|
ŠTA
DALJE
Odgovor gospodi T. Krsmanović i
D.Vukotić.
Gospodo, sa većinom iznetih komentara, odnosno
reagovanja na moj tekst pod naslovom šta
dalje mogu se složiti. Drago mi je da i vi smatrate da je zamena ove DOS-ove
vlasti neophodna kao preduslov za izlazak iz krize. Ne mogu se sa vama složiti
jedino u modalitetima i dinamici naših aktivnosti u pravcu smene vlasti, kao i
sa nekim pomirljivima reagovanjima gospodina Krsmanovića. Želeći da tekst bude
što kraći, dozvolićete mi slobudu da se osvrnem samo na te kritične segmente
neslaganja.
Gospodine Krsmanoviću ja ne pljujem vlast već
argumentovano ukazujem na promašaje koje je ta vlast počinila, ne braneći i ne
sporeći promašaje prethodne vlasti. Svakako da im je teško, ali ih niko nije
primoravao da se late posla koji nisu u stanju da obave. Dipolomatskog takta i
uzdržanosti u kritikama, kako navodite, može biti u prvih 100 dana ili čak prve
godine funcionisanja svake vlasti, ali u trećoj godini ta uzdržanost se ne može
očekivati. Uspešnost, dobronamernost i stručnost vlasti se ocenjuje
zadovoljstvom gradjana. O kavoj uspešnosti, dobronamernosti i stručnosti vi
govorite kada na sve strane bukte štarajkovi i kad je cela politička situacija
na ivici opšteg i socijalnog bunta. Razumem vaše pomirljive tonove i zalaganje
za nacionalno pomirenje kao i slogu medju Srbima, ali ono sa potrebom smene
neuspešne vlasti nema dodirnih
tačaka. Prevashodna uloga vlasti je da artikuliše želje svojih gradjana i
pretoči ih u zvaničnu politiku shodno svojim predizbornim obećanjima. Šta je to
od predizbornih obećanaja DOS ispunio?.
Možda najbolji primer za oslikavanje DOS-ove
vlasti može poslužiti izjava Čedomira Jovanovića na »javnom saslušanju«
u Skupštini Srbije. On u jednom segmentu svoga izlaganja kaže: Problem
sa Crvenim beretkama je bio ozbiljan jer se pobunila jedna elitna jednica i ta
pobuna je za nas bila velika opasnost jer u tom momentu iza nas nisu stajali ni
Vojska ni Policija. Ja postavljam pitanje: Ako iza Vlade Srbije ne stoji njena
od ovih institucija, njene specijalne jedinice, faktički ni jedan atribut sile,
i ako su svi oni protivu njene politike, kakvu politiku ta Vlada vodi, koga ona
onda predstavlja i čije interese štiti. Američke ili naše. Tu su koreni svih
nerazumevanja DOS-ovih vlastodržaca. Vlada nije ta koja politiku nameće svojim
gradjanima već zahteve svojih gradjana pa i atributa sile pretače u svoju
politiku trudeći se da takvu politiku uz odredjene kompromise realizuje i na
internacionalnom planu.
U formi pitanja otvoriću još jedan segment
neuspešne politike DOS-a. Kakva je suštinska razlika izmedju jedne autonomije u
Hrvatskoj definisane u obliku Republike Srpske Krajine i druge autonomije u
Srbiji pod imenom Kosovo i Metohija. Zašto je ova autonomija u Hrvatskoj mogla
biti zbrisana i etnički očišćena a od Kosova i Metohije se stvara šiptarska
država. Koji su to zapadni aršini i da li su se u DOS-u bar potrudili da to
pitanje pokrenu. Ako predhodna vlast taj problem, ovakvo prezentiran, nije
iznela pred Zapad iz političke nemoći ili potrebe očuvanja Miloševićeve fotelje,
DOS je imao političku poziciju da taj problem iznese, ili su i njima fotelje
jedini orjentir. Onoj prethodnoj vlasti takve »gafofe« nismo oprostili, da li
ovoj DOS-ovoj to treba oprostiti i zašto?
Izvinjavam se ako vam ove formulacije
izgledaju preoštre, pa vas molom da uzmete u obzir da ove redove piše inženjer,
praktičar, sa velikim iskustvom funkcionalnih mogućnosti vlasti, a nema
blagorečivost gospodina Krsmanovića ili pismenu lepršavost gospodina Vukotića.
Gospodo, drago mi je da se slažemo u tome da
su izbori najbolje i jedino rešenje nagomilanih problema i tenzija u današnjoj
Srbiji. Samo se u procenama malo razlikujemo, jer ja smatram da će izbori biti
»iznudjeni«, te da će se organizovati krajem ove ili eventualno početkom iduće
godine. S toga treba imati ubrzanu dinamiku organizovanja kako bi na te izbore
izašli kao jedinstvena stranka matice i dijaspore što smatram preduslovom za
pobedu. Takva dinamika se jedino može postići ako se do kraja septembra završe
sve konsultacije i formiranje jedne takve stranke. Potpuno sam uveren u
mogućnost pobede takve stranke kao trećeg puta jer i DOS i opozicione stranke su
gradjanima dobro poznate kao i rezultati njihovog delovanja pa je pojavljivanje
trećeg puta neophodno.
Ne trećeg bloka, već trećeg puta. Stvaranje
opet neke koalicije u obliku trećeg bloka bilo bi pogrešno jer bi takva
koalicija bila skup stranaka kompromisno »uglavljenih« sa potencijalnim žarištem
trvenja u postizbornom periodu što se pokazalo sa svim izbornim koalicijama do
sada. Slažem se sa gospodinom Vukotićem da dijaspora treba da igra značajnu
ulogu u tom organizovanju pa bih otišao i korak dalje u konkretizaciji,
predlažući gospodina Janića za predsednika te zajedničke stranke. Ja lično ne
poznajem dovoljno gospodina Janića ( susreli smo se svega dva puta u kraćim
razgovorima) ali sobzirom na pokazanu energičnost i upornost oko stvaranja USDE
mislim da bi njegovim vodjstvom doboli na dinamici i energičnosti.
Ako se bude čekalo na potpuno ujedinjavanje
dijaspore i formiranje USDE, koje je najavljeno kongresom za maj 2004 onda će to
biti prekasno i dijaspora će ponovo ostati van odlučujućih političkih tokova u
matici. Zato sam u svom prethodnom predlogu izneo da srpska dijaspora ili njen
značajniji deo »povede kolo« u stvaranju jedne zajedničke stranke kojoj bi se
onda priključivale ostale organizacije i udruženja iz dijapore kao što se to sad
čini pri stvaranju USDE.
Za stvaranje klasične stranačke mreže je kasno
i ona se može stvarati paralelno sa propagandnim aktivnostima kao i nakon
izbora. Jaka stranačka mreža je zabluda onih koji ne shvataju kako stranke
deluju u fazi izbora a sami rezultati izbora ne zavise od snage stranačke mreže
i njenog ustrojstva. Stranačka mreža ima bitnog značaja u kontroli izbornog
postupka ali se ta neophodna kontrola može dobro uraditi i drgim tehnikama
organizovanja.
Koštunica je i o okviru DOS-a 2000 godine i na
predesdničkim izborima 2002 imao neuporedivo slabiju stranačku mrežu i od SPS-a
i od SRS-a ali je u obe prilike dobio znatno više glasova i od Miloševića i od
Šešelja dve godine kasnije. Niko nije imao bolju stranačku merežu i sve ostale
poluge pod kontrolom od SPS 2000 pa je Milošević dobo celih 15% glasova manje i
bio poražen već u prvom krugu. Pobedu na izborima donosi politička atmosvera
koja se stvara u predizbornoj kampanji a prema kojoj se birači uglavnom
opredeljuju. Ta potrebna pobednička atmosvera može se stvoriti agresivnom dobro
osmišljenom kampanjom sa »novotarijama« u pristupu biračima, svakodnevnom
prisutnošću i raznim vidovima propagandnog delovanja.
Za ovakvo organizovanje, agresivnu i
intenzivnu kampanju potrebna su i ozbiljna finasijska stredstva. Po mojim
proračunima oko 10 miliona evra i ne mogu se složiti sa gospodinom Krsmanovićem
da se u utakmicu udje sa skromnim sredstvima. Skromna sredstva donose i skromne
rezultate ( »Koliko para toliko muzike« ) a to bi značilo neispunjenje planirane
promene vlasti i nastavak po Srbiju razarajuće vladavine DOS-a. Na ovo posebno
ukazujem jer će DOS duboko zavući ruku u bedžetska i vanbudžetska sredstva (
odnosno u naše džepove ) i u tu utakmicu ući sa višestruko većim sredstvima od
gore napomenutih. Svrha okupljanja matice i dijaspore, kao i formiranje jedne
snažne zajedničke stranke je pobeda na izborima, kako bi se politički tokovi
promenili u pravcu opštenacionalnih i državnih interesa. Na svako drugo
organizovanje pod geslom »važno je učestvovati« ne treba trošiti energiju i
novac jer ono ne vodi ozdravljenju Srbije.
Svako je poražavajuće, ali ja to moram da
ponovim. Srbija danas vredi 10 miliona
evra. Neka stoga svi oni kojima je Srbija i Srpstvo na srcu o ovoj
ponižavujućoj činjenici razmisle.
S poštovanjem
Zvonimir Trajković
|
Title: Message
