da li je hapsenje Sljivancanina dva dana uoci odluke Kongresa bilo ciljano ili je ispalo kolateralna dobit, uzrocno-posledicna veza je vise nego ocigledna.

Likvidacija ratnih zarobljenika

Sto se, pak, Sljivancanina tice, njega - ako ne bude dramaticnih obrta - ceka samica u haskoj pritvorskoj jedinici UN i proces cijem se pocetku ne moze nadati pre proleca/leta naredne godine, jer je Sudsko vece u slucaju saoptuzenog Mrksica to vec nagovestilo.
Vukovarska trojka - penzionisani general Mile Mrksic (predao se 15. maja 2002. godine), rezervni kapetan Miroslav Radic (predao se 17. maja 2003. godine) - optuzena je 7. novembra 1995. od strane tadasnjeg glavnog tuzioca MKSJ Luiz Arbur za teske povrede zenevskih konvencija, krsenje zakona i obicaja rata i zlocine protiv covecnosti. U optuznici se navodi da su pripadnici Gardijske brigade JNA (pukovnik Mrksic, komandant, major Sljivancanin, komandant bataljona vojne policije i Miroslav Radic, zapovednik specijalne jedinice pesadije) odgovorni za zlostavljanje i ubistvo 200 zarobljenika koji su 20. novembra 1991. godine, posle pada tog grada u ruke JNA, izvedeni iz vukovarske bolnice. Likvidacija je izvedena na lokaciji izmedju poljoprivrednog dobra Ovcara i Grabova, gde je najmanje 198 musakara i dve zene "ustreljeno iz vatrenog oruzja" ili ubijeno "na druge nacine".
Inicijalna optuznica izmenjena je 3. aprila 1996. i u nju je "uvrsten" i Slavko Dokmanovic, u vreme zlocina predsednik opstine Vukovar. Dokamnovic je uhapsen od strane UNTAS-a naredne, 1977. godine, a proces protiv njega je izdvojen od ostalih optuzenih koji su tada bili na slobodi. Odrzano je sudjenje, a pre izricanja presude Dokmanovic se 29. juna 1998. obesio u svojoj celiji.
Optuznica je potom jos jednom promenjena 2. decembra 1997. godine i u tom obliku je "sacekala" Mrksica i Radica.
U medjuvremenu, i domace vojno pravosudje otvorilo je istragu u slucaju Ovcara. Pred sud je 1998. pozvana i "vukovarska trojka" koja je saslusana u prisustvu istrazitelja MKSJ. Tribunal je potom zatrazio da on vodi taj proces i da Beograd izruci osumnjicene. Vlasti SRJ to su odbile, zbog cega je Jugoslavija po prvi put zvanicno bila prijavljena UN da odbija saradnju sa MKSJ.
Interesantno je, takodje, da je posle predaje Mrksica tuziteljica Karla del Ponte ponovo iskoristila priliku da izmeni optuznicu, izdvajajuci njegov predmet 28. avgusta 2002. godine. Mrksicu je "skinuta" jedna grupa krivicnih dela - teske povrede Zenevskih konvencija, a dodato je pet novih u preostale dve grupe, ali je najinteresantnija "inovacija" uvodjenje "udruzenog zlocinackog poduhvata". Ta teza tuzilastva, vec proigrana u slucaju Milosevica, dovodi optuzenog u korelaciju sa generalnim planom etnickog ciscenja Hrvatske i slucaj Ovcara tretira kao fragment te zamisli, sto Mrksica stavlja u daleko tezi polozaj.
Moze se pretpostaviti da ce takav "rukopis" Delponteova primeniti i u slucaju Radica i Sljivancanina.
Sam Sljivancanin do sada je izbegavao direktno da komentarise ubijanje hrvatskih zarobljenika na Ovcari, a ovih dana iz Novog Sada, gde su uhapseni pomenuti osumnjiceni neposredni izvrsioci, moglo se cuti da su oni "oteli od pripadnika JNA" zarobljenike iz vukovarske bolnice!

Novi rebusi

O Ovcari i ulozi Sljivancanina govorilo se dva puta i na sudjenju Milosevicu. Najpre je, oktobra prosle godine, novinar "Vremena" Jovan Dulovic, kao svedok tuzbe, izjavio da je cuo od druge osobe da "major Sljivancanin nije bio na Ovcari, ali im je porucio (izvrsiocima zlocina - prim. red) da ne ubiju sve zarobljenike, nego da ostave neke da on na njima isproba svoje oruzje".
Svedoceci cetiri meseca docnije, bivsi sef KOS-a Aleksandar Vasiljevic izjavio je kako je iz vise izvora cuo da "oficiri JNA Veselin Sljivancanin, Mile Mrksic i Miroslav Radic nisu imali nista s tim", precizirajuci da mu je to "rekao i beogradski novinar Jovan Dulovic".
Medjutim, Vasiljevic je na pitanje da li je JNA imala veze sa zlocinom u Ovcari odgovorio potvrdno, "zato sto su ti zarobljenici tada bili pod kontrolom JNA, odnosno 80. motorizovane brigade, koja je bila odgovorna za prostor gde su bili cuvani", a onda opet napravio salto mortale tvrdeci "da su zarobljenici iz vukovarske bolnice bili u rukama JNA pre zlocina, a ne u trenutku kada su ubijeni".
Koliko to moze pomoci "trojici", s obzirom da se terete po komandnoj odgovornosti i da li zaista postoje dokumenti koji potvrdjuju da je Ovcara u trenutku zlocina bila izvan zone odgovornosti Gardijske brigade, kako je tvrdio ministar Mihajlovic, ostaje tek da se vidi.
Ministru srpske policije ostaje jos da se izbori sa hapsenjem 18(?) optuzenih za koje se sumnja da se nalaze na teritoriji Srbije i Crne Gore. O toj cifri se, naime, govori u Hagu ovih dana, iako su u nju ukljuceni i Radovan Karadzic i Ratko Mladic, kao i jos nekoliko optuzenih iz Republike Srpske, za koje se ne moze pouzdano reci gde se nalaze.
Karla del Ponte kaze da je kompletan spisak predala vlastima u Beogradu, ali ta lista nije dostupna javnosti. Iz pisma bivseg predsednika MKSJ upucenog Ujedinjenim nacijama, koje datira od 23. oktobra 2002. godine, vidi se da je, pored Mladica, rec o jos sedam osoba (Gojko Jankovic, Dragan Zelenovic, Dragomir Milosevic, Milan i Sredoje Lukic, Vladimir Kovacevic i Vinko Pandurevic). Po kojim su kriterijumima preostala desetorica dospela na SCG listu, Tuzilastvo se ne izjasnjava javno, ali nije nemoguce da je "duplikat" upucen i vlastima Republike Srpske, posto je rec o ljudima koji najcesce imaju dvojno drzavljanstvo.
Dakle, i posle izrucenja Sljivancanima, srpskim vlastima ostaje da resavaju haske rebuse. Uostalom, portparol Stejt dipartmenta Ricard Baucer jasno je porucio: "Iako pozdravljamo nedavne akcije Srbije i Crne Gore i Republike Srbije u cilju poboljsanja saradnje sa MKSJ, odluke sekretara nisu pokazatelj da je Srbija i Crna Gora u potpunosti ispunila svoje obaveze da uhapsi i izruci sve optuzene osobe Tribunalu".
Otuda, domaci entuzijazam o zavrsetku haske price do kraja godine deluje prilicno optimisticki.

KOGA TRAZI KARLA DEL PONTE

HASKI SPISAK BEGUNACA

PREMA poslednjim podacima Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugosloviju, 20 optuzenika jos uvek se nalazi na slobodi. Dvojica "begunaca od pravde" su hrvatske nacionalnosti: general HV Ante Gotovina (optuzen 2001. godine za zlocine u Kninskoj krajini) i Ivica Rajic, bosanski Hrvat, optuzen 1995. godine za zlocine u Kiseljaku, Kresevu i Varesu.
Za preostalih 18 optuzenih Tuzilastvo MKSJ pretpostavlja da se nalaze na teritoriji Bosne (Republika Srpska) i Srbije i Crne Gore. Tuzilastvo je predalo optuznice i naloge za hapsenje vlastima u SRJ, Hrvatskoj i oba bosanska entiteta, a sva trazena lica nalaze se na poternicama Interpola.
Donosima taj spisak, a u zagradama su date skracenice krivicnih dela za koje se terete, i to: T - teske povrede Zenevskih konvencija, K - krsenje zakona i obicaja rata, G - genocid i Z - zlocini protiv covecnosti.

RADOVAN KARADZIC, predsednik Republike Srpske, rodjen 1945. u Petnjici (kod Niksica). Optuzen 1995. godine (T, K, G, Z) za zlocine koji su objedinjeni u dve optuznice pod nazivima "Bosna" i "Srebrenica".

RATKO MLADIC, komandant Vojske Republike Srpske, rodjen 1942. u Bozanovicima (BiH). Optuzen istovremeno sa Karadzicem za iste zlocine (T, K, G, Z) u predmetima "Bosna" i "Srebrenica".

LJUBISA BEARA, nacelnik za bezbednost Generalstaba VRS, rodjen 1939. u Sarajevu. Optuzen 2002. godine (G, Z, K) za zlocine pocinjene u Srebrenici.

LJUBOMIR BOROVCANIN, komandir zdruzenih snaga MUP-a RS, rodjen 1960. u Han Pijesku. Optuzen 2002. godine (K, G, Z) za zlocine pocinjene u Srebrenici.

DRAGO NIKOLIC, nacelnik za bezbednost Zvronicke brigade, rodjen 1957. u Bratuncu. Optuzen 2002. godine (G, K, Z) za zlocine pocinjene u Srebrenici.

VINKO PANDUREVIC, komandir Zvornicke brigade, rodjen 1959. u Jasiku, opstina Sokolac. Optuzen 1998. godine (K, G, Z) za zlocine pocinjene u Srebrenici.

VUJADIN POPOVIC, pomocnik za bezbednost komandanta Drinskog korusa VRS, rodjen 1957. u Popovicima kod Sekovica. Optuzen 2002. godine (G, Z, K) za zlocine pocinjene u Srebrenici.

GOJKO JANKOVIC, zamenik komandira vojne policije, rodjen 1954. u Trbuscu kod Foce. Optuzen 1996. godine (K, Z) za zlocine pocinjene u Foci.

DRAGAN ZELENOVIC, zamenik komandira vojne policije, rodjen 1961. u Foci. Optuzen 1996. godine (K, Z) za zlocine pocinjene u Foci.

MITAR RASEVIC, komandir straze u KP domu, rodjen 1940. u Cegustu kod Foce. Optuzen 1997. godine (T, K, Z) za zlocine pocinjene u Foci.

SAVO TODOROVIC, zamenik komandira KP doma, rodjen 1952. u Rijeci kod Foce. Optuzen 1997. godine (T, K, Z) za zlocine pocinjene u Foci.

MILAN LUKIC, pripadnik paravojnih formacija, rodjen 1967. u Rujistu kod Visegrada. Optuzen za 1998. godine (K, Z) za zlocine pocinjene u Visegradu.

SREDOJE LUKIC, pripadnik paravojnih jedinica, rodjen 1961. u Rujistu kod Visegrada. Optuzen 1998. godine (K, Z) za zlocine pocinjene u Visegradu.

STOJAN ZUPLJANIN, ministar unutrasnjih poslova Autonomne regije Krajina (Banjaluka), rodjen 1951. u Maslovarima kod Kotor Varosi. Optuzen 1999. godine (G, T, K, Z) za zlocine pocinjene u Bosanskoj Krajini.

GORAN BOROVNICA, pripadnik snaga VRS, rodjen 1965. u Kozarcu kod Prijedora. Optuzen 1995. godine (T, K, Z) za ubistva u Kozarcu.

ZELJKO MEAKIC, komandant logora Omarska, rodjen 1964. u Petrovom Gaju kod Prijedora. Optuzen 2002. godine (T, K, G, Z) za zlocine u Omarskoj.

DRAGOMIR MILOSEVIC, nacelnik staba i komandant Sarajevsko - romanijskog korpusa, rodjen 1942. u Murgasu, opstina Ub. Optuzen 1998. godine (K, Z) za zlocine pocinjene prilikom opsade Sarajeva.

VLADIMIR KOVACEVIC, komandant 9-te vojne oblasti (Boka Kotorska), rodjen 1961. pretpostavlja se, u Crnoj Gori - mesto rodjenja nepoznato. Optuzen 2001. godine (K) za zlocine pocinjene prilikom napada na Dubrovnik.

[www.ANTIC.org] HAPSENJE SLJIVANCANINA

Reply via email to