Po svemu sudeći, jedan od stubova politike sadašnje američke
administracije u odnosu na Kubu jeste teza "da je zemlja Fidela Kastra
neprijateljska prema SAD, da je to država terorista i da je Havana tajno
razvila program proizvodnje biološkog oružja, ali da Fidel Kastro ipak
nije Sadam Husein i da Vašington nema planove za preventivni napad na
Kubu".
To oko napada Amerike demantovao je nedavno američki državni sekretar
Kolin Pauel u Čileu kada je izjavio "kako Vašington želi da pojača napore
u smislu izazivanja demokratskih promena na ostrvu, jer administracija ima
podatke o pojačanoj represiji Kastrovog režima prema bilo kojoj pojavi
slobodnog izražavanja političkog mišljenja". Da li je to zapravo uvod u
oštrije ekonomsko, diplomatsko, a možda i vojno sučeljavanje Havane i
Vašingtona?
Još pre godinu dana Bušova administracija je saopštila da raspolaže
"pouzdanim" dokazima da Kuba razvija ofanzivno biološko oružje i ustupa ga
"drugim otpadničkim državama". Tada je Kuba svrstana u zemlje "osovine
zla" koje nameravaju da nabave i distribuiraju oružje za masovno
uništavanje i tada je Džon Bolton, državni podsekretar za međunarodnu
bezbednost i kontrolu naoružanja najavio da će SAD stupiti u akciju protiv
svake takve zemlje kako bi sprečile da to oružje dospe u ruke terorista.
Govoreći u fondaciji "Heritidž" Bolton je rekao "da Kuba ustupa drugim
otpadničkim državama biološku tehnologiju sa dvostrukom primenom što može
da doprinese razvoju programa biološkog oružja u tim zemljama".
Odluka da se optužbe protiv Kube javno saopšte zapravo je posledica
uticaja novog pomoćnika državnog sekretara za odnose sa zapadnom
hemisferom u Vašingtonu, Ota Rajha na politiku administracije prema
Latinskoj Americi. Naime, Rajh je rođen na Kubi i došao je u SAD sa
roditeljima posle komunističke revolucije 1959. Sa svoje strane, Džon
Bolton je optužio Havanu "za sponzorisanje terorizma i pružanje bezbednog
utočišta međunarodnim teroristima iz Kolumbije, Španije pa i beguncima iz
SAD". Bolton je dodao da je kubanski predsednik Fidel Kastro 2001. posetio
Iran, Siriju i Libiju i citirao je govor koji je on održao na univerzitetu
u Teheranu u kojem je navodno rekao "da Iran i Kuba, uz međusobnu
saradnju, mogu da bace Ameriku na kolena".
Vašington tvrdi da Kuba već 40 godina razvija vrlo sofisticiranu
farmaceutsku industriju, koju je SSSR snabdevao i održavao sve do 1990, da
je ta industrija jedna od najmodernijih u Latinskoj Americi, da zauzima
vodeće mesto u proizvodnji lekova i vakcina, a da stručnjaci koji su
pobegli sa Kube sumnjaju da se u tim farmaceutskim postrojenjima proizvode
i biološka oružja. Iako je Kuba potpisala i ratifikovala Konvenciju o
biološkom naoružanju, Vašington sumnja "da formalni potpis države na
konvencije UN protiv terorizma predstavlja i tačno tumačenje njenih
namera".
Sadašnja američka administracija vrlo je kritična prema izveštajima
prethodne administracije iz 1998, u kojima se kaže "da Kuba ima ograničene
sposobnosti angažovanja u vojnim, ili obaveštajnim aktivnostima koje bi
eventualno mogle da ugroze američke građane". I slučaj analitičara
američke obaveštajne službe DIA, Ane Belon Montes, koja je godinama radila
u odeljenju za praćenje Kube, a zapravo Havani prenosila najosetljivije
informacije koje američka vojna obaveštajna služba DIA ima o Kubi, dodatno
je opteretio odnose između dve zemlje.
Vašington se očito opredelio za strategiju prozivanja. Posle Iraka,
sledi Iran, u pripremi je i Kuba. Njenu vezu sa ratnim sukobima na
prostorima Latinske Amerike i Afrike Amerikanci ne moraju posebno da
dokazuju. Dovoljno je pročitati knjigu "Generalske tajne" koja je izašla u
Havani i koja otkriva učešće Kube u vojnim sukobima i
partizansko-gerilskim ustancima u drugim zemljama u godinama posle pobede
kubanske revolucije 1959. Generali kubanske armije govore o svom ratovanju
u Alžiru, Venecueli, Angoli, Boliviji, na granici sa Argentinom,
Kolumbiji, Nikaragvi, Etiopiji... Oni tvrde "kako sovjetski vojni
saveznici nikada nisu uspeli da stave pod kontrolu kubanske oficire i
vojnike".
U Vašingtonu kažu da u svetu postoje samo tri armije koje se ne mogu
kontrolisati: južnoafrička, izraelska i kubanska. Sa prve dve Amerika je u
vrlo prijateljskim odnosima...
Miroslav Lazanski
