|
Grahovac protiv Tadića, neprijatnost ili sukob? Posle kritike Blagoja Grahovca, savetnika za bezbednost predsednika SCG, na račun ministra odbrane Borisa Tadića i načelnika GŠ VSCG Branka Krge Piše: Branimir GajićNajnovije kritike Blagoja Grahovca, savetnika za bezbednost predsednika državne zajednice SCG Marovića, na račun ministra odbrane SCG Borisa Tadića i načelnika GŠ VSCG Branka Krge, prenete pre nekoliko dana u podgoričkom listu Vijesti iz njegovog pisma upućenog predsedniku 18. juna, uprkos oštrom rečniku, više su segment u opštoj raspravi o ulozi vojske u budućem vremenu nego raskol u vrhu države koji bi mogao da parališe neophodne i započete reforme. Mada Grahovac iznošeći svoje stavove zvuči dosta nestrpljivo i iako koristi „nediplomatske reči“, izvesno je da srž njegovog problema nije potpuno neslaganje sa proklamovanim načelima reformi već, mnogo više, sa određenim tehničkim i personalnim pitanjima, kao i sa brzinom njihovog ishoda. Da ova polemika nije realna pretnja reformama, jasno je već iz uvida u polje rada Grahovca i Tadića: dok jedan savetuje predsednika SCG, drugi je na čelu ministarstva odbrane i ni u jednoj tački se njihove ingerencije ne poklapaju. Da je na snazi ostalo staro rešenje, po kojem je predsednik SRJ mogao da svojim ukazom odlučuje o sudbini načelnika Generalštaba vojske, Krga bi sada imao razloga da bude zabrinut zbog optužbi nekog iz blizine predsednika. Dovoljno ilustrativan primer za tako nešto mogla bi da bude prošlogodišnja epizoda, kada je tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica odlučio da, uprkos protivljenju Vrhovnog saveta odbrane, posebnom odlukom ipak smeni načelnika GŠ VJ Nebojšu Pavkovića. Međutim, sadašnji predsednik državne zajednice više nema to ekskluzivno pravo i lična želja nekog od savetnika predsednika ili ministra za smenu aktuelnog načelnika GŠ mogla bi da bude samo polazište za eventualno lobiranje u VSO, sa neizvesnim rezultatom. To sve znači da načelnik Krga za sada nema razloga da strahuje od sopstvene smene sa funkcije, koju bi mogle da izazovu optužbe nekadašnjeg kolege Grahovca, koji se nakon penzionisanja obreo u sferi politike. Priča o ovoj smeni postala je naročito aktuelna nakon skorašnje odluke ministra odbrane da udalji sa funkcije ili penzioniše veću grupu generala, među kojima su se nalazili i neki od bliskih saradnika aktuelnog načelnika GŠ. Atmosferu navodnog obračuna ministra sa „ratnim herojima“, kako su nazivani neki iz te grupe oficira, poput generala Lazarevića, i „obezglavljivanje“ VSCG, potpirivali su mediji u kojima je jedan deo smenjenih generala imao veliki uticaj, i širenje vesti o navodnoj Krginoj smeni bio je deo takvog propagandnog obračuna sa novom klimom u ministarstvu. Međutim, nakon što je dnevni list Politika, koji se smatra glasilom bliskim vlastima, na naslovnoj strani objavio vest o Krginoj smeni, spekulacije kao da su dobile novi zamah i potvrdu. Ipak, proces transformacije vojske iz „nedodirljive“ formacije sa ogromnim bremenom nasleđa iz komunističke epohe u pouzdanu instituciju, koja bi mogla da bude garant stabilnosti na još uvek turbulentnoj domaćoj političkoj sceni, za sada ne uključuje razrešenje generala Branka Krge sa te funkcije. Sam Grahovac povezuje personalno rešenje na čelu vojske sa funkcionisanjem vojne službe bezbednosti tvrdeći da „tajne vojne službe, na čijem je čelu bio general Krga, nisu stavljene pod kontrolu, kao i da se Miloševićeve snage u vojsci povampiruju i da su i dalje opasne“, te zato ne odustaje od pređašnjeg zahteva za pokretanje Krgine smene. U svom pismu, koje prenose crnogorski mediji, savetnik predsednika SCG tvrdi da su čak „ministar odbrane Tadić i vojni vrh na čelu sa načelnikom GŠ generalom Krgom inscenirali navodno uznemirenje dijela vojske, prijeteći pobunom ako ne prestanu radikalne izjave o reformi oružane sile“. - Reforma vojske praktično nije ni započela, a vojni vrh, kao najodaniji dio Miloševićeve arhitekture, učvrstio je svoje pozicije jače nego ikada, tako da državne politike neće, ili nemaju snagu, da je demontiraju - naveo je Grahovac u svom pismu. Na ove optužbe sam Krga je odgovorio jednim nesretno sročenim javnim pismom ministru Tadiću, u kome je u maniru „stare škole“ izneo sopstvenu zabrinutost stavovima Blagoja Grahovca. - Gospodine ministre, pripadnici VSCG izražavaju nezadovoljstvo i osećaju sve veće uznemirenje zbog izjava pojedinaca u medijima, koje se odnose na reformu Vojske, a za koje se ne zna da li predstavljaju zvanične državne stavove. Ovakve izjave se mogu negativno odraziti na moral i visoki ugled pripadnika vojske u javnosti - napisao je Krga. Takva vrsta javne prepiske prethodno je bila dodatno opterećena i još jednim zlosretnim pismom, prepunim opštih fraza karakterističnih za prohujali period, koje je objavio jedan od Krginih potčinjenih oficira, general Stojan Marković, komandant Niškog korpusa, a koje je upućeno Upravi za moral GŠ VSCG: - Razgovor sa savetnikom predsednika SCG sa penzionisanim generalom Blagojem Grahovcem izazvao je veliko nezadovoljstvo i uznemirenost pripadnika korpusa, posebno stav da reformisana vojska treba da ima brojnu veličinu od 25.000 ljudi. U vezi sa brojnim pitanjima i nepovoljnim reagovanjima iz jedinica na navedeni intervju generala Grahovca, molimo da nam dostavite informaciju postoji li odgovornost za javno izgovorenu reč, posebno kada ona izaziva uznemirenost ogromnog broja ljudi. Naše je mišljenje da je potrebno u Generalštabu pripremiti jednu informaciju na ovu temu i dostaviti je jedinicama, kako bi se određena pitanja razjasnila i time otklonila uznemirenost većine pripadnika Vojske - napisao je general-major Stojan Marković. Sam Blagoje Grahovac je prethodno često javno iznosio zahteve za radikalnu „seču“ kadra nasleđenog iz prethodnog režima, uključujući tu i veliki deo generalskog kadra, kao i smanjenje broja viših oficira, uz drastično redukovanje brojčanog sastava. Istovremeno se zalagao i za ideje koje na ovim prostorima još uvek predstavljaju „jeres“, poput formiranja zajedničkog korpusa s Albanijom, BiH i Hrvatskom. Ovaj nekadašnji pilot, penzionisan u činu general-potpukovnika, bio je jedan od onih oficira Vojske Jugoslavije koji se odvažio da mnogo pre svih govori o stvarima koje budućnost i politička realnost neminovno donose, zbog čega je u svom tadašnjem „kolektivu“ imao dosta problema i bivao označavan onim famoznim „politički nepodoban“. Uz generala Radosava Martinovića, autora „projekta Model 21“, u kome su se javno iznele ideje o izgledu domaćih oružnih snaga, različite od onih kojih se tada čvrsto držao armijski establišment, Grahovac je 1998. godine bio prepoznat kao „drugačiji“ i, po penzionisanju, angažovan sa Martinovićem od Mila Đukanovića na zadatku smišljanja rešenja svih budućih relacija Crne Gore sa armijom, kako onom SR Jugoslavije, tako i nekom budućom, autentično crnogorskom. Zaključke do kojih je u petogodišnjem radu došao Grahovac je do sada pomalo preoštro nametao kao isključivo rešenje i za aktuelnu državnu zajednicu, i to je jedna od sadašnjih nesuglasica njega i ministra Tadića. Kada je reč o vremenskom roku potrebnom da se vojska uspešno i potpuno preobrazi, ministar odbrane je mnogo puta ponavljao da su u pitanju godine, i to od pet do šest, dok Grahovac tvrdi da za taj proces nije potrebno više od šest meseci. Osim toga, još neke dublje razlike između ministra Tadića i savetnika Grahovca, koje su, osim Krge na čelu GŠ, mogle da dodatno motivišu crnogorskog funkcionera za otpočinjanje opore medijske debate, postoje i u pitanjima budućeg broja vojnika VSCG, odnosu prema Kosovu, i buduće sudbine mornarice. Tadić nije spreman da olako prihvati cifru od 25.000 vojnika koju traži Grahovac, dok za Kosovo smatra da je, osim što je deo problema na Balkanu, neodvojiv od Srbije, ima i direktan uticaj na sastav i ulogu VSCG, jer trenutna situacija još uvek zahteva minimum od 10.000 vojnika na jugu Srbije. Tadić tvrdi da bi neplansko i ishitreno otpuštanje svih prekobrojnih ljudi u vojsci moglo da ima katastrofalne posledice. „Realno je da planiramo vojsku između 30 i 40 hiljada ljudi, imajući u vidu broj stanovnika i naše ekonomske potencijale“, kaže ministar. - Da li zbog tradicionalnog shvatanja o Vojsci kao tabu-temi na našim prostorima, da li zbog nedovoljne spoznaje vlasti DOS-a da suštinski imaju vlast i nad Vojskom ili, možda, zbog nedovoljnog stepena međusobnog povjerenja u vlasti DOS-a, suštinski dovodi do rezultante da neke partije DOS-a vrlo diskretno drže na vezi neke generale i pukovnike iz Vojske. Naravno da to neće priznati. Upravo se u toj činjenici nalazi formula za preživljavanje Miloševićeve arhitekture u Vojsci. Oni su krenuli u susret partijskim ponudama i na taj način su sve jače učvrstili nego ikada do sada. Oni vrlo vješto koriste isprobani metod. Svaku novopostavljenu političku garnituru odvedu da im prikažu dostignuti stepen obučenosti PTO „Kobre“, rad 63. padobranske ili 72. specijalne brigade, vježbu brodova RM ili akrobatsko letjenje nekog aviona i sve se završava zajedničkim sastankom sa kolegijumom načelnika Generalštaba. Rezultat je uvijek isti, a to je fasciniranost dostignutim stepenom obučenosti u vojsci iako, na primjer, piloti nijesu u trenaži ni za golo preživljavanje u letu - naveo je Grahovac u svom pismu predsedniku Maroviću. Sagovornik Blic Newsa blizak Vladi Srbije komentariše najnovije navode Blagoja Grahovca kao „izvesnu neprijatnost“, koja suštinski ne predstavlja „konflikt koji bi sada diskreditovao bilo koga ili bi mogao da postane uzrok neke nove afere“. - Grahovac, uprkos pozitivnoj želji da se vojni faktor uskladi sa demokratskim promenama i da mu se obezbedi savremenost, ipak ima određenu dozu nerazumevanja za sofisticiran proces, kojim je jedino moguće postići valjane rezultate. On ne shvata kako su temeljne promene u Vojsci duge i opsežne, i zahteva prebrza i samim tim potencijalno opasna rešenja. Niko od nas nije spreman da ugrozi kvalitet i dubinu tih promena samo da ne bi bio na meti Grahovčevih javnih optužbi za inertnost i nespremnost za suprotstavljanje nasleđenim problemima. Kadrovska rešenja o kojima negativno govori Grahovac rezultat su opsežnih pažljivih analiza i procena - kaže ovaj izvor. |
Title: Message
