Černomirdin prevario
Miloševića
Branko VLAHOVIĆ 6/22/2003, 7:17:28 PM
Od stalnog dopisnika
MOSKVA - Ruski mirotvorci ovih dana napuštaju Balkan. Iz Bosne su već otputovali a uskoro će i sa Kosova i Metohije. Prvi ešelon napustio Kosovo 17. juna, a do 20. juna predali su svoju zonu odgovornosti kolegama iz NATO zemalja.
Deo vojne tehnike i nekoliko helikoptera Rusi su već prebacili u domovinu. Prvog avgusta na Kosovu neće više biti ni jednog.
O pravim razlozima odlaska Rusa i političkim posledicama, ekskluzivno za “Novosti” govori general Leonid Grigorjevič Ivašov, nekadašnji glavni ruski vojni diplomata, a sada potpredsednik Akademije geopolitičkih problema. Posebno je zanimljivo svedočenje generala Ivašova: kako je bivši premijer Rusije i predstavnik Borisa Jeljcina, Viktor Černomirdin, nagovorio Slobodana Miloševića da naredi da se vojska povuče sa Kosova i Metohije.
- Naš odlazak sa Kosova i Metohije a također i ostalih delova Balkana je velika strateška greška Rusije. Tu grešku je napravio sadašnji Generalštab koji razmišlja kao neko knjigovodstvo ili mali taktički štab. Novac koji je trošen za mirotvorce na Balkanu - tih 25 miliona dolara koji se stalno spominju - nisu velika suma i sa njom se u zemlji ne može rešiti niti jedan postojeći problem. Rusija je vekovima smatrala Balkan svojom zonom interesa. Eto, sada ga, nažalost, napuštamo i postepeno se zatvaramo u svoje granice. Teško mi je što moram reći ali danas Rusija nema pravih prijatelja. Istovremeno, NATO se trudi da stvori sebi prijatelje. Po meni, Srbi i Crnogorci su nam uvek bili iskreni prijatelji. Niko nema toliko simpatija i ljubavi prema Rusima i Rusiji kao oni - govori sa ogorčenjem i velikom zabrinutošću Ivašov.
ZAHTEV OJDANIĆA
Novosti: U mnogim intervjuima vi ste govorili da je Rusija izdala Jugoslaviju. Možete li tu svoju ocenu objasniti?
Ivašov: Jugoslovene nije slomila agresija NATO. Ni posle nekoliko nedelja bombardovanja NATO, nije bio dostigao svoj cilj. Vaša armija je pokazala visoki moral, odličnu organizaciju i snagu.
Prisetimo se: kada je napuštala Kosovo, predstavnici NATO-a su bili iznenađeni da njihovo stalno bombardovanje i raketiranje nije dalo očekivane rezultate. Svima je bilo jasno da NATO vojnički nije pobedio vašu armiju. Odlučujuću ulogu odigrao je instrument izdaje. Černomirdin je uspeo da demorališe deo rukovodstva vaše zemlje. Kad je Černomirdin stao na stranu NATO, kao predstavnik Rusije, Jugoslavija je ostala usamljena.
Kad su Miloševiću postavili ultimatum Černomirdin i finski predsednik Ahtisari, ja sam bio protiv toga da ga prihvati predsednik SRJ. Meni su natovci govorili da će oni morati da idu na primirje ako se Jugoslavija bude branila još dve nedelje.
Tog dana kad su Černomirdin i Ahtisari doneli ultimatum Miloševiću, najviše rukovodstvo SRJ savetovalo se celu noć. Razgovarao sam tada sa generalom Ojdanićem. Vojska je bila protiv toga da se takav dokument, koji je bio de fakto kapitulacija potpiše. Sećam se da mi je general Ojdanić rekao: ako nećete da nam pomognete, barem nam sklonite tog Černomirdina, a mi ćemo nekako izaći na kraj sa NATO. Jedan izdajnik (Černomirdin) napravio je više štete nego ceo NATO.
IZDAJA U KELNU
Novosti: Tvrdite da je Černomirdin prevario Miloševića. Zašto je to uradio, zbog neznanja ili smišljeno i sa računicom?
Ivašov: To je bila velika računica. Ja sam to saznao od mojih kolega i prijatelja. Mi smo smatrali da je to izdaja jer je on na pregovorima u Nemačkoj naveče govorio jedno a ujutro sasvim drugo. On se ujutro počeo skrivati od mene i generala Zavarzina. Radikalno je promenio poziciju. Mi smo tada mislili da su Černomirdina potkupili. No, kasnije sam saznao da je to bila politička trgovina. Klintonova administracija mu je obećala podršku u izborima predsednika Rusije. Setite se da je on sarađivao sa Albertom Gorom. NJih dvojica su maštali da budu predsednici svojih zemalja.
Novosti: Vi tvrdite da je Černomirdin napravio veliku štetu i da je bilo bolje da njega nije bilo. Zar delegacija Rusije na pregovorima nije imala jedinstven stav?
Ivašov: Kad je Jeljcin bio odredio Černomirdina kao glavnog pregovarača, u tom timu nije bilo niti jednog predstavnika Ministarstva odbrane. Tek na predlog maršala Igora Sergejeva uključeni smo general Viktor Zavarzin, naš predstavnik u Savetu NATO-Rusija i ja. Na završnim pregovorima u Kelnu, krajem maja mi generali smo naivno raportovali Černomirdinu sve što smo uspeli da dogovorimo sa američkim generalima. Radi se o usaglašavanju sedam tačaka. Kad smo navečer otišli u hotel da se malo odmorimo, Černomirdin se sreo sa Stroubom Talbotom, prvim zamenikom američkog državnog sekretara i oni su se o svemu dogovorili. Zato, kad je Talbot pročitao svoj predlog, Černomirdin je odmah kazao: prihvatamo. Jasno, demonstrativno sam rekao da takav dokument ne priznajem i da ne želim da o njemu dalje razgovaram.
Novosti: Kažete da ste vi generali bili postigli dogovor sa kolegama iz NATO koji je bio znatno povoljniji za Jugoslaviju.
Ivašov: Mi smo sa njima bili dogovorili sedam tačaka. Vojnici NATO je trebalo da budu oko granica i da se bave filtracijom povratnika Albanaca. Oni se ne bi smeli udaljavati od granice više od 50 kilometara. Osim vojnika NATO, na granicama je trebalo da budu i jugoslovenski graničari. Oni bi imali zajednički zadatak da spreče povratak albanskih bojovnika. Također smo se bili dogovorili da sa Kosova i Metohije ne ode više od polovine srpske vojske i policije. Bilo je dogovoreno da u drugim sektorima natovci budu samo u štabovima. Pod našim pritiskom, sa tim predlozima su se složili američki generali. No, zbog našeg glavnog pregovarača Černomirdina sve se preko noći promenilo. On se saglasio da se prihvati američki plan. Razočaran, zbog toga sam napustio pregovore u Kelnu. Isto je uradio i general Zavarzin i odmah smo o tome informisali naše Ministarstvo odbrane. O tome šta se dogodilo odmah smo saopštili i tadašnjem jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi Borislavu Miloševiću. Kasnije sam pokušao sa generalom Ojdanićem da ispravim situaciju koliko se to moglo. Međutim, Černomirdin je bio jako demoralisao političko rukovodstvo Jugoslavije koje je prihvatilo ultimatum Zapada.
“SKOK” IZ BOSNE
Novosti: Vaše ime se vezuje i za “skok” vaših vojnika iz Bosne na Kosovo. Pod kojim je uslovima Jeljcin pristao na takav vojno-politički potez?
Ivašov: Jeljcin se saglasio sa “skokom”, ako NATO bez naše saglasnosti pređe granice Jugoslavije. To je nama davalo pravo da naš desantni bataljon istovremeno uđe na Kosovo. Detalje o tome kako je bila planirana ta akcija Jeljcin nije znao.
Nas su Amerikanci lagali u lice. Ključne noći smo sedeli u Ministarstvu odbrane Rusije do 3 sata ujutro. Naš ministar spoljnih poslova Igor Ivanov je tada kod nas doveo Strouba Talbota i američku delegaciju. Naši obaveštajci su u to vreme javljali da se trupe NATO-a kreću i da su specijalci prešli jugoslovensko-makedonsku granicu. Talbot nam je tvrdio kako će oni tek kroz jedan dan krenuti. Dakako, čim su njihovi specijalci prešli granicu, naši vojnici su ušli u Kosovo.
Novosti: Nije nikakva tajna da ste prevremeno morali u penziju. Koliko su na to uticale vaše svađe sa Černomirdinom, a koliko to što su vas u NATO smatrali glavnim “ruskim jastrebom”. Koliko ste mogli još raditi?
Ivašov: Imao sam 57 godina kad sam penzionisan. Mogao sam raditi još sedam godina. Na moje prevremeno penzionisanje uticala je i svađa sa Černomirdinom. Mene je podržavao maršal Igor Sergejev, ali kad je on otišao oni koji su verovali da će lakše komunicirati sa Briselom učinili su sve da odem u penziju. Ko je koliko bio u pravu već sada je jasno.
Novosti: Posle golgote Srba i drugog nealbanskog stanovništva koje je proterano sa Kosova u Briselu se ne uzbuđuju. Kako vi procenjujete - postoji li uopšte šansa da se jednog dana Srbi vrate na svoja vekovna ognjišta?
Ivaškov: Hoće li se Srbi i Crnogorci vratiti na Kosovo i Metohiju zavisi od mnogo faktora. Na neke Srbi malo mogu da utiču. Međutim, šanse će biti veće ako Srbi prestanu da se međusobno svađaju i dele.
ZAŠTO NISU DALI S-300?
Generala Ivašova pitali smo: jesu li jugoslovenski generali tražili da im Rusija proda čuvene protivvazdušne sisteme S-300?
U vreme dok Jugoslavija nije bila pod blokadom i dok je mogla da kupuje oružje, jugoslovenski generali su hteli da kupe sisteme S-300. Mi smo predlagali našem rukovodstvu da se udovolji tim željama. Sugerisali smo našem rukovodstvu da se prodaju ti odbrambeni sistemi kako bi Jugoslavija na vreme mogla da organizuje efikasnu odbranu. Međutim, u to vreme Jugoslavija nije imala novca da kupi te sisteme. Mi generali nismo mogli da utičemo na naše rukovodstvo da se oni Jugoslaviji prodaju na kredit. O kreditima i inače novcu odlučivali su političari a ne generali. Jasno je da bi situacija bila sasvim drugačija da je jugoslovenska armija imala dobro štićeni vazdušni prostor, kaže general Ivašov.
SLOBODAN JE PITAO...
Kad je Milošević ostao sa delegacijom Rusije on je koliko se zna, pitao Černomirdina: šta će biti ako potpišemo?
- Černomirdin je počeo da laže. Rekao je: Slobodane, šta je tebi potrebno? Teritorijalno, Jugoslavija je sačuvana, Kosovo će biti vraćeno, ti ostaješ predsednik... Tada je Milošević pitao: kada će se Kosovo vratiti u sastav Srbije? Černomirdin je odgovorio - ne sutra, ali za tri meseca! Kad je Milošević pitao mene za mišljenje, ja sam mu kazao: kad potpišete taj akt, više ničega neće biti. Jugoslavija će biti razrušena, Kosovo se nikada neće celo vratiti ne samo Srbiji već ni Jugoslaviji. Armija će polako biti demilitarizovana... Mene je tada Černomirdin nazvao jastrebom. Ko je bio u pravu, vreme je već pokazalo. Ja volim vaš narod i sve mi ovo teško pada, kaže general Ivašov.
O ROBERTSONU
U intervjuu moskovskoj “Nezavisimoj gazeti” DŽordž Robertson je Leonida Ivašova nekoliko puta nazvao “glavnim jastrebom”. No, ni Ivašov nije njemu ostao dužan. Vrlo brzo je odgovorio: “Ne skrivam da sam ruski patriot. Ako sam ja ruski jastreb, onda je Robertson NATO-ov Gebels”.
- Čak dva meseca pre nego što sam službeno bio informisan da sam smenjen sa dužnosti načelnika Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije - Robertson je to znao. On se “toplo” oprostio sa mnom i čak mi je poklonio suvenir. Zar to mnogo ne govori o ljudima u Moskvi - postavlja pitanje Ivašov.
