Lični stav
Čedina ujdurma
Piše: Kosta Čavoški
Kad neki žutokljunac u svetu politike hoće da sebe predstavi kao izuzetno važnog državnika, on svoje razgovore sa spornim i opasnim ljudima predstavlja kao najvišu državnu, vojnu i službenu tajnu. A kad ga potom optuže da se sastajao s vođama najopasnijeg zločinačkog klana, on spretno odgovara da je to, doduše, tačno, ali da je to činio u najvišem interesu naroda i države.
Upravo takvu ujdurmu režirao je dugogodišnji student Pozorišne akademije Čedomir Jovanović, sadašnji potpredsednik Vlade Srbije. Pošto je prethodno oslobođen čuvanja svih mogućih tajni, on je pred narodnim poslanicima i znatiželjnim novinarima priznao da se sastajao s pokojnim Dušanom Spasojevićem Šiptarom, navodnim šefom zemunskog klana, i Miodragom Lukovićem Legijom, a da je pokojnom Miletu Lukoviću Kumu dovodio njegovu ženu i decu u zatvor dok je ovaj tamo boravio. Ali je odmah dodao da "to nikako nisu bili nezakoniti i prijateljski kontakti, već kontakti u interesu države".
Sve bi to bilo i detinjasto i glupo da nespretni Jovanović još nije dodao kako mu je pokojni Spasojević iz Centralnog zatvora, preko tadašnjeg upravnika Dragiše Blanuše, slao pisane i usmene poruke o otmici Miodraga Miškovića, čelnika "Delta kompanije", uključujući i obaveštenja da je deo novca za otkup "dobilo obezbeđenje Radovana Karadžića", što je, inače, gnusna laž. Niko nas, međutim, ne može više razuveriti da je Spasojević javio Jovanoviću ne samo gde se denuo jedan deo nego i celokupan iznos plaćenog otkupa, pa kako je Spasojević mrtav (možda je i zbog toga likvidiran prilikom navodnog pružanja otpora tokom hapšenja), ispada da Jovanović jedini zna gde su sve pare od otmice.
Jovanović je takođe smišljeno prećutao razloge zbog kojih su se Spasojević Šiptar i Luković Kum obreli u zatvoru u vreme kad je u državnom interesu "komunicirao" s njima. Ubrzo posle otmice Miškovića i isplaćenog otkupa od 7.000.000 nemačkih maraka, naša policija je posumnjala da su organizatori ove otmice pomenuti Spasojević i Luković, pa je od francuskih vlasti zatražila njihovo izručenje, pošto su u međuvremenu oni pobegli u Francusku. Kako su predočeni dokazi o otmici bili uverljivi, francuske vlasti su ih odmah izručile. Izgleda da ih je već na aerodromu dočekao Čedomir Jovanović ili ih je bar slučajno susreo.
Bilo kako bilo, pomenuti osumnjičeni su pušteni na slobodu zbog "nedostatka dokaza", a da je Miškoviću diskretno stavljeno do znanja da će ga država obeštetiti. Čitaoci će lako prozreti ko je od dosmanlijskih "državnika", upućenih u državne, vojne i službene tajne, učestvovao u zatiranju tragova ovog vanrednog stanja s predumišljajem likvidirana.
Nas, međutim, ne čudi toliko Jovanović koliko nas iznenađuje novi premijer Zoran Živković, koji i dalje Jovanovića drži na kolenu. Kao vešt političar i poklonik tzv. makijavelizma, pokojni premijer Zoran Đinđić imao je za svaku vrstu poslova posebno odabranog čoveka. Za prljave poslove, koji se u real politici ne mogu izbeći, bio je zadužen Čedomir Jovanović shodno sledećem Makijavelijevom nauku: "Vladaoci treba da povere drugima sprovođenje neprijatnih stvari, a prijatne da zadrže za sebe." Đirolamo Savanorola je otišao čak toliko daleko da je ovo majstorstvo pripisao i Bogu: "Pusti samo Boga neka dela: on je majstor koji je stvorio sve proroke i sve svete ljude. Majstor je onaj koji pravi čekić, a pošto ga upotrebi za ono što mu treba, ne vraća ga u sanduče već ga baca. Tako je učinio i sa Jeremijom; i pošto ga je upotrebio koliko je hteo, bacio ga je da ga kamenuju."
Za razliku od Jeremije, Jovanović je, na opštu sablazan i Živkovićevu štetu, i dalje na položaju potpredsednika Vlade, iako su opšti izbori, već uglavljeni za 2. novembar ove godine, sve bliži i bliži.
