Na predsedničkim izborima ne mogu se trčati stranačke trke, a oni koji žele da se vrate na političku scenu moraju sačekati parlamentarne izbore. Ne možemo razvijati demokratiju u Srbiji tako što ćemo bojkotovati izbore. DSS se distancirala od izbornog procesa, zato što navodno predlaže novo rešenje za ustavni problem, a praktično kroz to traži rešenje za stranačke probleme, koje se vezuje za zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Ako izbori propadnu, političke prilike u zemlji biće još komplikovanije i u tom slučaju mnogo teže ćemo sprovesti ustavne promene
“Kao moderna parlamentarna
demokratija mi moramo poštovati Ustav, što znači da danas ne postoji alternativa
izbornom ciklusu za predsednika Srbije. Mislim da je suština problema sa
institucijom predsednika Republike u prenaglašenim stranačkim ambicijama, koje
su pokušale da u prethodnim predsedničkim trkama rešavaju stranačke konflikte i
zbog toga smo došli u problem sa cenzusom. Treba jasno reći, a to DS i čini, da
želimo da predsednički izbori u novembru uspeju i da nudimo prihvatljivo
političko rešenje, koje će garantovati izborni uspeh. To podrazumeva pružanje
podrške kandidatu čija izborna pobeda neće predstavljati poraz za bilo koga ko
danas politički deluje u Srbiji”, rekao je u razgovoru za nedeljni “Dnevnik”
potpredsednik Vlade Srbije i Demokratske stranke Čedomir
Jovanović.
Kategorično je
odbacio mogućnost da DOS na novembarskim izborima podrži eventualnu kandidaturu
lidera DSS Vojislava Koštunice, ili predsednika G17 Plus Miroljuba Labusa,
ocenjujući da bi Koštunica poziciju predsednika koristio za konfrontiranje sa
politikom Republičke vlade.
“Nakon dva neuspela izborna ciklusa
kroz konsultacije koje su obavljene u parlamentu definisali smo politički
tajmaut kao period u kojem se treba pronaći odgovor na taj institucionalni
problem. Mi smo imali svog kandidata u septembru prošle godine, dok je na
ponovljenim izborima u decembru Vojislav Koštunica odbacio našu podršku, čime je
sam sebi definisao političku sudbinu u toj kampanji. DS je, međutim, i danas
spremna da, zajedno sa svojim partnerima, podrži zajedničkog kandidata i
očekujemo od drugih koji sebe smatraju demokratskim delom našeg društva da učine
to isto. Na predsedničkim izborima ne mogu se, međutim, trčati stranačke trke, a
oni koji žele da se vrate na političku scenu moraju sačekati parlamentarne
izbore”, poručio je Jovanović.
Ima li DOS takvog kandidata koji bi
mogao da obezbedi podršku demokratskog korpusa, ali i koji bi izveo većinu
građana na birališta?
- Mi smo razmišljali o kandidatima i mislim da
postoji rešenje za tu vrstu dileme. Međutim, treba sačekati još nekoliko dana da
se osoba od koje očekujemo da prihvati našu podršku sama o tome
izjasni.
Da li je to lider DC Dragoljub Mićunović?
- O
tome ne mogu da govorim.
Koliko će problem za motivaciju i kandidata i birača biti
činjenica da se predsednik bira na kratak mandat i da se u narednoj godini
očekuju ustavne promene?
- To je samo na prvi pogled sporno. Ako
predsednik uradi onaj posao koji se od njega očekuje, a to je pre svega
ubrzavanje ustavnih reformi u Srbiji i stvaranje preduslova za još efikasnije
obavljanje poslova koji se vezuju za proces evropskih integracija, onda će taj
predsednik biti osoba koja će biti nezaobilazna i u Srbiji novog formata, koji
će dobiti nakon novog ustava. Što se tiče motivacije, politika je posao kao i
svaki drugi i ako je ona dovoljno jasna i ako je njen proizvod takav da u njemu
većina prepoznaje svoj interes, onda će se ta većina nesumnjivo pojaviti na
izborima.
Da li će
neučešće na izborima Koštunice i Labusa, koji su ranije osvojili najviše
glasova, ali i najavljeni bojkot drugih opozicionih stranaka ugroziti uspeh
izbora?
- Ne možemo razvijati demokratiju u Srbiji tako što ćemo
bojkotovati izbore. Izbori su pozitivan test za svaki demokratski sistem i ta
vrsta provere se vrši u zakonom definisanim rokovima. Zato sam gotovo siguran da
niko od onih koji sebe smatraju demokratama to za sebe neće moći da kaže posle
poziva na bojkot izbora.
Koliko je od prošlogodišnjih izbora do sada
učinjeno na ažuriranju biračkih spiskova?
- To uopšte nije bilo
sporno pitanje. Birački spiskovi u Srbiji su u stanju u kojem su i birački
spiskovi u drugim društvima u tranziciji. To je bila sporna tema za one koji su
pokušavali da izborni neuspeh opravdaju navodnim predizbornim neregularnostima.
Ministarstvo za državnu upravu radilo je na ažuriranju biračkih spiskova kao što
to radi i inače, na način definisan zakonom. Ministar (u ostavci) Rodoljub Šabić
obavestio me je o gotovo pola miliona korekcija koje su unete u te spikove, ali
ne radi se o pola miliona ljudi, već o ukupnom broju podataka koji su menjani,
kao što su ispravljanje matičnih brojeva i drugo.
|
Dobar tempo Vojvodine Ponovo se pojavljuju problemi u odnosima Republičke vlade
sa vojvođanskom administracijom, jer se iz centralnog buyeta ne prosleđuje
novac namenjen Pokrajini? |
Može li izbore, ali i odnose u vladajućoj koaliciji ugroziti to
što ni sve stranke DOS-a nisu jedinstvene u pogledu njihovog raspisivanja.
Kampanji se otvoreno protivi vaš koalicioni partner i lider DHSS-a Vladan Batić,
inače i ministar pravde?
- Mislim da to ne može ugroziti ni izbore,
ni odnose u DOS-u, pošto su poslovi oko kojih se naša koalicija okupila bitno
drugačiji od onih kojima se povremeno bavi. Zato u pojedinačnim odstupanjima od
zajedničke politike koalicije ne vidim neku pretnju za DOS, mada bi bilo bolje
kad bi svi shvatili da je u pojedinim situacijama tako nešto štetno. Ne verujem
da će Batić voditi antikampanju za ove izbore, je on to nikad ne bi
činio.
Postoji li opasnost da različiti stavovi o raspisivanju
predsedničkih izbora tokom kampanje dovedu do još veće polarizacije unutar
demokratskog bloka, odnosno u odnosima pozicije i opozicije, u meri koja bi
onemogućila obezbeđivanje konsenzusa o ustavu?
- Ako dođemo do
izbornog uspeha, onda će i posao izrade novog ustava biti mnogo lakši. Ali, ako
se ponove situacije s kraja prošle godine, odnosno izbori propadnu, onda će
političke prilike u zemlji biti još komplikovanije i mislim da ćemo u tom
slučaju mnogo teže sprovesti ustavne promene. Za to će, onda, odgovornost
snositi oni koji misle da sve treba ostaviti po strani i da je jedini prioritet
stranačka pozicija. Ovo je poslednja prilika da se naša zemlja reformiše na
normalan način i ako neko misli da možemo da u evropske integracije idemo sa
ustavom koji je napravljen pre 14 godina u jednopartijskom sistemu – pravi
veliku grešku. Ustavne promene su prilika da se izmeri ozbiljnost stranaka koje
danas deluju u Srbiji.
Da li to znači da će rad Ustavne komisije,
koja je već u krizi, biti zamrznut do okončanja predsedničkih
izbora?
-Ne postoji tu nikakva kriza. Ustavna komisija u ovom
trenutku ima 20 članova od ukupno 27, a 14 je potrebno za odlučivanje i ona u
tom pogledu može da radi. Problem je u razmišljanju nekih stranaka da se na
svakom pitanju može voditi stranačka borba. Međutim, ustavno pitanje podrazumeva
neophodno poštovanje volje većine koja je ustanovila mehanizme izrade ustava i
ta pravila igre obavezuju sve. DSS se distancirala od izbornog procesa, zato što
navodno predlaže novo rešenje za ustavni problem, a praktično kroz to traži
rešenje za sve stranačke probleme, koje se vezuje za zahtev za raspisivane
vanrednih izbora. Kad bi mi razmišljali na takav način, onda ne bismo ništa
radili od marta 2001. godine, nego samo raspisivali izbore.
Da li će
izborna kampanja staviti u drugi plan, ili prolongirati rokove za izradu Studije
o izvodljivosti za pridruživanje naše zemlje EU?
- Naši strateški
prioriteti su izrada ustava i ispunjavanje svih uslova koji će nam omogućiti da
tokom proleća dobijemo pozitivno mišljenje Evropske komisije o mogućnosti našeg
pridruživanja EU. Parlamentarni izbori bi svakako u drugi plan gurnuli sve te
poslove, jer su to situacije u kojima se stranke bave same sobom. Međutim,
predsednički izbori mogu doprineti ubrzavanju tog procesa, tako što će
stabilizovati političke prilike i omogućiti nama koji se tim poslovima bavimo
još jedan oblik institucionalne podrške. Zato će biti veoma važan predsednički
program osobe koja se kandiduje na tim izborima, jer će, ako on bude usmeren ka
daljoj demokratizaciji i modernizaciji Srbije, i moja pozicija potpredsednika
Vlade zaduženog za pitanje evropskih integracija biti mnogo
lakša.
Znači li to da više neće biti prolongiranja rokova za
rešavanje spornih pitanja iz Akcionog plana o harmonizaciji ekonomskih sistema
Srbije i Crne Gore?
- Mi smo ušli u najosetljiviju fazu tranzicije
i nalazimo se u poziciji u kojoj su Poljska ili Mađarska bile proteklih deset
godina, ali mi nemamo toliko vremena za definisanje odgovora na carinsku politku
SCG u oblasti agrara. Zbog toga ću tokom naredne nedelje imati razgovore sa
ljudima iz Privredne komore Vojvodine kako bismo zajedno definisali zajedničku
politiku prema 50 poljoprivrednih proizvoda, a koja bi potom bila osnova za naš
dogovor s Crnom Gorom. Ministarstvo poljporivrede je nakon obavljenih
konsultacija već pronašlo rešenje za šest strateških proizvoda koja su u skladu
i sa interesima Crne Gore i istovremeno ne dovode u pitanje razvojnu perspektivu
našeg agrara. Za 24 meseca će stupiti na snagu zajedničke stope u oblasti
industrijske proizvodnje, a priča će biti kompletirana i u pogledu pomenutih
strateških proizvoda.
Branka Dragović
Foto: Slobodan Nikolić
