KLINČ
S TRAKE, BEZ ISPRAVKE: STJEPAN MESIĆ
A šta posle
izvinjenja i isprike?
Isprika je
moralni čin: to nije regulisano nikakvim konvencijama. Hrvatska mora ubrzati
povratak svojih građana jer se samo tako potvrđuje kao demokratsko i pravno
uređena zemlja. Da bi se Hrvati iz Bosne, koji se na primer nalaze u srpskim
kućama u Hrvatskoj, vratili u Bosnu, moraju se njihove kuće u Bosni isprazniti.
Sudelovanje u pobuni je amnestirano, ali ratni zločini nisu
Ukoliko se oko 190 hiljada izbeglica ne vrati u svoje domove ili ne
obeštete, isprika hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i izvinjenje predsednika
državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića ostaće samo fraza,
uljudan gest dva državnika. Konvencionalne fraze koje se dopadaju SAD i
Evropskoj uniji a u domaćoj javnosti (kako hrvatskoj tako i srpskoj) izazivaju
različita reagovanja.
Isprika je moralni čin. To nije regulisano nikakvim
konvencijama, nikakvim propisom, to je jednostavno moralno pitanje - kaže za
“Dnevnik” predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić uz tvrdnju da je njegov i
Marovićev gest u Beogradu pomoć da se “sada ide u bržu saradnju sa smanjenim
tenzijama”.
Da li isprika-izvinjenje nagoveštavaju neke nove,
povoljnije vetrove između Beograda i Zagreba?
- Da. No, mi time
nismo nikoga amnestirali. U Zagrebu a i u Beogradu smo za to da se krivnja
individualizira, da za nedozvoljene radnje i zločine odgovaraju konkretni ljudi
koji su ih napravili a da se kolektiviteti oslobode svake krivnje i prozivanja.
Kada se to uradi, sigurno nastupaju bolji vetrovi u kulturnoj, sportskoj,
privrednoj i svakoj drugoj saradnji.
Vaš gest u
Hrvatskoj nije svuda primljen sa odobravanjem pa predsednik Sabora gospodin
Zlatko Tomčić kaže da se čelnici Srbije moraju izviniti na tlu
Hrvatske?
- Zna se na kojoj funkciji sam ja u Hrvatskoj i što ta
funkcija znači... No, ničim nije propisano gde se ko treba ispričavati. Uvek je
dobro da do isprike dođe...
Dileme oko povratka izbeglih možda nema
kod vas lično, ali povratnici nisu rado viđeni među lokalnim stanovništvom i
vlasti?
- Tačno, postoje određeni problemi. Na jednoj je strani naša
regulativa koja je evropska, koja kaže da svako ima pravo da se vrati, živi u
svojoj kući, u sigurnosti, da može školovati decu, privređivati... To je u
najboljem redu. No, kada dođe do operacionalizacije nastaju problemi. Jedni ne
bi hteli da se provodi takva politika jer se sami, ili neko njihov, nalaze u
tuđem vlasništvu, drugi iz nacionalnih predrasuda nisu za povratak izbeglih.
Problema ima, ali Hrvatska mora nastojati da to ne zaustavi proces povratka
svojih građana.
|
Beograd na pravom putu Rekli ste da u Beograd nećete doći dok se Srbija ne odrekne
Miloševićeve politike? Srbi u Hrvatskoj govore – hrvatski Prilikom posete Beogradu, bilo je razgovora i sa
predsednikom Skupštine Vojvodine Nenadom Čankom a spominjana je i
mogućnost uvođenja srpskog jezika, kao službenog, u hrvatski
Sabor? Kako Zmago „dijeli” Jadran Beogradu je gospodin Zmago Jelinčić, predsednik Slovenačke
nacionalne stranke održao Međunarodnu konferenciju o sukcesiji Jadranskog
mora i rekao da Istru “treba vratiti Sloveniji, Zadar Italiji a veliki deo
Konavla i Prevlaku Srbiji”? |
Da bi se to zaista osetilo u praksi, inicirali ste trojni
sastanak predstavnika Sarajeva, Zagreba i Beograda. Beograd je to podržao a u
Zagrebu?
- Nema prigovora toj inicijativi jer ona znači provođenje
naše političke volje da se omogući povratak svima u svoje domove, odnosno da
svako raspolaže svojom imovinom, bez obzira na nacionalnu
pripadnost.
Sve to ide brže sa Podgoricom nego
Beogradom?
- Na južnom dijelu Hrvatske sa Podgoricom smo rešili
problem Prevlake, promet ljudi i roba tamo je normalan...
A sa
Srbijom?
- Osnovni problem su izbjeglice i dok se oni ne vrate, ako
žele, uvek će biti nedorečeni odnosi. Kada kažem izbjegli mislim na sve građane
Hrvatske koji su u Srbiji, ali i građane Srbije koji su u Hrvatskoj. Hrvatska
mora ubrzati povratak svojih građana jer se samo tako potvrđuje kao demokratsko
i pravno uređena zemlja. Tu nam Srbija mora pomoći, ali još više BiH. Tamo se
moraju isprazniti kuće Hrvata koji su došli u Hrvatsku. Da bi se Hrvati iz
Bosne, koji se na primer nalaze u srpskim kućama u Hrvatskoj, vratili u Bosnu,
moraju se njihove kuće u Bosni isprazniti. To se pitanje mora rešiti u korist
građana sve tri zemlje.
Granice često otežavaju rešavanje nekih od
pitanja?
- Tačno. Imate, na primer, državljane Hrvatske koji imaju
zemlju u Srbiji i obratno. No, to je rešivo pitanje.
Granice sa
Srbijom sredinom Dunava?
- To je pitanje dogovora, kao i civilne
kontrole granica. Crna Gora je to već uradila, trebalo bi isto tako i u dijelu
granice prema Srbiji.
Ovih dana bilo je puno informacija o povlačenju
Vojske Srbije i Crne Gore sa granice prema Hrvatskoj?
- Jeste, ali
oficijelnih informacija nemam...
Glasnogovornik Novosadskog korpusa
izjavio je da za sada nema ništa od povlačenja?
- Vojska će izvršiti
ono što joj se zapovedi! Prema tome, ne zanima me izjava jednog generala,
pukovnika, ili potpukovnika... Stav srpskog vođstva je da se na granici prema
nama urede odnosi kakvi su u modernoj Evropi. Tako će verovatno i biti a što
bude pre, bit će bolje.
Kako biste rangirali nerešena pitanja sa
Srbijom?
- Ponavljam, na prvom mjestu je povratak izbeglih jer
ljudske sudbine najviše mogu opterećivati međudržavne odnose. Pitanje naših
izbeglih građana se mora što pre rešiti a potom granice kako se to u svetu
rešava...
Opet pozivate prognane, kao predsednik države Hrvatske, da
se vrate?
- Tačno, mislim na sve one koji su domove napustili ne
svojom voljom.
Neki koji su se vratili uhapšeni su pod optužbom za
ratne zločine?
- Hrvatsko pravosuđe mora završiti taj posao. To
znači, optužiti one za koje se sumnja da su izvršili krivično delo ratnog
zločina jer, ponavljam, ratni zločin nije amnestiran! Sudelovanje u pobuni
jeste.
Nisu krivi svi oni koji su bili u uniformi vojske
RSK?
- Nisu. Ako su bili u uniformi a nisu izvršili zločine ne
trebaju se plašiti povratka.
Hoće li biti, konačno, objavljen i taj
spisak sa imenima osumnjičenih i optuženih za ratne zločine?
- Hoće
i verujem da će taj posao, odnosno javni spisak optuženih, biti gotov relativno
brzo.
U službenoj hrvatsko-srpskoj priči privredne teme kao da su u
drugom planu?
- Ne, paralelno se radi. Imovinu srpskih firmi u
Hrvatskoj treba vratiti Srbima. Da im se omogući normalno poslovanje u
Hrvatskoj, da im se vrate skladišta, prodajni prostor, letovališta na Jadranu i
drugde... To je službeni stav Hrvatske, ali isto tako i da se imovina naših
firmi, ostala u Srbiji, vrati Hrvatskoj.
Kakav je stav povodom
prodaje Beopetrolovih, ovde se kaže da su to benzinske pumpe INE, ruskom
LUKOIL?
- To je hrvatska imovina, ali vlast se neće mešati u
konkretna pitanja jedne tvrtke. To neka INA reši sa preduzećima u Srbiji. Mi se
samo držimo principa da svakome treba vratiti njegovo.
I
privatnicima, Srbima koji imaju stanove ili kuće ovde?
- Posebno
privatnim licima. Hrvatska svima popravlja kuće bez obzira ko ih je
spalio.
Šta je sa stanovima?
- To je poseban problem jer
je ukinuto društveno vlasništvo, stanarsko pravo. No, ljudi koji nisu bili ovde
kada su trebali iskoristiti tu privilegiju i otkupiti stanove, sada su zaista u
nezahvalnom položaju. Za njih Vlada Hrvatske mora naći rešenje da im se, na
primer, omogući stanovanje pod uslovima koji su povoljniji od privatnog
iznajmljivanja stana.
Hrvatska i dalje insistira na oko 15 milijardi
evra ratne štete od Beograda?
- Prilikom ovog boravka u Beogradu o
tome nije bilo reči. No, ne treba zaboraviti da je jedna situacija kada se traži
ratna odšteta a sasvim druga kada treba doći do realizacije tog zahteva. To se
rešava sporazumom, sve se može rešiti sporazumom.
